SB KULTURNI SPECIJAL; KOLJA MIĆEVIĆ: Vešovićeve biserne frljoke (II)

A što se tiče siledžije Vešovića, koji je uobrazio da može se iživljava i menja moje stihove iz prevoda Morskog groblja Pola Valerija - ili da bahat i samovoljan dovodi u red moj navodno razritmovani Danteov stih iz Pakla - on me međutim podseća na jednog francuskog ljubitelja poezije, ali pukovnika po činu, izvesnog Godšoa, koji je sebi dozvolio da dotera sve one Valerijeve stihove koji su mu se činili nejasnim i neispravnim u toj poemi...

  • Kultura

  • 25. Jul. 2017  25. Jul. 2017

  • 0

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

 

 

                                                      Vladi Dijaku...

 

Ne znam tačno koliko dugo su Vešović-Tmičnik i Sunita Subašić udruženi kao „Par nas s Parnasa“ - ime njihove firme koje uopšte nije originalno pošto su ga preuzeli od Krešimira Kovačića s naslova njegove knjige parodija objavljene pre stotinak godina! -  ali otkad je Sunita Subašić u intervjuu za Info Bosna u velikoj nadmenosti, najavljujući njihov prevodilački program, izjavila kako čitajući moje prevode Malarmea i Valerija nije uopšte shvatala smisao tih pesama, itd., ona se, zaključak se nameće sam od sebe, obavezala da sa svojim parnaskim parnjakom Vešovićem ostvari takve prevode francuske poezije u kojima će sve biti na svome mestu, bez i najmanje greške, i razumljivo svakom ko čita!

 

Ne znam kako ste, Gospođo Subašić, bez ikakvog prethodnog iskustva u tim stvarima oblikovanja pesničke forme soneta i svega pratećeg što to podrazumeva, i udružena s nekim koji je u tu čitavu stvar ušao sunovatno i nedovoljno nepripemljen, mislili da ćete dostići prevodilački ideal koji niko pre vas nije dostigao, a najmanje ja, Kolja Mićević. Neću da se upuštam u pretpostavke i poređenja, ali oceniću i Vas i Vašeg parnasliju: ogroman poduhvat i ništavan ishod! Već sam rekao u prvom od ovih tekstova da svaki od 260 francuskih soneta u vašem prevodu može poslužiti za primer loše, aljkavo obavljenog posla.

 

Marko Vešović - prema kome nemam nikakvo poštovanje, naročito u oblasti soneta, a da ne naglašavam da mi se kao čovjek otkrio u punoj svetlosti hulje - u svome elekt-dronskom pismu uperenom protiv mene, saopštio je jedan razgovor koji ste obavili s nekom osobom kojoj ste kazali da ste pročitali preko 200 stranica njegovih prevoda i da niste naišli ni na jednu jedinu grešku! Treba li da pretpostavim da je Vešović počeo da pravi strahovite greške tek pošto se udružio s Vama? Ne, pravio ih je i pre toga, ali Vi iz nekih razloga niste znali ili niste hteli da te prevode čitate kritički.

 

Pogledajmo drugi katren soneta XVII iz Di Belejeve zbirke Žaljenja, koji ste potpisali zajedno s Vešovićem. U originalu dva prva stiha, u kojima Di Bele opisuje prelazak ukletih duša preko paklene reke Aherona, glase:

 

                               

                                  Nous autres cependant, le long de ceste plage,
                                  En vain tendons les mains vers le Nautonier sourd…,

 

koji su u Vašem i njegovom prevodu postali:

 

                                      Nama drugim, duž te plaže, ruke, znamo,
                                      Zalud je ka gluhom lađaru pružati…

 

Tipična iskrivljena slika à la Vešović-Subašić: sve reči su tu, i čak jedna viška, ali sve je posađeno naopačke, izgubljen je efekat upravnog govora - nama umesto mi - i obraćanja Haronu, gluvom lađaru bez velikog L, čime slika gubi značajno na uverljivosti; napravili ste jednu strahobalnu inverziju-premeštaljku s rukama, i usput nepotrebno slepo sledili original jer ste la plage preveli plaža - kao da su ukletnici na letovanju i idu na kupanje - umesto žal ili obala i, u krajnjem slučaju, riva! Previše trule građe za jedan dvostih.

 

Gospođo Subašić, da ste mi poslali na uvid taj sonet, ja bih vam savetovao da prvi stih prevedete najprirodnije na svetu, sledeći pesnikovu prozodiju, bez sile zapetâ - da neizbežno pomišljam na Crnjanskoga - nategnutih inverzija i dodavanja - zbog rime - apsolutno nepotrebnih reči, kao što je znamo s kraja prvog stiha. Ja bih vam predložio ovo:

 

                                   Mi drugi međutim, duž ovoga žala,

                                   Zalud pružamo ruke k Lađaru gluvom…

 

Hoćete li i za ova dva reda reći da su monotoni, kao što ste u pomenutom intervjuu rekli za moje prevode u celosti?  

 

Ovaj primer - uzet između nebrojeno drugih potpuno istih - pokazuje koliko je naš ”parnaski par” nesposoban da organizuje, bez zapetljavanja i dodavanja, jedan sasvim jednostavan stih! Ovo je primer onoga što sam, u jednom od prethodnih tekstova, nazvao dečje bolesti njihovog prevodilačkog postupka. Ali, kao i u drugim slučajevima, takva jedna tehnika na kraju je začinjena kakvom najneočekivanijom greškom - i pored Poljančevog rečnika uvek pri ruci - koja sve uništava i više se ne zna o čemu se tu radi.

 

Za to će nam poslužiti poslednji, četvrti stih ovog katrena - treći zaista nije neophodan da bi se shvatilo o čemu je reč - u kome pesnik opisuje očajanje onih koje gluvi Lađar Haron odbija da preveze na drugu obalu, jer nemaju sredstva da plate prevoz:

 

                                   Nous n’avons un quatrin pour payer le naulage.

                                  
Evo kako ovaj savršeno jasan stih katastrofalno prevode Subašić-Vešović :

 

                                       Da platimo prevoz katren tek imamo.

 

U prvi mah se čini da je sve na svome mestu, naročito onima koji znaju francuski jezik još slabije nego Marko Vešović, što mu nije smetalo da i on misli da je sve veoma na svome mestu! A nije tako. Jer, Di Bele u originalu kaže - prevodim doslovno - da

 

                                      nemamo (ni jedan) katren da platimo prevoz,

 

dok se u prevodu koji potpisuju S. S. T. i M. V. čita da

 

                                                      katren tek imamo!

Međutim, muka s ovim stihom i njegovim mrcvarenjem od strane naših parnaskih prevodilaca daleko je od toga da bude završena! Jer, ma koliko se slika da pesnik ima tek katren da plati prevoz preko paklene reke činila ne samo tačnom - zašto ne, pesnik nema ni katren… -krajnje modernom i kao da je došla od nekog pesnika boemskog tipa poput Jesenjina, Brane Petrovića ili Vlade Dijaka - kome bi tako pristajao stih: imam tek katren da platim piće! - treba odmah upozoriti čitaoca prevoda da se u stihu uopšte ne radi o katrenu kao pesničkoj formi, nego o novčanoj jedinici koja se izgovarala kao što se izgovara reč katren, quatrain, ali se pisala neznatno drukčije: quatrin.

 

 

Dakle, pesnik nema ne ni jedan quatrain, da bi platio prevoz preko paklene reke - zapitajte se šta bi gluvi Lađar činio s jednim pesnikovim katrenom, pesmom od četiri retka! - nego ni jedan quatrin, kako se i može pročitati u navedenom stihu originala, tj. ni prebijene pare, cvonjka, šta ja znam!

 

Sunita Subašić je nedvojbeno mehanički preuzimala originale francuskih soneta s interneta - iako bi joj njihovo prekucavanje pomoglo da shvati mnogo toga - i nije primetila ovu sudbinsku nijansu o kojoj govorim; a da je primetila, bilo je neophodno da upozori svoga parnjaka s Parnasa i da ovu lepu i na francuskom jeziku jednostavnu igru reči pesnika Di Beleja poprati kratkom fusnotom, ali sa žaljenjem da tu igru nije mogućno sačuvati u prevodu ni na jedan od naših jezika.

 

Trebalo je u prevodu u potpunosti rekreirati tu dvosmislenu igru, ali dosad nisam primetio da se dvojac Vešović-Subašić pokazao sposobnim za nešto takvo! Greške koje sam dosad našao samo u prevodima soneta Žoašena Di Beleja i Pjera de Ronsara najgrublje su i najzačudnije na koje sam uopšte nailazio u svojoj pesničko-prevodilačkoj  praksi, otuda za njih ovaj quatrain napisan za tren:  

 

                                   Ogrešenja nisu ni ta

                                   koja crn mrak skȍva,

                                   već ona koja Sunita

                                   uzme s dna Markova!

                                    

Vratimo se na početak ovog teksta, i na izjavu Sunite Subašić da nije ništa razumela čitajući moje prevode Valerija i Malarmea (a verovatno ni drugih francuskih pesnika). Podseća me na one seljake iz provincijskog gradića na jugu Francuake koji su u sumrak XIX st., posle obavljenih dnevnih poslova, pili svoja pića u nekoj krčmi i smejali se i rugali mu se izgovarajući u horu poslednji stih jednog Malarmeovog soneta - du seul vespéral de mes chars - objavljen kao poetski dodatak u nekim pariskim novinama koje su kao slučajno zalutale u tu rupu, a zna se da je kasnije taj tako grubo tretirani stih postao u toj pokrajini neka vrsta izreke koja se izgleda i dandanas koristi pred svim što izaziva čuđenje: SPERALDEMESCHARS, SPERALD’MEŠAR! - Gospođo, kako ste dozvolili da se nađete u toj takvoj intelektualnoj baruštini Marka Vešovića?

 

A što se tiče siledžije Vešovića, koji je uobrazio da može se iživljava i menja moje stihove iz prevoda Morskog groblja Pola Valerija - ili da bahat i samovoljan dovodi u red moj navodno razritmovani Danteov stih iz Pakla - on me međutim podseća na jednog francuskog ljubitelja poezije, ali pukovnika po činu, izvesnog Godšoa, koji je sebi dozvolio da dotera sve one Valerijeve stihove koji su mu se činili nejasnim i neispravnim u toj poemi, i čak je svoju verziju poslao Valeriju na uvid pre nego što ju je objavio! A Valeri j - onako ljubazan kakav je bio - odgovorio jedinstvenim pismom u kome se svome nadri-prevodiocu zahvalio na trudu da bude što bliže originalu.    

Marko Tmičnik, koji kritikuje sve što sam napisao, preveo ili izmislio -  tako da bi me razočarao kad i dalje to ne bi činio - narugao mi se zbog anagrama do kojega sam došao prevodeći tokom nekoliko decenija Valerijevu poeziju:

 

                                   POL VALERI = O LEP RIVAL.

 

Problem je u tome što Vešović - sav crven od zavisti; a pozeleneo bi kad bi znao i čoju francusku verziju tog anagrama - na jednom mestu svoje elekt-dronske knjige uperene na mene, kaže kako sam ja taj anagram izmislio za sebe i da se smatram Valerijevim rivalom! Kako se vara! Nigde to nisam rekao. Valeri je za svakoga ko počne da ga prevodi njegov LEP RIVAL, pa i za Vešovića; zato bih više voleo da se posveti Valeriju i bude više njegov rival, nego moj; jer sa mnom nema nikakve šanse. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...