SB KULTURNI SPECIJAL; LEKCIJE VEŠOVIĆU O BODLERU (III): Marko je „korijenski seljak“, ali Bodler nije Papljanin...

Vešović će se od ovoga braniti uzvikujući kako je on „korijenski seljak“ i da poštuje iskonski govor svojih Papljana koji svi odreda govoe k’o umesto kao; mogućno je i ubeđen sam da je tako, ali Bodler nije Papljanin nego Parižanin...

  • Kultura

  • 16. Okt. 2017  16. Okt. 2017

  • 1

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

Vešović je počeo da otkriva da mu neki stariji prevodi nisu baš toliko uspeli kao što se zanosio, pa se bacio u doterivanja koja on naziva varijantama, koje su redovito slabije od onoga što ih je izazvalo! Tako je i s onim nesrećnim stihom, četvrtim u trećoj strofi Albatrosa, o kome je bilo reči u prošli ponedeljak. Kad je već, kao što sam pokazao, nedovoljno dobro preveo Bodlerov stih:

 

                          L’autre mime, en boitant, l’infirme qui volait

 

– nije trebalo ni sebi ni nama da pravi varijantu koja ga još više udaljuje od prevođene pesme, jer ni u tom drugom približavanju pesmi ne samo da nije ni pokušao da ostvari unutrašnju asonancu mime i infirme, oponaša i bogalj, nego je nije ni primetio jer tom „korijenskom seljaku“ iz Papa uši izgleda nisu jača strana njegove anatomije i nisu otvorene za sklad i muziku:

 

                              A drugi bogaljev let glumi hramanjem!

 

Bogaljev let, tj. bogalj koji leti, to si hteo reći, Vešoviću! A teško je izraziti se prozaičnije od ovoga, glumi hramanjem, mada takvih anti-poetskih stihova, ili delova stihova, ima pomalo posvuda po Tmičnikovim prevodima Bodlera, kao u pesmi Himna Lepoti gde sramotno vređa Lepotu prevodeći Bodlerovo:

 

                           Et tu gouvernes tout et ne réponds de rien

 

– bez dvaput ponovljenog veznika et, i, i ne crveneći kako je preveo drugi deo stiha:

 

                              Svim vladaš, ničem račun nije ti polagati!

 

– ne shvativši sliku: et ne réponds de rien, doslovno: i ne odgovaraš ni zbog čega, jer kod Vešovića Lepota polaže račune ničemu, neverovatna slika do koje može doći samo neko ko bez nadahnuća truća! 

Ali, da se ponovo vratim Albatrosu. Ne navodim drugu verziju četvrtog stiha treće strofe, jer je u njoj preuzeo moje rešenje za rimu, ali navodim jednu besmislenu sliku do koje je Vešović došao ni sam ne bih mogao reći kako i koja očigledno nije štamparska greška pošto se ponavlja i u navodno poboljšanoj verziji! Bodler opisujući brod koji čilo brazda široko more, kaže:

 

                             Le navire glissant sur les gouffres amers

 

– lako prevodivo kao Brod klizeći vrh gorkih ponora.., ili: Brod koji klizi vrh gorkih ponora..., čija jednostavnost raspaljuje Tmička Vešovića i on to glissant, klizeći, pretvara u kliže se i tim naoko sitnim pomakom, dodavanjem jednog se, pretvara brod u fantomskog klizača ili klizačicu a gorke ponore u beskrajnu lednu površinu na kojoj nam Marko Vešović čak i bez muzike (jer on nema uši i osećaj za ritam, sem neki svoj autistički)  izvodi svoje majstorske piruete i druge duhovite elemente iz takmičarske discipline klizanja na ledu!

 

Vešović kao da je osećao obavezu da ode dalje od svoje saradnice Sunite Subašić, pa je hteo da joj pokaže kakvo čudo on može napraviti od njenog sasvim, ovde, korektno u prozi, reč za reč, prevedenog Bodlerovog stiha, kako bi preveo i osnovac prevodilaštva: Brod koji klizi, ali Vešović hoće da u svemu bude Majstor i Profesionalac. I tu se dobro okliznuo, poslušajmo:

 

                                    Brod koji se kliže vrh gorkih ponora.

 

Ovde se Vešoviću može tolerisati što mi ja preuzeo lep par rima: mora-ponora, jer ih gotovo sam original nudi: mers-gouffres amers, mora-ponori gorki – mada ću ja u sledećem objavljivanju Bodlera naći neko novo rešenje za te dve rime, da nemam nikakve sličnosti s Tmičkom Vešovićem – ali zato slika brod koji se kliže može samo koristiti u traduktologiji kao primer kako ne treba činiti! A on to na svome sajtu budalasto sa Subašićkom naziva poduke iz prevođenja.

                                              

                                                                          UZAŠAŠĆE

 

Élévation. Za očekivati je od ovo dvoje ravitalizatora francuske poezije na našim prostorima da čine sve da budu takvi, čak i onda kad je takav postupak potpuno neopravdan, mada se Vešović neprestano hvali samim sobom kako je svaka njegova zlatna! Ne znam kakav je predlog za prevod naslova ove pesme dala Subašićka – verovatno onaj najdoslovniji i najbolji, Uzlet, mada ima i drugih – ali Vešović je opet hteo da sublimira!

 

Napregnuo se iz sve snage i izbacio iz sebe ovu bljuvotinju, koju povremeno pokušavam da izgovorim, ali ne uspevam, i stalno mi dolazi da kažem Užasašće, čak Užasčašće, jer zaista ima reči na kojima se može vežbati tehnika izgovora (čitaoče, pokušaj!). Umesto da se trudi da nas fascinira naslovom, Tmičković je mogao da se malo više pozabavi prevodom u kome opet dominira ono provincijalno i apsolutno anti-bodlerovsko ko – umesto kao – o čemu sam već pisao, tako da taj pogrešan efekat doslovno ubija otmenu atmosferu tih pet strofa:

 

                                   ko dobar plivač

                                   ko poljima

                                   ko ševa

                                   ko lebdeć

 

Nesreća je u tome što se to Vešovićevo ko nalazi, najmanje jednom a ponekad i tri-četiri puta, u prevodu svake Bodlerove pesme, a to je još jedan znak da prepoznate prevodilačkog početnika, kao i ona silna to je, što je, mi je, itd, o kojima sam govorio povodom njegovih prevoda renesansnih pesnika u bisernim frljokama!

 

Više sam puta dosad poručio Tmičniku da je šteta što mi nije sedeo na kolenu pa da mu u svojoj školi objasnim važnost nekih naoko nevažnih stvari; a od ovoga ko bih ga odučio tako što bih mu dao u zadatak da svaki dan tokom mesec dana piše svoje ime u dve varijante: Markao i Mark’o i uveren sam da bi vrlo brzo ukaopirao da mu ne želim ništa loše. Ali Tmičnik Vešović je kao i Bodlerova Lepota u njegovom prevodu, jer ničem račun nije mu polagati... kako je on to magistralno upropastio!

 

Vešović će se od ovoga braniti uzvikujući kako je on „korijenski seljak“ i da poštuje iskonski govor svojih Papljana koji svi odreda govoe k’o umesto kao; mogućno je i ubeđen sam da je tako, ali Bodler nije Papljanin nego Parižanin, i ako ikada, prilikom njihovih susreta, čuje Vešovića da govori to k’o a ne kao, nazvaće ga ne korijenskim seljakom, nego seljačinom!

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...