SB KULTURNI SPECIJAL; LEKCIJE VEŠOVIĆU O BODLERU (I): „Markovu“ Cvijeću zla niko pero ne može odbiti!

Naš neumorni i sa Sunitom Subašić samoproglašeni revitalizator francuske poezije, ne samo da nedužnu rečcu kao piše prostački, ko, onako kako je Bodler nikada ne bi napisao da piše na nekom od naša četiri jezika, nego je od Bodlerova tri kapitalna sloga ‒ c’est/l’En/nui ‒ načinio nešto ritmički sfušereno dozlaboga!

  • Kultura

  • 02. Okt. 2017  02. Okt. 2017

  • 1

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

 

„Prelazeći“ sa frljoka ‒ koje su bile inspirisane Vešovićevim prevodima 260 francuskih soneta, ostvarenih i u saradnji sa Sunitom Subašić ‒ na Lekcije Vešoviću o Bodleru, obaveštavam čitaoce da u međuvremenu Marko Vešović, bivši profesor sarajevskog univerziteta, koji sebe smatra eminentnim ‒ a to bi trebalo da znači i visoko poštenim ‒ tumačem evropske i svetske poezije, nije odgovorio na pitanje zašto je tuđe prevode Tristana Korbijera sa žestinom divljana tumačio kao moje, i zašto je prvo razritmovao jedan Danteov stih iz Komedije u mome prevodu da bi ga zatim navodno pravilno uritmovao? Savetujem mu ipak da te delove izdvoji iz svoje elekt-dronke knjige posvećene meni. Dosta je bio hulja.    

 

U sledećim lekcijama primeniću blic-metodu ‒ inače bi to bila jedna beskrajna traka ‒ komentarišući Vešovićeve prevode Cvijeća Zla francuskog pesnika Šarla Bodlera, 1821-1864, kojom ću pokazati da u svakom od tih prevoda postoji najmanje jedna kapitalna frljoka, mesto na kome se Vešović ljuto posvađao s prevodilačkim muzama!

 

Pošto će primeri biti vrlo različiti, ne sumnjam da će biti i zanimljivi onim čitaocima Slobodne Bosne koji se iole zanimaju za poeziju, naš jezike i možda dođu u iskušenje da se i sami ogledaju u toj pomalo zagonetnoj disciplini prevođenja poezije od koje je Vešović, nažalost, napravio sprdnju u trenutku kad je napisao elektr-dronsku knjigu ‒ punu nacionalističke mržnje, skarednih tonova i skatoloških slika ‒  uperenu u celosti protiv mene.

 

I, uzvikujući uz sve to, kako je on nepogrešivi i neuporedivi prevodilac Šarla Bodlera, kome niko ne može otkinuti ni po pera!

 

Lekcije koje slede imaju za cilj da pokažu i dokažu suprotno.

 

ČITAOCU

 

Au lecteur. Ova pesma je uvodna za celu zbirku Cvijeće Zla, Les fleurs du Mal, i nimalo slučajno počinje toliko karakterističnim Bodlerovim stihom od samo četiri reči, čak i bez veznika et, i, kako bi se moglo očekivati između treće i četvrte:

 

                                   La sotise, lerreur, le péché, la lésine

 

‒ da je svako menjanje reda tih reči ‒ i, još gore, proširivanje stiha bilo kakvim dodavanjem da bi se postigao željeni ritam, ili ostvarila kakva-takva rima (kod Vešovića, po pravilu, nepravilna, a takve u celom Bodleru nema nijedne) ‒ jednostavno nedopustivo. Poznajem

nekoliko prevoda ovog stiha na srpski i hrvatski jezik, i svi prevodiocu su, svaki na svoj način, poštovali jedinstveni izgled tog prvog stiha zbirke, kojim je Bodler otvorio zavesu na sceni moderne francuske, evropske pa i svetske poezije, ali samo je Vešović ‒ nepresušan u svojim nadri-varijacijama ‒ iskočio iz tog zadatog okvira:

 

                                   Glupost, zabluda, grijeh i tvrdičluk su nama

 

Odmah pada u oči da je Vešović dodajući jedno i između grijeha i tvrdičluka hteo da „popuni“ jednu ritmičku prazninu koje kod Bodlera nema ‒ i, tokom celog prevođenja neće prestajati da dodaje to i tamo gde ga nema ili oduzima tamo gde ga ima! ‒ što je još uvek ogrešenje koje bismo mogli tolerisati da se njegov prevedeni stih ne završava jednim sunovratnim su nama koje nema nikakvog smisla i sprečava da se Bodlerov stih čita kao jedinstvena poetska celina, gotovo kao pesma za sebe! Tim opkoračenjem na pogrešnom mestu Vešović je dao i pogrešan ton svome prevodilačkom postupku.

 

Do koje mere Vešović zna da svojim postupkom izobliči vrlo preciznu Bodlerovu sliku pokazuje početak treće strofe:

 

Sur l’oreiller du mal c’est Satan Trismégiste

Qui berce longuement notre esprit enchanté  

 

‒ koja se, zaista, ničim ne odupire da bude korektno prevedena, na primer ovako:

 

Na jastuku zala to Satan Trismegist

uljuljkuje dugo  naš duh očarani

 

‒ a ne ovako nakaradno, sa sasvim izvrnutim redosledom slika od kojih su neke ‒ naš duh dugo ljuljan bio jastukom zla! ‒ mogle da se začnu samo u nesređenoj, poremećenoj mašti, bolje reći u Tmičnikovoj bolesnoj ambiciji da „služi Svetom Duhu“:

 

                        A naš duh začarani dugo je ljuljan bio

                        Jastukom zla na ruci Satani Trismegistu  

 

Bodler ne kaže da je naš duh dugo ljuljan bio ‒ iz čega bi se moglo zaključiti da više nije ljuljan ‒ nego da ga Satan Trismegiste još uvek itekako ljulja, berce, dok je slika na ruci (Satani Trismegistu) vrhunac papske inventivnosti... Zna se da se svako od nas uljuljkuje u san s glavom na jastuku, ali nikad nisam čuo da je neko „bio jastukom ljuljan“,  itd.

 

Klimaks ovog obraćanja čitaocu počinje u trećoj strofi pre kraja, ali Vešović je tako pogrešno uhvatio ritam ‒ jer je na Bodlerovo: Il en est un, Ima jedan (porok) odgovorio: (poroka) nije takvog ‒ da je u samoj završnici, na početku poslednje, desete strofe, bio prinuđen da najjednostavniju Bodlerovu konstataciju:

 

                                               C’est l’Ennui! ‒ To je Čama!                     

                         

‒ preobrati u nešto najrogobatnije, što je bez njega iz Papa teško i zamisliti:

 

                                                     Takvoga ko Dosada!

 

Šta god da mu prethodi u Vešovićevom prevodu, to Takvoga ko Dosada je nepodnošljivo! Naš neumorni i sa Sunitom Subašić samoproglašeni revitalizator francuske poezije, ne samo da nedužnu rečcu kao piše prostački, ko, onako kako je Bodler nikada ne bi napisao da piše na nekom od naša četiri jezika, nego je od Bodlerova tri kapitalna sloga ‒ c’est/l’En/nui ‒  načinio nešto ritmički sfušereno dozlaboga!

 

Ima u prevodu pesme Čitaocu još tih Vešovićevih frljoka, ali rekao sam da ću iz svake istaknuti samo po jednu-dve, čega ću se još čvršće držati u sledećim Lekcijama. Tako ćemo pročešljati svaki prevod u njegovom izdanju Cvijeća Zla.

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...