SB POLEMIČKI POLIGON; KOLJA MIĆEVIĆ: Vešović - zanimanje: TMIČNIK

Neka Tmičnik i Vešović donesu u redakciju Slobodne Bosne, ili u bilo koju sarajevsku redakciju, jedno od moja tri dosad objavljena izdanja Danteove KOMEDIJE, iz 2004, 2007, 2015, i pokažu taj stih u toj razritmovanoj formi - kako je nazivaju - pokloniću se i javno se izviniti i Tmičniku i Vešoviću i zauvek zaćutati o njima

  • Kultura

  • 12. Jul. 2017  17. Jul. 2017

  • 1

Piše: Kolja Mićević

 

 U svojoj elekt-dronskoj knjizi uperenoj protiv mene, u cilju špijuniranja najintimnijih soba moje osobe, Marko Vešović priča kako je u nekoj sarajevskoj ulici sreo Sunitu Subašić i da ju je nakon nekoliko izmenjanih rečenica upitao šta misli o njegovim novim prevodima francuske poezije koje joj je nešto pre toga poslao na uvid. Sve sami biseri! - odgovorila je Sunita, ubedljivo i ushićeno, a kad su se rastali - dogovorivši se da zajednički rade na jednoj antologiji francuskih soneta pod firmom Par nas s Parnasa - Vešović se vratio kući, seo za svoj kompjuter i počeo da postavlja svetske rekorde u prevođenju soneta na dan!

   

 

Sve sami biseri? Zaista, kad sam - gotovo slučajno - otvorio tu antologiju na stranici na kojoj se nalazi veoma slavni sonet Žerara de Nervala, tragičnog pesnika i prevodioca Geteovog Fausta, iz prve polovine XIX st., sa španskim naslovom El Dedichado, Razbaštinjeni:

 

                            Je suis le Ténébreux, - le Veuf, - l’Inconsolé 

 

- upale su mi u oči čak dve takve biserčine, na početku i pri kraju stiha! Ukratko, pred tim svakako jedinstvenim stihom - ali u kome se de Nerval služi najjednostavnijim rečima ovoga sveta, koje može da razume i neko ko za samog sebe, kao Vešović, kaže da ne zna francuski - Vešović je zapeo iz petnih žila da prevaziđe sve što je dotad napravljeno u majstorstvu prevođenja poezije, pa čak i Stanislava Vinavera koji je poznat po sličnim kalamburima i kovanicama, ali s merom i pre svega tamo gde za njih ima opravdanja, kao kod Fransoa Rablea ili Fransoa Vijona...

 

Vešovićeva odluka da kao i de Nerval od dva prideva - ténébreux, turoban, tmuran, sumračan, mračan, itd., i inconsolé, neutešan - napravi pridevske imenice, koštala ga je života. Jer dok se u francuskom jeziku ta vrsta imenica pravi mehaničkim dodavanjem člana le ili la, zavisno da li je reč o muškom ili ženskom rodu, u našim jezicima, koji ne poseduju članove, treba ići otpozada i dodati neki sufiks.

 

Tako je, da skratim, Vešović od le ténébreux načinio ovog alijena, tmičnik - tmica+nik - i dodao mu još jednog, s desnog krila: l’inconsolé, neutješnik! Pošto su te reči u originalu napisane velikim slovima - kako bi bila istaknuta njihova simbolička i čak mistička priroda - tako čini i naš biserar i dobijamo dve dosad nepostojeće reči i ličnosti u našem jezicima (baš tako) i okruženju!

 

Neutješnik nije isto što i neutješeni, nego je mnogo više onaj koji ne može da utješi, nešto kao Neutješitelj! Ali ne radi se ovde o njemu...

 

Tmičnik je, naprotiv, pun pogodak! Ne zato što Vešović - a mora da je sa Sunitom raspravljao o tom trouvaille-u, srećnom rešenju, i očarao je - nije ni približno srećno rešio početak de Nervalovog soneta, nego je došao - a s njim i mi - do jednog imena ili nadimka za samog sebe zahvaćen nestrpljenjem da nam se što pre predstavi i da nam u prolazu opsuje sestru, ne vodeći računa o pristojnosti na koju je obavezan svaki prevodilac dostojan tog imena. Naprotiv, da bi pojačao svoje srećno rešenje, on ne sledi original:

                       

                                                       

                                                     Je suis le Ténébreux...

 

                                                    nego srlja u stih, kao s neba pa u rebra:

                                  

                       

                                 Tmičnik sam! (Jesi, Vešoviću, Tmičnik si, Tmičnik ćeš i ostati).

 

Bar da je imao stila da kaže: Ja sam Tmičnik, jer ovaj siloviti početak  i bacanje in media res - Tmičnik sam - zaista ne ide uz nekoga ko je sumoran, na kraju snaga, i neutešan kao lik iz soneta, akvitanski princ kome je srušena poslednja kula!

 

Tako se Vešović već u prvom stihu i za sva vremena isključio iz de Nervalovog soneta i, govoreći ubuduće o Tmičniku znaćemo da je reč o njemu, Vešoviću, tom Gargamelu bosanskohercegovačkog prevodilaštva, i više od toga, ne smemo ni po koju cenu misliti na sonet El Desdichado, Razbaštinjeni!

Naš Tmičnik nije se slavno, nego katastrofalno, proveo s tim sada kojim se prevedeni stih neodgovarajuće završava i čini da sve prethodno, ionako nikakvo, padne u vodu ili ode dođavola:

 

                                         Tmičnik sam, - Udovac, - Neutješnik sada

           

Ovo je Vešovićeva unakažena verzija prvog stiha de Nervalovog apsolutnog soneta. Znam da nije bilo lako ni započeti taj stih, ni završiti ga, i obezbediti dostojan rimovani nastavak, ali ovo sada je kao prirepak, parazit - šamarčina tmičniku - tim pre jer je već ispalo iz de Nervalove versifikacijske sheme, a to su od početka do kraja sonetne antologije Sunitine i Markove vrlo bolne tačke! Ne znam zašto uopšte i rimuju kad ne znaju da to čine, kad je to za njih očigledna patnja, bez obzira što je, kaže poslovica, lakše patiti udvoje. Čak su neki Sunitini doslovni prevodi u prozi ubedljiviji i bolji od Vešovićevih naknadnih nakaradnih obrada i dorada. Trebalo je da u tome pokaže mnogo više invencije, koja podrazumeva i određenu količinu slobode, makar to bilo i zbog - ali što uspelije - rime!

 

Kad pažljivije čitam Vešovićevu elekt-dronsku knjigu, primećujem da je Tmičnik, u stvari taj Mračnjak, već tada uzimao zaleta na nekim mestima. Tako je iz mraka svoje sterilne mašte upozorio Vešovića - kako bi ga podstaknuo da se odbrani od moje navodne optužbe da mi krade rime - da sam ja, Kolja Mag i Vrač, prevodeći Danteov Pakao, već na samom početku preuzeo - šta preuzeo, ukrao! - čak dve rime iz Kombolovog prevoda tog istog mesta!

 

Ovo što sledi govori Vešović a Tmičnik mu suflira:

           

U prevodu Pakla, u prvom pjevanju, u drugom i trećem stihu treće tercine i prvom stihu četvrte, Kombol veli: 

                                       

                                            Al’ da bi kazo što tu dobro nađoh,
                                              Ispričat mi je druge zgode prije.
                                         Ja ne znam pravo kako tamo zađoh.

 

A Mićević u nedavno objavljenom prevodu Pakla kaže:
           

                                              Al zboreć o tom koga tu nađoh,
                                              Izneću mnoštvo drugih utisaka:
                                            I ja sad ne znam kako tamo zađoh.

 

Prvi stih mu je razritmovan - pazite: govori Vešović - pa ću ga popraviti: “Ali zboreći o tom kog tu nađoh.” (...) Mićević je od Kombola uzeo rimu “nađoh” - “zađoh” i to pred očima ne malog broja ljudi koji znaju početak Kombolovog prevoda, zato se, kad me s pjenom na ustima optužio da mu kradem rime, nije sjetio da navede dokaz: bio je na mene bijesan jer uzimanje tuđih rima smatra svojom privilegijom.

 

Tako piše neodgovorni Tmičnik-Vešović i pokazuje koliko je tamo daleko od Dantea: ne zna kako se grafički predstavljaju tercine i, još gore, ne zna da se stihovi Komedije, sem kad je reč o početku rečenice, pišu malim a ne velikim početnim slovima! A, to nije ništa prema onome što dolazi.

           

Jer stravični su, i Tmičnik i Vešović, pošto bi reći da su ludi bio kompliment. Oni popravljaju prvi stih moga prevoda navedene tercine - smatrajući ga navodno razritmovanim - i obesmišljuju ga još više, jer taj oblik stiha koji oni navode kao moj a zatim ga ritmički doteruju, nije ni moj, ni ničiji, nego su ga oni namerno unakazili za svoje potrebe!

 

Ovo je gotovo strašnije nego kad su tuđe prevode Tristana Korbijera kasapili kao moje, o čemu sam već pisao! Jer ovde je Vešović svesno izmenio moj prevedeni stih - koji u svakom od tri dosad objavljena izdanja, 2004, 2007.  i 2015, uvek i jedino glasi:

 

                                   Al’ zboreć o dobru koje tu nađoh.

 

Stih, kao što se vidi, niti je razritmovan - Tmičnik ima svoju terminologiju! - niti bez smisla. Nema tu šta da se nagađa, dvojac Vešović-Tmičnik poneo se mafijaški: prvo je prigušio (pridavio) moj stih, razritmovao ga, zatim je pokušao da ga oživi, naravno bezuspešno; sve to da bi se Vešović bar malo „ogrebao“ o Dantea koji je za njega zabranjena zona. I stvorio iluziju da je učestvovao u mom prevodu.

 

Koji kompleksaš...

Neka Tmičnik i Vešović donesu u redakciju Slobodne Bosne, ili u bilo koju sarajevsku redakciju, jedno od moja tri dosad objavljena izdanja Danteove KOMEDIJE, iz 2004, 2007, 2015, i pokažu taj stih u toj razritmovanoj formi - kako je nazivaju - pokloniću se i javno se izviniti i Tmičniku i Vešoviću i zauvek zaćutati o njima; ali, ukoliko to ne učine neka se niko ne čudi što ću nastaviti da ih i dalje smatram najvećim protuhama i huljama na ovim našim prostorima!  Najzad, upozoravam ih da je kažnjivo neodgovorno se ponašati s Danteovim stihovima čak prevedenim! 

 

A sad o rimama koje sam navodno preuzeo od Kombola. Da je malo bolje pogledao Danteov izvornik, čak i ako italijanski zna slabije nego francuski, naišao bi na ove stihove:

 

                                   ma per trattar del ben ch’io vi trovai

                                   dirò dell’altre cose ch’i v’ho scorte.

                                   Io non so ben ridir com’io v’intrai.

 

Jasno je da su dva Danteova glagola - trovai i intrai - a ne znam zbog čega nije citirao i treći : abbandonai , napustih, kao da ne zna da za tercinu trebaju tri rime! - tako postavljena da ih svaki prevodilac, ako mu to njegov jezik dozvoljava, može i uglavnom treba preuzeti doslovno, i to u aoristu, jer oni svakako nisu Kombolovi nego - Danteovi!

 

Ja lično ne volim i zaobilazim, za razliku od Kombola, glagolske rime, ali ovde sam bio svestan da bih izbegavanjem tog trolista trovai-intrai-abbandonai koji Dante kao da nudi na dlanu, bio prinuđen da načinim ko zna kakve obrte i iskomplikujem te stihove koji spadaju u one Danteove jednostavnije! Kako sam dakle mogao preuzeti od Kombola ono što je suštinski Danteovo, Tmičniče ?! Zanimljivo je, međutim, da u francuskoj verziji tog pasaža nisam mogao postupiti na isti način, iako je francuski jezik ipak bliži Danteovom nego bilo koji od naša tri u jednom!

           

 

Ali, vidim u antologiji soneta, da Vešović i dalje preuzima, preuzima od mene, ma kako da se žestoko brani da to ne čini. Da bih to pokazao i dokazao, kako Tmičnik-Vešović zahteva, završavajući ovaj prilog o prevođenju (klasične) poezije, dajem jedan primer u kome se vidi sva prozirna suptilnost njihovih preuzimanja, iako su već u prvom stihu Malarmeoog soneta prilog tristement, tužno, preveli tupo : uz tugu - i time značajno iskrivili smisao Malarmeove slike - kako ne bi izgledalo da me oponaša, a nisu mu bile odbojne ni druge reči. Prvo Malarme, paTmičnik-Vešović, pa ja : 

 

                                               Mallarmé: RENOUVEAU

 

                                      Le printemps maladif a chassé tristement
                                       L’hiver, saison de l’art serein, l’hiver lucide,
                                    Et dans mon être à qui le sang morne préside
                                      L’impuissance s’étire en un long bâillement.

 

                                                   Vešović:  OBNOVA

 

                                       Bolnim je prolećem odgnana, uz tugu,

                                       Zima, doba vedre umetnosti, jasna:

                                       U mom biću gde je krv sumorna vlasna

                                         proteže se nemoć u zevanju dugu.

 

                                                 Mićević: OBNAVLJANJE

 

                                        Proleće je bolno odagnalo s tugom

                                        zimu, doba vedrog rada, zimu jasnu,

                                       a u mome biću gde krv tmurna splasnu

                                           proteže se nemoć u zevanju dugom.

 

Tmičnik je naslov Renouveau preveo tako da se svakako razlikuje od moga prevoda - čak i po cenu da načini loš prevod naslova - misleći da će tako nekako zakamuflirati čak 14 reči izravno preuzetih iz moga trideset godina starijeg prevoda ovog mladalačkog Malarmeovog soneta, koji sam i ja objavio na svojim počecima, 1967! Tako je Tmičnik dao živ dokaz da neki prevodi nikada ne zastarevaju… pošto ga je on od reči do reči prepisao! Moglo bi se i povodom toga govoriti o jednoj od Vešovićevih bisernih prepisivačkih frljoka.

 

Vešović-Tmičnik će vam reći da nije ništa preuzeo od mene, nego da je jednostavno preveo prvi katren Malarmeovog soneta gotovo reč po reč, služeći se Poljančevim Riječnikom, ali ne verujte mu na reč! Jer, ako je tako, zašto onda nije mućnuo tikvarom pre nego što me optužio da sam divnome Kombolu ukrao dva… Danteova glagola ! Ali ovo je samo blaži oblik Vešovićevih podmetanja i svih Tmičnikovih elekt-dronskih podmuklosti.

 

 Ispod moga Pisma Miljenku Jergovića pojavio se jedan komentar : Kolja ohladi - nemoj se vruć napiti vode! potpisan imenom ROKA, izgleda dežurnim komentatorom Slobodne Bosne. Ja mu odgovaram :

 

                                                       

                                                       Kako da ohladim i ne pijem

                                                    vruć vode, dragi ili draga Roka,

                                                       nadnet nad izvorom lepijem

                                                    od Markovešovićevskih frljoka?

 

 

Uskoro : VEŠOVIĆEVE BISERNE FRLJOKE (I-X)

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...