ODGOVOR DARKA TANASKOVIĆA REISU CERIĆU: "Prijatelji su mi skrenuli pažnju na to da me je na portalu 'Slobodne Bosne'"...

Pismo srbijanskog islamologa, univerzitetskog profesora i književnika prenosimo u cjelosti

  • Društvo

  • 17. Apr. 2019  17. Apr. 2019

  • 5

Prijatelji su mi skrenuli pažnju na to da me je na portalu "Slobodne Bosne" otvorenim pismom počastvovao niko drugi do moj davnašnji poznanik, bivši reis-ul-ulema bosanskohercegovačkih muslimana, a sadašnji predsednik Svetskog bošnjačkog kongresa dr Mustafa Cerić.

Požurih da pismo pročitam, ne očekujući ništa dobro, ali me sadržina i ton ove poslanice potpuno poraziše i utvrdiše u uverenju da ljudskoj zloći, ali i gluposti, nema kraja. Najgore je kad se zloća i glupost udrže, pa se čoveku svest suzi do granice koja je prvenstveno pogubna za njega samoga, jer ga navodi na nerazumne, iracionalne postupke.

U ovom pismu, u kome sam oslovljen sa "nepoštovani Darko Tanaskoviću", sve vrvi od teških kvalifikacija i uvreda na moj, i ne samo moj, račun, čime Mustafa Cerić verno slika svoj autoportret kojim se u ovom iznuđenom odgovoru nemam nameru baviti.

S nevericom, mučno dočitavši ovaj zatrovani galimatijas, setih se čuđenja davnašnjih Cerićevih kolega iz medrese i sa al-Azhara, kojima nikako nije bilo jasno kako se to njihov nedaroviti kolega uspeo domoći tako visokih položaja u Islamskoj zajednici. Ulema Cerić objašnjava da me, suprotno duhu bosanskog edeba i odgoja, oslovljava sa "nepoštovani", a u njegovom pismu nema ni traga od edeba, ali, što je još gore, ni od haka ni od ahlaka.

Pre svega, Cerić demonstrira (po ko zna koji put) zapanjujući prezir prema činjenicama, a to će reći prema istini. Optužuje me da "kroz članstvo u fantomskoj Dodikovoj komisiji za reviziju, odnosno opstrukciju istine i pravde za srpski Genocid nad Bošnjacima/Bosancima u Srebrenici" svesno "vređam i po drugi put ubijam dušu" srebreničkim stradalnicima.

Cerić ni sam naziv te komisije tačno ne navodi ( "Komisija za istraživanje stradanja svih naroda u Srebrenici"), a prenebregava temeljnu i ključnu činjenicu da ja uopšte nisam njen član. Samim tim, sve što o meni piše i što mi u ovom otvorenom pismu ostrašćeno pripisuje bespredmetno je i svedoči o tome do koje mere žarka želja da se o nekome kaže sve najgore može odvesti van predela realnosti, u bespuća divlje mržnje i potpunog moralnog sunovrata .

U skladu sa istim odnosom prema istini, Cerić me stavlja u društvo uglednog izraelskog naučnika Rafaela Izraelija, sa kojim u komisiji, čiji članovi, ponavljam, ni on ni ja nismo, navodno radimo na "reviziji bosanske povijesti". A tu povijest je, kako kaže naš vrli alim, "Alhamdulillah, napisao Hag za sva vremena", odnosno "do Sudnjega dana"!

A ja naivno verovao da su "sva vremena" i "Sudnji dan" po islamskom učenju u nadležnosti Uzvišenog Allaha, a ne ljudskog suđenja i presuđivanja... Uzgred, sa svog ulemanskog pijedestala, Izraelija i moju malenkost proglašava "samozvanim islamolozima", a Izraelija još i "kvaziistoričarem".  Valjda bi nam, da se stručno kvalifikujemo, bila potrebna nekakva Cerićeva idžazetnama!

Sve ostalo što je časni efendija nakrcao u svoj bestidni pamflet ne zaslužuje pažnju, sem kao paradigmatični izraz jednog određenog, selektivnog, ideologizovanog i interesnog shvatanja naše najnovije, složene istorije, za koje je prevashodno karakteristično neuvažavanje i apriorno odbacivanje, do kriminalizovanja, svakog drugačijeg  mišljenja o događajima i pojavama od onog za koje bivši reis i njegova raja smatraju da je jedino i neopozivo tačno.

Uz to, naravno, idu salve najtežih i najružnijih uvreda za neistomišljenike ( primitivci, majmuni u džungli, profesori-reketaši, negatori Holokausta-Genocida,  svjetski hohštapleri...),  pa čak, kao u mom slučaju, i pretpostavljene neistomišljenike, jer ja se o onome što je glavna meta Cerićeve jarosti, uopšte nikada nisam izjašnjavao.

Sâm Mustafa Cerić je, inače, prošao kroz odličnu islamološku školu. Doktorirao je u Čikagu kod čuvenog profesora Fazlur Rahmana ( 1919-1988), i to disertacijom o značajanom islamskom pravniku al-Maturidiju (X v.), na čije se traktate umnogome oslanjao i veliki moderni reformator islama i al-Azhara Muhamed Abduhu (1849-1905).

U svojoj poznatoj studiji Duh islama (1965, prevod na srpski objavljen u Beogradu 1983), Cerićev učitelj kao jedan od motoa navodi misao znamenitog irskog pisca Džonatana Svifta: "I previše imamo religije što nas uči da mrzimo, a premalo one što nas uči da volimo jedni druge." Kao da je pred očima imao bivšeg sarajevskog reisu-l-ulemu! A u poglavlju o moralu, Fazlur Rahman piše: "Kur'an je učenje koje je prvenstveno zaintersovano da ispravnim moralnim stavom usmeri čovekovu akciju." Ne reče slučajno jedan moj prijatelj iz Bosne, "u duhu bosanskog edeba i odgoja", da nije važno da čovek prođe kroz školu, već škola kroz čoveka.

I za tačnost ove tvrdnje Cerić je uverljiv negativni primer. Na kraju otvorenog pisma on mi poručuje da mu se gadi to što radim. Ja prema ovome što on radi ne osećam nikakvo gađenje. Ne osećam ništa. Što otpisah, otpisah isključivo istine i razumnih ljudi radi.

loading...

Komentari - Ukupno 5

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...