NATAŠA KANDIĆ I SONJA BISERKO: O Miloševiću, ratu, Đinđiću, zločinima, Legiji, bombardovanju Srbije, Haagu...

Jesu li se i oni koji su ih svih ovih godina tako olako napadali i optuživali, kao i oni koji su ih hvalili i nagrađivali, ikad ozbiljno zapitali šta zapravo rade ove dvije žene? Za šta se bore? Da li se i u čemu razlikuju? Šta ih vezuje, a šta razdvaja?

  • Politika

  • 11. Dec. 2016  11. Dec. 2016

  • 1

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko i direktorica Regionalne komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM) Nataša Kandić su, zbog svog gotovo dvoipodecenijskog bavljenja ljudskim pravima i ratnim zločinima, u Srbiji često bile stavljane na stub srama.

Istovremeno, širom regiona, ali i svijeta nije bilo malo onih koji su vjerovali da su upravo ove dvije žene, zalažući se za istinu i pravdu, ratnih i opasnih devedesetih «sačuvale obraz Srbije».

Jesu li se i oni koji su ih svih ovih godina tako olako napadali i optuživali, kao i oni koji su ih hvalili i nagrađivali, ikad ozbiljno zapitali šta zapravo rade ove dvije žene? Za šta se bore? Da li se i u čemu razlikuju? Šta ih vezuje, a šta razdvaja?

Evo dijela tog intervjua...

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU

BISERKO: Suočavanje s prošlošću u Srbiji uslovljeno je pre svega karakterom promena od 5. oktobra 2000. godine.

Ono što se tog dana dogodilo nije dovelo do suštinske promene, budući da je pre svega bilo usmereno ka ostvarenju u tom momentu najvažnijeg cilja: smene Slobodana Miloševića.

Sve strukture, uključujući i veliki deo nacionalističke elite ušle su u novu tzv. demokratsku vlast, u kojoj očito nije bilo političke volje da se pokrene temeljna i suštinska obnova celokupnog srpskog društva. Jasno je da te volje nema ni danas.

Zašto je nema i zašto je nije bilo?

BISERKO: Zato što se devedesetih Srbija upustila u ratnu avanturu na programu koji je definisao ne samo Milošević nego i sve srpske elite koje su iza toga stale.

Cilj je bio da se dođe do novog dogovora o Jugoslaviji, na šta ostale jugoslovenske republike nisu pristale. Zašto? Zato što je taj koncept podrazumevao redefinisanje odnosa među jugoslovenskim narodima i republikama po «srpskoj meri», koja je, naravno, isključivala Ustav iz 1974. godine.

Srbija je, naime, želela centralizaciju, a sve sa ciljem da kao najveća zemlja i najmnogoljudnija nacija ostalim republikama u SFRJ nametne svoju volju i dominaciju.

Kad joj to nije uspelo, Srbija je krenula na drugu opciju: stvaranje velike, proširene Srbije, uvećane za teritorije za koje je smatrala da joj pripadaju.

Posledice toga su užasni zločini, etničko čišćenje, genocid, razni oblici kršenja ljudskih prava.

Iako su mnogi verovali da bi tog 5. oktobra moglo doći do zaokreta, do distanciranja od Miloševićeve agresivne i ratne politike devedesetih, to se nije dogodilo, što dokazuje da su zapravo sve elite - političke, kulturne, crkvene, vojne - podržavale politiku Slobodana Miloševića.

KANDIĆ: Mislim da bi bilo veoma važno podsetiti da je Jugoslovenska narodna armija već 1991. postala srpska vojska, tako da, čak i da nisu počinjeni toliki zločini, oružje kojim je Srbija raspolagala pokazuje da je zapravo Beograd inicirao, pokrenuo i bio odgovoran za početak rata.

A kad rat krene i kad formacije jedne, druge, treće države uđu u taj sukob, onda su žrtve neminovne i na strani koja se smatra vinovnikom rata.

U tom smislu, jasno je da su zločine činile i strane koje se smatraju žrtvama. Možda nedelju dana posle 5. oktobra, kod mene su došli novinari RTS i Politike koji nikad ranije to nisu činili, da bi sa mnom razgovarali o žrtvama na Kosovu, za šta je odgovorna srpska strana.

E, tada mi se učinilo da je otvoren prostor za priču o tome zašto je Srbija 1999. bombardovana.

Činjenica da Milošević na septembarskim izborima nije bio podržan kao ranije mogla je da ukaže da je takozvani običan svet shvatio da je za bombardovanje Srbije odgovoran onaj ko tu zemlju vodi.

Milošević je, dakle, doveo do intervencije NATO na SRJ. Tada sam pomislila da bi upravo 5. oktobar mogao da bude momenat da se pitanje suočavanja s prošlošću stavi na dnevni red.

Nažalost, nova vlast je pokazala da za to nije zainteresovana. Doduše, otvorili su masovne grobnice u kojima su se nalazili leševi albanskih civila, izbegavši, pritom, da objasne koliko je srpsko društvo za to odgovorno.

BISERKO: Hapšenje Slobodana Miloševića i otvaranje masovnih grobnica dalo je snagu i Haškom tribunalu.

Uprkos ogromnom otporu pre svega Vojislava Koštunice i njemu bliskih struktura, koji su, umesto za zločine, Miloševića optuživali uglavnom za finansijske malverzacije, Zoran Ðinđić je dotadašnjeg predsednika Srbije ipak izručio Tribunalu u Haagu.

Tada je nastala drama, čiji je poslednji čin bilo ubistvo Zorana Ðinđića.

Premijer Ðinđić je ubijen u akciji «Stop Haagu!»

BISERKO: Tako je. Dolaskom ove vlasti na čelo Srbije srpsko društvo je na neki način vraćeno na interpretaciju i objašnjenje jugoslovenskih ratova koji su bili karakteristični za vreme Slobodana Miloševića.

Drugim rečima, aktuelna vlast, koja je devedesetih u svemu tome veoma aktivno učestvovala, danas se postavlja kao moralni arbitar ne samo za Srbiju nego i za ceo region, pa ako hoćete, i za svet.

Sve što je urađeno u tih pet do deset godina od hapšenja Miloševića danas je zapravo poništeno.

KANDIĆ: Čekaj malo! Ti, Sonja, govoriš kao da je 5. oktobra ovde uspostavljena neka demokratija. Kakva demokratija?!

Milošević je isporučen Haagu zato što je druge koji su hteli vlast podržala međunarodna zajednica. Ja se sećam...

BISERKO: Slažem se. Samo kažem šta je to značilo u političkom životu Srbije.

KANDIĆ: Ta vlast je bila toliko nesigurna da nikome nije padalo na pamet da krene s lustracijom. Koja bi morala da počne od policije.

Zašto im nije padalo na pamet? Zato što su te strukture bile jake ili...?

KANDIĆ: Prvo, neke policijske i vojne jedinice je i nova vlast doživljavala kao profesionalne. S njima je odmah počelo zbližavanje, počeo je proces preuzimanja moći, preuzimanja nekih institucija.

Koštunica je preuzeo vojsku, vladao vojskom. Pre toga je Milorad Ulemek Legija, shvativši šta se događa, sklopio savez s novom vlašću, koja je ipak pokazivala izvesno poštovanje prema Jedinici za specijalne operacije.

Sećam se prve konferencije o suočavanju s prošlošću, koju je organizovao B92 i kojoj su prisustvovali sudije, novinari, javne ličnosti...

Zoran Ðinđić je učestvovao na jednom od panela i, odgovarajući na pitanje o ulozi Legije u 5. oktobru, o susretu s njim u noći između 4. i 5. oktobra, Ðinđić se obratio sudijama, rekavši im da je njihov zadatak da - sude.

«Kako mislite da će neko da pokreće optužnice ako vi javno kažete da ćete uvek stati uz Legiju, da ćete ga braniti?», pitala sam Ðinđića. «Mislite da će se neki tužilac iz vremena Miloševića nakon toga usuditi da optuži Legiju?»

«Pa, dajte dokaze protiv Legije ako ih imate», odgovorio mi je Zoran Ðinđić ogorčeno. «Ako ih nemate, ne smete na taj način da govorite.»

BISERKO: Mislim da je reč o nečemu drugom, Nataša, ne o ovom o čemu ti govoriš.

Intervencija NATO je krug oko Miloševića bacila na kolena: tada su rešili da ga maknu, da se pridruže DOS i da učestvuju u petooktobarskim promenama.

Ta dva procesa išla su paralelno. Odnos snaga nakon predsedničkih izbora 24. septembra 2000. nije bio u korist DOS-a, što se pokazalo i prilikom hapšenju Miloševića: Ðinđić je ostao usamljen, njegovo ubistvo je zapravo definitivno promenilo paradigmu i dovelo na vlast upravo one koji su bili protiv suštinske promene sistema.

Oni su pobedili! U tom smislu, Srbija se i dan-danas nosi s Miloševićevim nasleđem, jer ne može da se oslobodi dominantnog dela elite koji je, zajedno s Miloševićem, devedesetih u toj politici učestvovao.

Ceo proces suočavanja, lustracije, denacifikacije bio je, dakle, skoro nemoguć zbog odnosa snaga, zbog čega danas na sceni imamo potpuno obrnut proces...

(Newsweek)

loading...

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...