SB POLEMIČKI POLIGON; KOLJA MIĆEVIĆ: Pismo Miljenku Jergoviću

Gospodine Jergoviću, kakva pričica! Ali pripazite da zbog onog Vašeg apsolutno za moju Kočićevu nagradu i Vas ne zahvati Vešovićev strašni zakon inercije čiji je on neumoljivi tumač! Ipak, on više od toga voli da se hvali

  • Kultura

  • 04. Jul. 2017  04. Jul. 2017

  • 1

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

Gospodine Jergoviću, iako je već najavljeno na kraju mog poslednjeg teksta u Slobodnoj Bosni, verovatno ćete se iznenaditi mome pisamcetu Vama; a iznenadićete se još više kad Vam kažem da ovo nije prvi puta da Vam se ovako javno obraćam, sem ukoliko niste primetili – pročitavajući regionalnu štampu – da sam Vas u trećem, poslednjem tekstu polemike s Markom Vešovićem oko prevođenja Baudelaire-a i drugih francuskih pesnika, zamolio da ovoga zamolite da iz završne rečenice svoga otvorenog pisma meni, objavljenog na Vašem portalu, izostavi zaista nepodnošljivu i ničim zasluženu psovku koju mi je uputio!

 

Ali možda Vaš žurnalni periskop nije zahvatio taj moj tekst objavljen u podgoričkim Vijestima pre nešto više od dve godine. Zato tu molbu ponavljam ovom prilikom naglašavajući ono što sam rekao u toj podgoričkoj rečenici: da živite u zemlji koja je nepobitno evropska i da kao njen istaknuti stanovnik treba da branite neka osnovna evropska načela i dostignuća pristojnog ponašanja. Jer sve insinuacije, čak najraznovrsnije uvrede, jezička iživljavanja, pa i lako dokazive i kažnjive laži, kojima pribegava Marko Vešović, još uvek se mogu pravdati nekom vrstom lične retorike i stilom-koji-je-čovek, ali psovanje roditelja izlazi iz tog okvira i, kažem, ugrožava etičnost Vašega portala.

 

Možda ste – čak pretpostavljam da jeste, ali nedovoljno energično – skrenuli pažnju Vešoviću na njegovu neprimerenu psovku, kad već niste mogli da ga upozorite na neke otvorene laži koje se i ne doimaju kao takve kad ne znate kakvim se sve podmetanjima i kombinacijama on služi – a koje sam ja u dovoljnoj meri raskrinkao upravo u pomenutoj podgoričkoj polemici. Sa svoje strane dodajem da bi najkorektnije, najetičnije i najknjiževnije bilo da ste se – i pre objavljivanja Vešovićevog teksta na Vašem portalu – obratili meni i dali mi mogućnost da mu u istom trenutku odgovorim, kako bi čitalac mogao ipak da ima jasniju predstavu o čemu je reč.

 

Sasvim je razumljivo da neko ima potrebu da iskali svoju pizmu na pesničke prevode nekog drugog, ali toliko naprasitosti krunisane jednom nepodnošljivom psovkom, ne razumem, ne prihvatam.  

Prethodno rečeno je suština moga obraćanja Vama, ali možda nije suvišno da se pojasnim.

 

Vi, sudeći po svemu – naročito po pohvalama koje ste izmenjali međusobno na stranicama Sarajevskih sveski pre neku godinu – jeste Vešovićev najbolji ili jedan od najboljih prijatelja. U tu pretpostavku me uverava i podatak da Vešović sada upravo Vama posvećuje celu elektronsku knjigu od preko dvesto fajlova koja je pod naslovom Prevodilački mag ili Spomenik laži u stvari prošireno, novim lažima i izmišljotinama, a mogu reći i skatološkim upadicama naduvano, „Pismo Kolji Mićeviću“ svojevremeno okačeno na Vašem portalu gde još uvek stoji!

 

Zaista je fascinantno da autor Vešović naslovljava Spomenik laži svoj tekst koji je od početka do kraja utemeljen na besomučnim lažima! Naročito onima koje se odnose na događaje moga života s kojima on operiše tako proizvoljno i redovito pogrešno, da sam za njega izmislio novi pojam – ubiograf! Zato mislim da Vešović taj tekst nije trebao nikome da posveti – to će ostati njegova mrlja, koja će ga na kraju progutati – ali opredeljujući se za Vas kazuje mnogo tim izborom.

 

Neću tumačiti taj izbor – jer ne želim da neko pomisli da hoću da Vas zavadim s Vašim možda najboljim prijateljem – ali moram ipak reći da je ta posveta čudesno paradoksalna. Vešović Vam posvećuje tekst u kome je isključivo – da li? – reč o kriminalnim (kako ih on naziva, izbegavši ipak da ih nazove zločinačkim, mada je zaustio) prevodima Kolje Mićevića, s kojima Vas je zaista teško dovesti u vezu. Pitaćete se – ne Vi, jer ste se možda već dosetili, nego slučajni čitalac ovog pisamceta – u čemu je onda paradoks?

 

Bez mnogo reči, paradoks je jednostavno u tome što ste Vi, Miljenko Jergović, najbolji ili jedan od najboljih prijatelja Marka Vešovića, u toku jedne od prethodnih godina kao stalni član trojnog žirija, jednim kratkim apsolutno, glasali da mi se, u proleće, dodeli nagrada „Kočićevo pero“, a na jesen iste godine i vrhunska, „Kočićeva knjiga“, koju dodeljuje Kočićeva zadužbina iz Banje Luke-Beograda!

 

Možda ste tim učešćem u nagradi za mene hteli da ublažite vlastitu neprijatnost zbog psovke koja dolazi s Vašeg portala; možda i jeste, ali moja je gorčina, upravo zbog tog procepa, i danas ista, a to znači veća. Zato Vas još jednom molim da otkačite tu ružnu psovku s Vašeg portala, a sve drugo ispred i iza te psovke ostavite, jer su to trabunjanja jednog pomućenog uma, tolika da ostaju takva čak i kad je ponekad, u tumačenju mojih prevoda, u pravu!

 

Dozvolite mi da, dok smo kod Kočića i pomenutih Kočićevih nagrada, da Vas podsetim na jedan odlomak iz Vešovićeve knjige - za koju hoću da pretpostavim da je niste ni čitali, čak ni onda kad Vas je molio da nastaite da objavljujete njegove splačine - u kojoj Vešović prenosi reakciju svoje saradnice i „parnakinje s Parnasa“ Sunite Subašić koja mu je jedne večeri telefonirala da se požali kako se „apropo čarobnjaka“, a misleći na mene, jako iznervirala - „u kakvom sam šoku bila!“ - gledajući na TV Borisa Dežulovića koji je, primajući Kočićevu nagradu, u svojoj zahvalnoj reči rekao da mu je čast što je dobitnik nagrade koju je pre njega dobio „Kolja Mićević čarobnjak jezika“! I time „ušokirao“ Sunitu! Šta je trebalo da kaže, da učini Boris Dežulović?

 

Da me prećuti, da me opsuje kako to redovito čini Sunitin „parnaski parnjak“ Vešović, čak da odbije nagradu kao što je Vešović svojevremeno odbio onu Ratkovićevu i dve hiljade evra u Bijelom Polju! Zar je trebalo da Dežulović kaže da mu je žao što je Kočićevu nagradu dobio posle jednog „Francuza po vokaciji i homoseksualca čija je žena lezbejka“, kako to kretenski, priznajte, piše Vešović!

 

Strašni su ti dežurni paćenici - dežurovići - koji tako vrebaju po TV ekranima i osluškuju po tamnim i tamnijim uglovima, i zameraju onima koji se tu pojave a ne kažu ono što oni misle da ovi treba da kažu - „pobogu“, referiše dežurovićka Sunita Marku u telefon, „Dežulović je od  onih iz Ferala koji se rugaju svemu i svačemu!“, pa što se ne bi malo podrugnuo i Kolji Mićeviću! - da drugi budu tamo gde oni misle da ti drugi treba da budu, i da čine ono što oni misle da ti drugi treba da čine u određenom trenutku i na kobnom mestu.

 

Takva je, viđena kroz rupicu svoje špijunke, uvek vrlo na oprezu dežurna paćenica Subašićka i Vešovićeva saradnica, zadužena za doslovni prozni prevod pesama koje zatim Vešović još više uprožnjava!

Šta čini Vešović na tu Sunitinu ljutitu opasku da Dežulović nije u prolazu pljunuo na mene, kako bi rekao Breton povodom Poa-Valerija? Pa Vešović počinje da se umiljava svojoj parnaskoj parnakinji i da prosipa svoju vekovnu mudrost koja je u njemu, ali se prisetio Krleže i, hop: „Pa znaš Sunita, Krleža je zakon inercije zvao tromost i ljudsku glupost smatao kosmičkim fenomenom jer se u njoj taj zakon inercije najoštrije zrcali.“  

 

Hej, Borise Dežuloviću, jeste li, jesi li čuo da Vam je, da Ti je Vešović poručio preko Sunite Subašić a ona preko mene, da ste, da si, makar i natren, bio inertan? Ali ništa za to, jer videćeš, videćete da je istu poruku uputio i tom Krleži koga je citirao kao iz rukava, i tako Vas, tako Te izjednačio s velikim panonskim Panom, koji je takođe bio natreninertan (tako ja svoj palim dron). Jer, Vešović za Vas kaže da si inertan zato što ste me pohvalili u jednoj konvencionalnoj situaciji - zaista šta ima konvencionalnije od dvominutnog pojavljivanja na TV? - ali zamisli-te koliko je tek inertan bio Miroslav Krleža - koga se Vešović prisetio tokom tog telefonskog razgovora sa Sunitom Subašić - kad je 2. oktobra 1977. zapisao u svoj Dnevnik ovu rečenicu nakon što je pročitao moje prevode Fransoa Vijona u mostarskom Mostu:

 

Čitao sam Vijona u originalu i u nekim našim prevodima, ali ovaj Kolja Mićević, za koga ne znam ni tko je ni odakle je, preveo je to u ekavici izvanredno, upravo sjajno i to je svakako datum u našem prevodilaštvu.

             

Gospodine Jergoviću, kakva pričica! Ali pripazite da zbog onog Vašeg apsolutno za moju Kočićevu nagradu i Vas ne zahvati Vešovićev strašni zakon inercije čiji je on neumoljivi tumač! Ipak, on više od toga voli da se hvali.

 

Stalno juri za mnom u svojoj paskvili i ubeđuje me - jer ga niko drugi i ne sluša nego Sunita i ja - kako je on neke pesme preveo na tri a jednu čak na pet načina, što nije malo, ali je neprimetno upoređeno s moje 22 varijacije - i to na francuskom, ja sam Francuz po vokaciji! - na početak drugog pevanja Danteovog Pakla; a kakav je on tumač poezije kad ne zna ili namerno prećutkuje, što je još gore, da sam ja autor 365 (sic!) varijacija samo jednog Vijonovog katrena upravo onoga koji je toliko zadivio Miroslava Krležu!

 

Da ima stvarnu maštu ne bi njegovi prevodi, svi do jednoga, bili jedan jednolični i iskrzani niz polu-rima i polupanih ritmova - kojim ću se uskoro zaista ozbiljno pozabaviti, ali bez psovanja majki i drugih uvreda - a zašto je to tako imam samo jedno objašnjenje, pa i opravdanje, da je Vešović jedna poprilična greška prirode lišena stvaralačke ali ne i varalačke mašte, - u stvari jedan Veliki Mašturbator. Daću mu ja njegove »ruže papske su«! Zna on dobro na šta ja to mislim...

 

Jer njegova mašta ostvari se tek u drugom stepenu, kad treba da se ostrvi na nešto i nekoga, on nije u stanju

 

                                                           da išta izmašta ab ovo,

                                                           čak i kad bi ga nab’o vo!

 

Pomenuh varijacije. Da je nekim čudom muzikolog i da nije Vaš prijatelj, kao što ne može biti moj, ali da je identičan ovom Vešoviću o kome pišem, znate li šta bi on sve u obliku najbesmislenijih bljuvotina sručio na Vas zato što ste Bahove varijacije nazvali - iako samo jednom - goldberškim, a kako bi Vas tek ismejao zbog priče o tom trenutku kad ste ih iznenadno čuli, i pepustili se uspomenama, u vožnji, i sve ono što ste lepo rekli o Glenu Guldu, itd...            

 

Apolon je imao svoga Flegiju, J. S. Bah svoga Adolfa Šajbea, Mocart čitav buljuk Maraka Vešovićâ, Edgar A. Poe je imao svoga Rufusa Griswolda, Dragiša Stanojević, moj uzor, svoga Marka Cara, kao što je svoga Andrea Bretona imao Pol Valeri - koji je zapisao da „svaka pljuvačka pravi kružnu putanju“, kao da je mislio na Vešovića sluteći da će ga ovaj jednom najgnusnije uvrediti - Danilo Kiš svoga Nebojšu Vasovića, itd, a ja, nišči, evo imam svoga MarkVeša, koji se kao mrak veša o moje ime i moje rime.

 

Njegova opsednutost svim što sam ja, ne samo da je halucinantna, nego se ne ustručava da u produženim i sumanutim didaskalijama o mojim prevodima kaže sve ono što će jednom, što on sada naziva Spomenik laži – kada svet malo odmakne od ovog smutnog trenutka – nekima biti nezaobilazna i opominjuća lektira za razumevanje, na bazi navodno književnih, a u stvari mnogo više dnevnopolitičkih zbivanja na ovim našim prostorima, Priručnik govora mržnje (na nacionaloj i svakoj drugoj osnovi).

 

1. U traganju za što raznovrsnijim oblicima tog govora, Vešović u poslednje vreme analizira, zaslepljen malicioznošću, tuđe prevode kao da su moji, dosad – složićete se – jamais vu u dugoj tradiciji prevodilaštva...

 

S poštovanjem i podeljenim osećanjima, ali očekujući da mi izađete ususret povodom molbe iskazane na početku ovog pisma, pošto je Vešović - plagirajući tako samoga sebe - ponovio svoju psovku s Vašeg portala u elektronskoj knjizi, što znači da ju je udvostručio, i, možda će je, ako ga ne opomenete, i utrostručiti, iako bi najbolje bilo da sve te gluporije skine sa Vašeg i svoga sajta - dok još ima cajta - Vaš Kolja Mićević.            

 

 Uskoro: VEŠOVIĆ. ZANIMANJE : TMIČNIK.

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...