MIROSLAV ILIĆ ZA "SB": "Bio sam kandidat SPS-a Slobodana Miloševića na prvim izborima u Srbiji i ne želim da se to briše iz moje biografije"

Ovako je za «SB» u aprilu 2010. govorio, uz Šabana Šaulića, najveći srbijanski interpretator novokomponovane narodne muzike, a pred koncert «Tri kralja», na kojem je, pored njih dvojice, u sarajevskoj «Skenderiji» nastupio i Halid Bešlić.
 

  • Estrada

  • 10. Jan. 2017  10. Jan. 2017

  • 0

Miroslav Ilić svoj novi koncert u Sarajevu održaće opet u «Skenderiji», tačnije u dvorani «Mirza Delibašić, 18. februara ove godine.

 

POZDRAVLJAM SVAKU DOBRU MUZIKU

 

Vezani ste za Sarajevo još od djetinjstva?

 

Jesam, ali kada sam dolazio na đačke ekskurzije, čuvenim Ćirom, koga ti verovatno nisi ni zapamtio. A moji otac i majka često su dolazili u Sarajevo, jer su na tzv. Srpskoj pijaci kod Vijećnice prodavali neke proizvode koje su dovozili iz Mrčajevaca.  

 

Kako je došlo do toga da Vam Obren Pjevović 1972. ponudi pjesmu Voleo sam devojku iz grada? Poznavali ste se preko oca, ili se sve, kao što to u većini slučajeva biva, desilo slučajno?

 

Nije se desilo slučajno. Obojica smo iz istog sela, viđali smo se... Ali, da ti kažem, moj san nije bio da budem pevačka zvezda.

 

Ja sam jedan od retkih koji o tome nije ni maštao ni sanjao. Sasvim slučajno sam, sinko moj, počeo da pevam. Od muke, što bi rekli. Rano sam se oženio, kao student, rodila mi se 'ćerka, onda daj da se nešto radi, i zaradi neki dinar.

 

Snimao sam singl ploče, ali nisam planirao da mi to bude životno opredelenje. Želeo sam samo da završim studij elektrotehnike u Skoplju. Ali, čudni su putevi Gospodnji. Ostah ja u muzici, i eto.

 

Pa, jeste li ikada završili elektriku?

 

Nisam, sine moj, nisam! Stao sam već na prvoj godini.

 

Za mog prijatelja Devojka iz grada je čisti blues, «sa dušom i osjećajem koji kao da se nekada pojave na površini rijeke Mississippi». Volite li ovu vrstu muzike? Ili, pak, country?

 

I dan-danas volim country. Da si sada kod mene u autu, video bi sigurno dva, tri CD-a sa američkim countryjem. Volim country još iz vremena kojeg ti ne pamtiš, kada su ovde počeli da se prikazuju western filmovi.

 

Pa John Wayne, pa Gary Cooper... Ali, Bože moj. Neko voli ovo, neko voli ono, a ja volim country. Međutim, blues manje volim. Znam o čemu pričaš, znam o čemu se radi, ali manje. Čak sam u Chicagu posetio neka mesta gde je i nastajao čuveni čikaški blues, a koja se čuvaju autentična kakva su nekada bila.

 

No, mogu ti reći da ne potcenjujem nijednu vrstu muzike. Ne razumem se u sve, ali pozdravljam svaku dobru muziku.

 

VOLIM KAFANU KAO I SAV NORMALAN SVET

 

Na Ilidžanskom festivalu 1973. dobili ste nagradu publike, a da niste ni na nastupili. Pjesma je Zora zori, dan se zabijelio, autora Mijata Božovića.

 

Tačno. Iako mislim da je to ipak bila 1972. godina. Trebalo je da dođem, ali nisam mogao iz nekih opravdanih razloga. Međutim, organizatorima i žiriju bilo je jako žao da se ta pesma ne čuje.

 

I napravili su nešto je, mislim, svetski kuriozitet. Pustili su pesmu, u odsustvu pevača, u takmičarskoj konkurenciji. A ta pesma osvojila je tri, četiri nagrade. Ja sam osvojio nagradu za debitanta, potom nagradu žirija, publike...

 

I stvarno je lepa sevdalinka.

 

Tada ste i živjeli u Sarajevu?

 

Bio sam samo gost, nekoliko dana, kod Mijata Božovića, koji je živeo u Hrasnici.

 

Da li ste danas u kontaktu s njim, jer on živi u Srbiji?

 

Odavno se nismo videli. Ne znam ni ja tačno gde živi, znam da je jedno vreme radio u Produkciji gramofonskih ploča PGP RTS-a. Ali ga dugo nisam video, mislim da je u penziji.

 

Tek 1979. objavili ste prvu LP ploču. Nije tada bilo lako, pogotovo mladom pjevaču, doći u priliku snimiti i singl, a kamoli LP. Kako ste Vi to uspjeli, ko Vam je pomogao?

 

Prvo da ti kažem, sinko moj, da sve do 1979. LP nije bio manir narodnjaka. To je bilo, pre svega, rezervisano za pop i rock izvođače. Narodnjaci su, uglavnom, pravili singlice. Led je, te iste 1979., prvi probio Šaban Šaulić, sa LP pločom i, što je vrlo važno napomenuti, novim pesmama.

 

Za nas ostale narodnjake LP je do tada bio privilegija samo nekom prigodom, kada se diskografi, nakon toliko i toliko godina, odluče objaviti ploču sa najvećim hitovima nekog izvođača. Ali LP sa novim pesmama prvi je promovisao Šaban Šaulić. To je bio album: Dođi da ostarimo zajedno. Posle toga, svi smo se ohrabrili.

 

Gdje ste Vi nastupali tih sedamdesetih? Znam da Vam kafana i nije baš bila omiljena «pozornica».

 

Nemam ja ništa protiv kafane, ali stvari su se tako skockale da sam ja, praktično, pravo iz studentskog amfiteatra ušao u studio. Tako da imam vrlo malo kafanskog iskustva, a kafanu inače volim.

 

Kao i sav normalan svijet!

 

Hahahahaha, baš tako!

 

PRVO MOSTAR, PA DRUGI GRADOVI

 

Koja je to pjesma ili ploča koja je Miroslava Ilića, da tako kažem, izbacila u sami vrh jugoslovenske estrade?

 

To su svakako pesma i album Pozdravi je, pozdravi, iz 1983. godine. Doduše, već 1979. počele su se nazirati konture jednog uspeha.

 

Godinu za godinom imao sam, barem, po jedan veliki hit, a tačka na «i» bila je Pozdravi je, pozdravi. Tu ploču sam prodao u 800.000, možda i više, primeraka.

 

Nakon što ste objavili ploču Pozdravi je, pozdravi održali ste i veliki koncert Pod Bijelim Brijegom u Mostaru. Jeste li ikada nakon rata nastupali ili, barem, boravili u Mostaru?

 

Jesam. Ima već desetak godina kako redovno odlazim u Hercegovinu. Odmah da ti kažem da sam svih ovih godina, pa i kada nisam bio u prilici da fizički boravim u Mostaru, na svakom mestu i u svakoj prilici, a na pitanje koji su vam  koncert i grad najdraži, kao iz topa odgovarao: Mostar!

 

To je trebalo doživeti i reći: Ako je zbog čega imalo smisla da se bavim ovim poslom, onda je to zbog tog koncerta u Mostaru! I, pogodilo me, sinko moj, ono što se događalo u Mostaru za vreme rata. Kao i svakog normalnog čoveka.

 

Od 1991. do 1996., ja to nikad nisam izjavljivao do sada, ali mislim da je to bio i unutaranji revolt, ništa nisam snimao.

 

Kojeg koncerta u Bosni i Hercegovini se, pored tog mostarskog, najviše sjećate?

 

Bilo je dobrih koncerata, sa dobrom energijom, i u Sarajevu, i u Banjaluci, Tuzli... Ma, širom ondašnje Jugoslavije. Ali, na prvom mestu je Mostar!

 

Danas, valjda, svi koji snime ploču imaju priliku nastupati u inostranstvu. Kako je to bilo osamdesetih, da li je selekcija bila rigoroznija?

 

Na drugi način je funkcionisao naš zanat. Postojali su jugoslovenski klubovi, koji su bili nosioci svega toga.

 

Lično mislim, bila je bolja selekcija i muzike i izvođača. Ovde u Beogradu, ja sam jedan od najžešćih kritičara tih novih pojava u muzici. Navukao sam puno mrkih pogleda na sebe zbog toga što nemam dlaku na jeziku, i mislim da ako ovaj zanat ima dva obraza i ovaj drugi neko treba malo da zaštiti.

 

Ostao sam prilično usamljen, zato što mnogi izigravaju neku lažnu kolegijalnost. A ja tu nemam problem već dugo godina.

 

Pokušavate li ignorisati turbofolk ili se hrvete s njim?

 

Hrvem se, hvala Bogu. Što se mene tiče, super mi je sve ove godine. Nisam se ja kritički osvrtao zbog toga što sam se osećao, na bilo koji način, lično ugrožen. Znaš, nisam ja magarac koji umišlja da je doveka.

 

Ali, nije mi svejedno šta će ostati iza mene. Ovaj zanat je meni priuštio mnogo toga lepoga u životu, mnogo stvari o kojima kao mlad čovek nisam mogao ni da sanjam.

 

I ja sam to iskreno zavoleo, pa mi nije svejedno šta se s tim radi i šta će ostati iza mene kad jednom fizički budem prestao da se bavim tim.

 

Koliko je rat uticao na Vašu karijeru?

 

Pa, ne samo na moju. Uticao je na sve karijere. Tržišta su se suzila svakom. Ali, fala Bogu, otvaraju se. Pesma nema granica.

 

DA, BIO SAM KANDIDAT SPS-a

 

Kritikovali ste nakon rata Vaše kolege sa estrade, bračni par Zoricu Brunclik i Miroljuba Aranđelovića Kemiša, zbog političkog angažmana. Oni su Vas tužili, ali ne znam da li su Vas dobili na sudu?

 

Morao sam da se izvinim Zorici zbog reči koje sam koristio. Ali, nije to toliko strašno.

 

Poštujem Zoricu i dalje, a naročito Kemiša. To je jedan od najtalentovanijih muzičara koje imamo uopšte. Ipak, više nisam u prilici da sarađujem s njim, a tako bih rado, kao i pre. Ali, da ti kažem sinko.

 

Ti kažeš zbog političkog angažmana. Nikom ja ne zameram da izražava svoju demokratsku volju. Pa, ja sam prvi to radio...

 

Kao kandidat SPS-a Slobodana Miloševića na prvim demokratskim izborima u Srbiji.

 

Da, i uopšte ne želim da mi to bilo ko briše iz moje biografije.

 

Koji Vam je tada bio motiv? Ulazak u Parlament...

 

Ne, ne, ne. Sve ono što ima onaj prefiks «socijal», ja ću to uvek zdušno podržavati. Ali, ne levu političku orijentaciju onako kako je srozana na ovim prostorima. Ne samo u Srbiji, rekao bih na celom Balkanu.

 

Za evropsku levicu, sinko moj, ja ću uvek biti. Jer, socijaldemokratija je ono što ja, kao političko biće, prepoznajem u sebi.

 

Ne volite ljevicu možda zbog SPS-a?

 

Hehe, ne volim onu devalviranu levicu.

 

Kao što je SPS devalviran?

 

Postojala je jedna druga politička grupacija u Srbiji koja se zvala JUL.

 

Pa isto je to, Iliću. Supruga predsjednika SPS-a, Mirjana Marković, bila je predsjednica JUL-a.

 

Pa, SPS je SPS.

 

Ali i JUL je SPS.

 

Nije JUL - SPS.

 

Nije po akronimu, ali, defacto, jeste.

 

Dobro. Ti možeš to tvrditi, ali ja ipak živim ovde. Valjda ja bolje od tebe znam šta je - šta.

 

Moguće. Podržavate li, danas, Demokratsku stranku samo, ili uglavnom, zbog zeta Dragana Šutanovca, aktuelnog ministra odbrane Srbije i visokopozicioniranog člana ove stranke (Dragan Šutanovac je trenutno predsjednik DS-a, op.a., 10.01.2017.)?

 

Još jednom da se nasmejem. A, 'ajde, još uvek nije suviše nisko. Prvo treba da znaš da je Demokratska stranka jedna od retkih stranaka ovde u Srbiji koja je članica Socijalističke internacionale.

 

A i većina demokratskih stranaka koje pripadaju tom, da tako kažem, centru, članice su Socijalističke internacionale. I osamdeset posto upravo tih političkih grupacija danas je na vlasti u čitavoj Evropi.

 

To je savremena evropska levica.

 

Jeste li puno zamjerili Šauliću kada je 1999. napustio Srbiju za vrijeme NATO bombardovanja?

 

Apsolutno. Pomirili smo se pre nekoliko godina. Ali, što se mene tiče, nije ni bilo razloga za svađu.

 

Halidu Bešliću, vjerujem, niste imali šta zamjeriti. Jeste li svih ovih godina bili u kontaktu?

 

Naravno. Ako postoji nešto čime bih mogao da ilustrujem prijateljstvo to je onda moj odnos prema Halidu Bešliću.

 

HRISTO BUGARIN I «DEVOJKA IZ GRADA»

 

Prijatelj ste sa Hristom Stoičkovim, najboljim bugarskim fudbalerom svih vremena. Od kada datira to prijateljstvo?

 

Od 1989. mi smo pobratimi. Hristo je sjajan momak i vrlo često se čujemo i vidimo.

 

Bio Vam je i gost na koncertu...

 

Da, u decembru 2008., u beogradskoj Areni.

 

Da li ste redovni na utakmicama Vašeg omiljenog kluba, Crvene zvezde?

 

Iskreno da ti kažem, nema me često na stadionima. Volim da mi odlazak na utakmicu bude relaksacija, zabava, ne volim da idem na utakmice pod nekom tenzijom.

 

U TV spotu za pjesmu Voleo sam devojku iz grada pojavljuje se Sonja Savić. U kakvom sjećanju Vam je ostala ova velika srbijanska glumica?

 

Bili smo dobri ortaci. A, osim toga, i zemljaci smo. Moja pokojna majka i njena majka su iz istog sela, pored Čačka, i komšinke su bile. Tako da ja Sonju Savić znam jako dugo. Žao mi je što je tako glupo i tužno skončala.

 

Ali... To što ti spominješ snimljeno je 1985., kada sam za TV Beograd radio show program. I jedna od gošći bila mi je Sonja.

 

 

 

 

 

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...