Ono što nije bilo poznato jeste da je doskorašnji prvi čovjek "Grand produkcije" svojevremeno vodio spor protiv Nikolajevskog hrama, ali je taj spor izgubio.

- Poznajem Sašu još kad je bio mali, ali nažalost, on se ružno poneo prema crkvi. Punih 37 godina vodio se spor zbog te nekretnine, jer on i njegova majka nisu hteli da je napuste onda kada je to trebalo. Naime, još nakon smrti svog dede Sašina porodica trebalo je da napusti taj posed, ali to nisu učinili. On jeste svešteničko unuče, ali po crkvenim pravilima, samo sveštenik može da živi u crkvenoj kući. Takođe, i crkvena lica koja rade pri crkvi u roku od tri meseca prilikom odlaska u penziju moraju da isele se iz kuće koja im je data na korišćenje - kaže jedan od rijetkih svjedoka tog vremena, mještanin koji se zatekao u porti Božije kuće.

- Popovići su hteli da prisvoje ono što nije njihovo. Kada bi crkva svakome davala stan, na šta bi to ličilo? Dođe drugi sveštenik iz nekog sela i treba mu dati stan. To je ogromna kućerina. Ali, Saša je crkvu tužio, jer je smatrao da to njemu pripada. Dugo je sam sa majkom živeo u toj kući sve dok nisu, pod pratnjom policije, iseljeni iz nje - nastavlja ovaj čovjek.

- Pa, evo, ovde i danas ima ljudi koji rade za crkvu i žive na njenom posedu, ali čim budu završili sa službom, iseliće se. Treba da budu zahvalni što su dobili tu kuću da u njoj uživaju godinama, a da ne plaćaju dažbine. Uz nju je i lepo dvorište, a Saša je tu dovodio i Brenu. Sedeli su tamo, družili se. Ne znam i ne ulazim u sve detalje, ali ne verujem da će vam sveštenik i ljudi koji su pri crkvi nešto govoriti o njemu - ispričao je mještanin za srbijanski "Stars".

Starješina crkve, otac Miodrag objasnio je na fin način da ne može da izađe ususret i da razgovara o toj temi.

S druge strane, Popović nije odgovarao na pozive.

Podsjetimo, Saša Popović rođen je 24. aprila 1954. godine u svešteničkoj porodici.

- Stanovali smo u centru Novog Sada, a u sklopu naše kuće bili su crkva i porta, gde je moj deda Stevan kao sveštenik službovao. Moje detinjstvo zaista je bilo srećno,jer sam rastao u porodici koja je bila složna i veoma poštovana. Imali smo veliku baštu, a pored kuće je bilo igralište ugostiteljske škole, na kom je uvek bilo mnogo dece - ispričao je Saša jednom prilikom.

- Obožavao sam da igram fudbal i klikere. Nisam voleo školu, ali sam u osnovnoj školi bio odlikaš. Voleo sam da ustajem veoma rano, već oko šest ujutro, i odmah bih izlazio u naše dvorište, gde sam pimplao i žonglirao loptom. Mogao sam da udaram loptu i po dva sata, a da ne padne. Onda bih samo čuo majku kako me doziva i iznosi doručak i kakao - kazao je Popović.

Inače, u Nikolajevskoj crkvi prije više od 100 godina vjenčali su se Albert i Mileva Einstein. Taj par je tamo 1913. godine krstio i svoje dvoje djece.

(Telegraf)