Piše: Marko Vidojković

Bio jednom u jednoj evropskoj zemlji jedan konzervativni političar, čovek od najvišeg poverenja svog premijera. Svim silama se trudio da u ovim sumanutim vremenima ponovo nametne zajednicu muškarca i žene kao osnovnu ćeliju društva iz koje će se rađati novi fizički i mentalno zdravi ljudski plodovi, preko potrebni njegovoj zemlji. Naročito je bio netrpeljiv prema homoseksualcima. Prema ženskim još đene đene, ali kad bi zamislio homoseksualni odnos dva muškarca, sva bi mu se brada nakostrešila, a uši zacrvenele.

Sama pomisao na to da tuđ ukrućeni ud drži u ruci dovodila ga je do razjarenosti, a pomisao da takav objekat stavi u usta terala ga je na povraćanje. Istini za volju, kad je bio mlad, nekoliko puta je pokušao da sopstveni ud stavi sebi u usta, tako što bi ležao na patosu, zadnjicu oslonio o zid i izvio se koliko god je mogao. Ali, nije išlo. Uvek mu je falilo nekoliko centimetara. A i da je išlo, bio je mlad i pun nabujalih hormona, uz to, ud je bio njegov, jednostavno je hteo da proba šta to žene osećaju kada ga stave u usta, iako do tog trenutka nije bio ni sa jednom. O muškom udu u svom anusu razmišljao je svaki put kad bi imao tvrdu stolicu. Gospode, koliko moraš biti izopačen, pa da nešto ovakvo ulazi u tebe, umesto da izlazi napolje.

Bilo je to na redovnom zasedanju Evropskog parlamenta, kada se u jednoj od pauza ovaj konzervativni političar našao u društvu nekolicine poslanika sličnog opredeljenja.

“Uf, kako mrzim pedere”, najglasniji je bio Srbin.

„Izvinite, šta tražite vi u Evropskom parlamentu?“, interesovao se naš junak.

„Ah, pa ja sam posmatrač, iz zemlje kandidatkinje i mrzim pedere, uf, kako ih samo mrzim!“

“Prokleti pederi, sve bi ih zaklao”, pridružio mu se Hrvat, ne mareći mnogo za Srbinov formalni status u Evropskom parlamentu.

“Hm, možda ih ne bi trebalo klati, ali bi ih svakako trebalo zakonom zabraniti”, pridružio je svoje mišljenje naš junak, konzervativni evroparlamentarac.

“Ja bih to sve u gasne komore!”, dreknuo je predstavnik nemačke veoma ekstremno desne stranke.

Na sledećoj pauzi ponovila se ista priča, a idućeg dana, tokom novog grupnog naleta mržnje prema homoseksualcima, Srbin je saopštio:

“Braćo, imam informaciju da su za večeras, u jednom klubu, u jednom mestu, odmah preko granice, u Holandiji, zakazane ozbiljne pederske orgije, sa dosta političara.”

“Idemo, sve da ih pokoljemo!”, dreknuo je Hrvat.

“Ne, ne, nećemo nikoga da koljemo”, uznemirio se naš konzervativni evroparlamentarac, ali je odmah zatim naglas zapitao: “Šta imamo od te informacije, gospodine?”

“Idemo, bre, tamo”, predložio je Srbin, “pravićemo se da smo pederi, a onda ćemo tajno da ih slikamo, pa šaljemo tabloidima!”

Pre nego što je naš konzervativni evroparlamentarac stigao da razmisli o ovom neobičnom predlogu, Nemac i Hrvat su zagraktali: “Idemo, idemo da raskrinkamo pedersku mafiju!”

I tako, njih petorica (pridružio im se i ektremno desni Slovak), seli su u Srbinov mercedes te večeri, a pre nego što su pošli na put, glavni strateg svakome je dao po tabletu:

„Hm, šta je ovo?“, upitao je naš junak.

„Srpski ekser, najfiniji rad. Moj burazer ima laboratoriju u Pećincima. Niste valjda mislili da ćemo strejt da upadamo na pedersku žurku? Ne bismo mentalno izdržali!“

„Meni dva, meni dva!“, dreknuo je Nemac.

„Meni tri, meni tri!“, zaurlao je Hrvat.

„Dobro, dobro, tebi dva, tebi tri“, podelio je Srbin ostalima ekstazi, a onda im je dao i po limenku energetskog pića. „Ajmo, da zgutamo, tri, četiri... sad!“

„Hm, ti nisi progutao ekstazi“, primetio je naš junak, konzervativni evroparlamentarac.

„Jesam“, brecnuo se Srbin.

„Nisi, nisi“, bio je uporan naš junak.

„Pa, moram da vozim do jebene Holandije. Zgutaću usput. ’Ajde, šta si se usr’o, idemo da jebemo pederima mater!“

„Idemo! Idemo!“, zaurlali su Hrvat, Nemac i ekstremno desni Slovak.

Sledeće čega je naš junak, konzervativni evroparlamentarac, bio svestan, jeste da obnažen kleči na kolenima, strobovi ga zaslepljuju, elektronska muzika para mu uši, a svuda unaokolo, u visini njegove glave, vitlaju ukrućeni udovi. Da nije bio na srpskom ekseru, verovatno bi mu izgledali kao odvratne preteće zmije.

Jedan od udova se spustio dole, a na njegovom mestu našla se Srbinova glava.

„Ajde, šta se misliš!?“, dreknuo mu je na uvo. „Puši ga, to jest, puši nam!“

Posle ovih reči, Srbinov lik otišao je gore, a njegovo mesto zauzeo je Srbinov ukrućeni ud, sa kožicom preko glavića i dlakavim testisima. U nekoj drugoj situaciji, naš junak, konzervativni evroparlamentarac, pobunio bi se, ustao bi, demonstrativno bi napustio to demonsko mesto, ali, bio je to ukrućeni ud njegovog saborca – saveznički ud, u tajnoj operaciji razotkrivanja pederske mafije, pa ga je naš junak nežno uhvatio za jaja, a glavić strpao u usta.

Ukupno devetnaest udova popušio je te noći naš junak, konzervativni ervoparlamentarac, a u anus mu je penetriralo ko zna koliko njih. Nadrogirani ekstremno desni Nemac, Hrvat i Slovak ukazivali su mu se čas tamo, čas ovamo, čas na kolenima, čas sa po jednim udom u svakoj ruci, plus još dva u ustima, o anusima i klatećim testisima i da ne govorimo. Video bi tu i tamo Srbina, koji je sve to radio rutinski, kao da mu je ovo stota, a ne prva ovakva zabava. Ali, posle toliko litara sperme prolivenih po bradi, nije bilo mesta za bilo kakva pitanja.

Naš junak, konzervativni evroparlamentarac, u naredne dve godine obišao je bezbroj ovakvih žurki. Već posle treće, ekseri mu nisu bili potrebni da bi se lepo proveo. Na nekim od tih zabava sretao je ekstremno desnog Nemca, ekstremno desnog Hrvata i ekstremno desnog Slovaka, a na bukvalno svakoj bio je Srbin, koji se učesnicima najčešće obraćao sa: „Jebem vas u usta pederska“.

Mimo pederbala, kako je Srbin nazivao ove hepeninge, naš junak postao je još konzervativniji nego pre. Sad, kad se iz prve ruke upoznao sa izopačenim svetom raspomamljenih homoseksualaca, vrištao je na konferencijama za medije da je porodica osnovna ćelija društva, kako nju čine muškarac i žena i kako je ona jedini način da se stvaraju deca. Sve ostalo je samo jebeno dobro zezanje, mislio je, ali nije izgovarao.

U sred gej žurke, tokom zabrane okupljanja više od pet osoba, zbog pandemije korona virusa, u jedan stan u Briselu upala je policija, jer su se komšije žalile na buku. Najebah, ali ovog puta ne bukvalno, pomislio je naš junak, konzervativni evroparlamentarac. Svetla su se upalila, goli bradati muškarci mirno su počeli da se oblače, Srbin je vikao na policiju: „Šta ’oćete pederi, jebem vas u dupe!“, jedino je naš junak spas pokušao da nađe u bekstvu kroz prozor. Tom prilikom je uhvaćen, a pretrpeo je i lakše telesne povrede. Sledećeg dana bio je na naslovnim stranama svih evropskih medija, što je bilo veliko olakšanje, u odnosu na svakodnevne užasne vesti posvećene virusu.