SB KULTURNI SPECIJAL; KOLJA MIĆEVIĆ: Vešovićeve biserne frljoke (III)

Zanimljivo je, povodom moga spuštanja od Di Beleja do de Ronsara, pomenuti da je i Di Bele proveo detinjstvo na obalama istog Loara - a ne Loare...

  • Kultura

  • 31. Jul. 2017  08. Avg. 2017

  • 0

Posle Di Beleja, o kome je već bilo i biće reči u ovim bisernim frljokama, - njegov najbliži saradnik u pokretu Plejada, - Pjer de Ronsar! Dok sam ovlaš pročitavao prevode Di Belejevih soneta, približavajući se de Ronsaru, video sam toliko Sunitinih i Vešovićevih bisernih frljokica od kojih je svaka mogla da posluži za jedan ovakav tekst, ali sam se suzdržao i odlučio da zastanem u sonetu, ako tako mogu reći, kojim se de Ronsar oprašta od života. To je jedna od njegovih najboljih, antologijskih pesama, čak bi se moglo reći da je autobiografska, neka vrsta pesničkog CV.

 

Ali moj ubiograf Vešović - u tesnoj saradnji sa Sunitom Subašić, koja mu ni ovde nije bila od koristi, a mogla je - nije propustio priliku da se na isti način ponese i sa velikim francuskim renesansnim pesnikom! Ubio ga je već u kolevci, jer kako drukčije reći kad drugi stih drugog katrena prevodi tako pogrešno da bi sada, dok čita ovo, trebalo da ubije samoga sebe, ako ima časti! Evo tog drugog katrena u kome pesnik nastavlja da se obraća svojoj knjizi - svome pesničkom delu - tešeći je kako će steći posmrtnu slavu:

 

Quelqu'un après mille ans de mes vers étonné
Viendra dedans mon Loir, comme en Permesse, boire,

Et, voyant mon pays, à peine pourra croire

Que d'un si petit champ Ronsard se vante né.


Odmah dajem Vešovićev-Subašićkin prevod  i usput primećujem nimalo ukusnu inverziju u drugom i četvrtom stihu nimalo u skladu s de Ronsarovom poetikom (da ne bude zabune, Vešović je ovaj sonet preveo ekavski):

             

Diveći se tebi, za tisuću leta,
Piti u Loari mojoj neko hteće,
Kao u Permesu [1], i verovat neće: 
U tom poljcu rodi takav se poeta!

 

Sunita-Marko: nije u Loari, nije u Permesu, nego: na Loari, nego na Permesu! Ali da ne cepidlačim; jer, u Vešovićevom prevodu najbolje je ono što je ukrao od mene (opet!) a to je slika za tisuću leta koja se kod de Ronsara ne nalazi na kraju stiha, ali kod mene se nalazi - tako da je Vešovićevo preuzimanje-krađa još primetnije - od čega pravi odličnu rimu s poeta, opet preuzetu od mene! Evo mog distiha načinjenog od dela prvog i celog četvrtog stiha drugog katrena u mome prevodu:

 

                            ........................................... za sto leta (…)

                            u tom malom polju rođen taj poeta.

 

Vidite kako je Vešović, da bi izbegao odveć vidljivu krađu, Di Belejevo petit champ i moje malo polje, pretvorio u poljce. Ali, stvar je mnogo zagonetnija nego što se čini! Ovde se ne radi o običnoj nego mističnoj krađi jedne rime koju su u mome rimarijumu izvršiili uljezi Vešović-crni Tmičnik i Sunita Subašić. O čemu se, dođavola, radi?

 

Radi se o tome da u francuskom originalu koji se u njihovoj antologiji nalazi naspram Vešovićevog prevoda ta slika takav poeta uopšte ne postoji, nego se umesto toga čita: Ronsard se vante né, Ronsar se hvali što je rođen (u tom malom polju). Ali pošto mu je ritmički bilo nemogućno da Ronsarovo ime uvede u svoj stih, preuzeo je rešenje direktno iz moga davno načinjenog prevoda, rešenje do kojeg sam ja došao služeći se jednim drugim originalom u kome je slika Ronsard se vante né, Ronsar se hvali da je rođen, zamenjena s un tel poète né, jedan takav pesnik rođen! 

 

Vešoviću, šta si to radio? Pa ti nisi prevodio s originala koji ti je uredno podnela Sunita, i koji sada stoji naspram tvoga prevoda u vašoj vajnoj antologiji od 260 s0oneta, nego iz moga prevoda, jer nisi ni sanjao da postoje dve verzije ovog stiha u originalu - što je retkost - a ni Sunita nije primetila, i tako ste se upareno uplatkali. Da si malo promućurniji - jer za tu operaciju  trebalo je mnogo više od tvog folklornog trabunjanja  i sočnog psovačkog jezika kojim se hvališ - upozorio bi Sunitu da uzme tu verziju s poète - a ne s Ronsard, i bar bi zataškao ono što nisi mogao u potpunosti sakriti: da si prevodio s mene a ne s francuskog! Ti si zaista majstor za prevodilačka jamais vu.

 

Ali u poređenju s onim što sledi, ovu Tmičnikovu krađu - koja je, priznajem, mogla i da mi promakne, ili da mu je velikodušno oprostim - pominjem gotovo usput, jer sam već sviknuo da me Vešović ovako „gricka“; on je tu krađu zasenio retko skandaloznim rešenjima unutar katrena, tačnije u drugom stihu koji je rasturio na njemu poznat način načinivši od jednog stiha stih i po, ali ni to nije njegova jedina šteta; krenimo postupno. Evo tog drugog stiha u originalu:

 

Viendra dedans mon Loir, comme en Permese, boire,

 

i u mome (ne Sunitinom) doslovnom proznom prevodu :

 

                        Doćiće na moj Loar, kao na Permes, da pije.

 

„Par nas s Parnasa“ je ovu reč Permes popratio kratkim objašnjenjem, da je Permes mitološka „rijeka koja oplakuje stanište Muza.“ iako je glagol oplakuje nespretno uzet i može stvoriti nesporazum: rijeka Permes ne oplakuje (suzama) stanište Muza nego svojim talasima. Ali u redu s tim.

 

Međutim, nije im došlo do mozga - ili nečeg drugog - da svojim čitaocima objasne šta to znači mon Loir, moj Loar, koje u stihu prethodi Permesu (doduše ne u Vešovićevom prevodu, koji je tu sasvim zamutio vodu de Ronsarovog soneta) i mnogi će s pravom pomisliti da se radi o štamparskoj grešci. Naši lovci na bisere imali su zadatak i priliku da objasne i poduče čitaoce da je le Loir u odnosu na la Loire - kako se čita u Vešovićevom prevodu - jedna rečica, na čijim obalama je 1524. rođen pesnik Pierre de Ronsard, u mestašcu Couture-sur-Loir,  Kutir na Loaru, i koja se čak i ne uleva direktno u veliku i opštepoznatu Loaru; ukratko, trebalo bi taj par s Parnasa poslati na jedan ubrzani kurs iz geografije!

 

Evo kako bi u jednoj od mogućnih konačnih verziji trebalo da izgleda taj drugi stih u kome je sačuvana reka de Ronsarovog detinjstva, Loar, i, uz nju, mitološka reka Permes:

 

                   Da s moga Loara, k’o s Permesa, pije.

 

Zanimljivo je, povodom moga spuštanja od Di Beleja do de Ronsara, pomenuti da je i Di Bele proveo detinjstvo na obalama istog Loara - a ne Loare - što saopštava u jednom od svojih najlepših soneta, XXXII iz ciklusa Žaljenja, u kome već u prvom stihu pominje Odiseja,

a Vešović se i tu poveo za mnom i uzeo kraći oblik Ulis. I u tom sonetu su naši majstori za crne bisere opet počinili neoprostivu i identičnu grešku s imenom de Ronsarove rečice, jer ih je zavarao oblik Loyre koji je Di Bele upotrebio u tom sonetu - očigledno da bi imao jedan slog više - izjavljujući da više voli svoj galski Loar nego latinski Tibar, na čijim je obalama u Rimu proveo dve godine i razočarao se u svet i sve, pre svega u svešoviće:

 

            Plus mon Loyre gaulois que le Tibre Latin,

 

što je Vešović - ovde više Tmičnik nego inače - surovo spakovao u svoj prevodilački epitaf:

 

                                     I Loara draža no Tibar latinski.

 

Da su naši crnobiserari vodili računa da Di Bele koristi prisvojnu zamenicu mon, moj, i pridev gaulois, galski, u muškom obliku, izbegli bi ovu sramotu posle koje mogu da spale svojih 260 soneta i zaborave da su se ikada bavili njima! Jer, Loar je i na našim jezicima muškog, a Loara ženskog roda.

 

Da su me S. i M. pitali za mišljenje - a to je neopisivi propust, posledica njihove uobražene oholosti - taj stih bi izgledao ovako i ja bih im ga velikodušno poklonio:

 

                               Pre moj Loar galski neg Tibar latinski.

 

Nadam se da su čitaoci Slobodne Bosne, oni koji to nisu znali, danas zahvaljujući - nažalost - Sunitinim i Markovim stupidnostima, naučili da Francuskom pored velike rijeke Loare

 

Teče jedna, manja, koja se zove Loar,

U kojoj su se kupali Di Bele i Ronsar,

A Vešović je tovar i le grand connard!

 

Jedna tercina sva u mom maniru, s redovima istih dužina i s akrostihom kojim je zapečaćena Vešovićeva prevodilačka sudbina : il se tua, on se ubi! - Neka se povodom toga priseti početka Korbijerovog Epitafa čiji je tuđi prevod sramotno pripisao meni i tumačio ga kao moj, što će i posthumno ostati kao jedna od njegovih najprljavijih bisernih frljoka, retki primer korupcije i falsifikata čak i u ovim vremenima kad je nešto takvo gotovo svakodnevna pojava!

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...