Piše: Dejan Ilić

Nije se praktično ni osušila boja na plakatima Crte „Demokratija drhti...“, a Vučić je požurio da sa Crtom prolije krokodilske suze nad demokratijom u Srbiji. Da ne verujem u čestitost ljudi iz Crte, rekao bih da je reč o dvema međusobno usaglašenim kampanjama ili čak o jednoj zajedničkoj kampanji. U takozvanom autorskom tekstu pod naslovom „Demokratija na udaru“, Vučić je razradio sve što je ostalo nedorečeno u Crtinoj kampanji. Juče smo grubo to skicirali, a sada ćemo elaborirati.

Demokratiju u Srbiji napadaju samoproglašeni čelnici opozicije, objašnjava Vučić svom engleskom adresatu. Tekst za sada imamo samo na engleskom, „Serbian democracy under attack“, a toliko je glup u svojoj podmuklosti da se treba nadati da neće biti preveden. Verujem da engleski adresat nije slučajno izabran: samo budala koja ne živi u Srbiji može poverovati u Vučićeve apsurdne argumente i prihvatiti ih. Marsovski bi u stvari bio najprikladniji jezik za Vučićeve besmislice.

Kako to vođe opozicije udaraju po demokratiji? Tako što odbijaju da izađu na izbore. Pa šta? - rekao bi čak i čitalac sa Marsa. Pa to, kaže Vučić - što sada pravi glasači opozicije nemaju za koga da glasaju. Osujećeni su, dakle, u svom uživanju demokratije pod Vučićem. Ovako to zvuči na engleskom: „Genuine Serbian opposition voters could thus be denied their basic democratic right to political representation and could be de facto disenfranchised by a few unelected individuals who claim to represent them.“

A na srpskom (svaka reč prevoda boli od gluposti originala): „Pravim srpskim glasačima opozicije tako može biti uskraćeno njihovo osnovno demokratsko pravo da budu politički predstavljeni i de facto mogu biti obespravljeni od strane nekoliko neizabranih individua koje za sebe kažu da ih predstavljaju.“ Vučić nije u stanju čak ni da se napravi Englez. Njegova mržnja i prezir prema ljudima te elementarno nepoimanje demokratije izbijaju iz svakog engleskog slova u njegovom tekstu.

Uputimo nezainteresovanog „engleskog adresata“ koji ima mnogo prečeg posla od udubljivanja u Vučićeve nadriargumente. Prvo, Vučić eksplicitno kaže da pravi glasači opozicije glasaju samo za one koji su odlučili da ne idu na izbore. Odatle slede dva važna izvoda: a) svi koji idu na izbore nisu prava opozicija jer za njih neće glasati pravi opozicioni birači (ako sledimo engleski „genuine“ trag, onda čak i sam Vučić za one koji izlaze na izbore misli da su patvorena, to jest veštačka, to jest lažna opozicija).

I b): iako ih naziva samoproglašenim i neizabranim vođama opozicije, Vučić čelnicima opozicije u bojkotu priznaje da bi samo za njih glasali iskreno opoziciono nastrojeni birači. Svako pametan tu bi se zapitao pa zašto prava opozicija i njeni birači neće na izbore, ali ne i Vučić. On nariče nad opozicionim biračima i umesto da za njihovo obespravljivanje optuži sebe, on optužuje vođe opozicije dok ih istovremeno i diskvalifikuje i priznaje za jedinu pravu opoziciju. Ako mi moramo da živimo taj košmar, dobri „Englez“ ne mora.

Pa ćemo ga nadalje (zajedno sa čitaocem s Marsa) ostaviti na miru. I vratiti se ulozi smokvinog lista nevladinih organizacija i donatora na razgolićenom telu srpske autokratije. Dok se opozicija plaši da izađe pred birače, srpski autokrata ne drhti: proteklih 12 meseci, vlada je učinila sve da žiteljima Srbije obezbedi da uživaju svoje demokratsko pravo, kaže on. Pa nudi dokaze: ne samo što smo se upustili u razgovore sa nevladinim organizacijama (već sam razgovor je veliki ustupak za autokratu) nego smo uvažili i njihove predloge.

Onda ide ono čuveno Vučićevo - evo, samo što nije počela primena programske šeme za predstavljanje opozicije u medijima. Na mesec dana pred izbore. Šta biste više, hoće da pita Vučić, ali čak i on zna da njegov engleski adresat neće baš ništa, naprosto ga nije briga. Ali, u očima bezbrižnog engleskog adresata dobro zvuči kada se kaže kako je vlada razgovarala sa NVO i prihvatila njihove predloge. Time se iscrpljuje sav smisao razgovora na FPN-u od jesenas: sada se nekoj budali spolja može reći – razgovarali smo, ne čini li nas to pravim demokratama.

Pošto su jednom tako ponižene i zloupotrebljene, NVO bi morale na svaki način izaći iz ovog zagrljaja/stiska s autokratom. Tim pre što domaćoj publici autokrata već najavljuje rezultate izbora: minimum 48,2 odsto glasova za režim. Dobio je i engleski adresat izbornu dojavu: očekujem da birači izađu u tako velikom broju da izbore učine validnim i diskredituju one koji su pozivali na bojkot, poručuje mu Vučić. Iskustvo nas uči kako da čitamo ove najave: u ovim razmerama kretaće se izborna krađa.

Procenat 48,2 Vučić je ispostavio na stranačkom skupu. Tako bar kaže vest. Ali, vest nije precizna. To nije bio stranački skup. U dvorani su sedeli državni službenici. Vučićevi novoradikali istovremeno čine i stranku i državnu administraciju. Kada im Vučić da stranački zadatak, oni taj zadatak ne realizuju kao članovi stranke nego kao državni službenici. Za realizaciju zadatka ne stoje im na raspolaganju resursi stranke nego resursi države.

Pa su se novoradikali razleteli po državnim ustanovama da uteruju glasove. Ne boje se oni da će ih neko izbaciti iz stranke ako procenat bude ispod 48,2. Kao engleskog adresata, ni njih nije briga za Vučićevu stranku. Kazniće ih tako što će ostati bez posla i plate.

To je visok ulog. Stoga već stoje spremna dva garanta za Vučićev izborni uspeh. Prvi je pretnja/ucena poslom. Drugi je izborna krađa. Što ne izađe i ne glasa kako treba na izborima, ispraviće se u brojanju. Novoradikali kojima je Vučić postavio zadatak - 48,2 odsto + velika izlaznost - nisu samo državna administracija, oni će biti i (jedini) članovi tela za kontrolu izbora. Karte i zadaci tako su podeljeni, strana javnost obaveštena, prava opozicija u bojkotu. Gde stoji NVO?