SB KULTURNI SPECIJAL; LEKCIJE VEŠOVIĆU O BODLERU (IV): „Marko sve može, i to sa svojim prezrivim i poseljačenim…“

A onda u pretposlednjem stihu soneta, paradoks! Bodler navodi četiri vrste mirisavih tvari: ambre, musc, benjoin, encens, sve u jednini, a Vešović ih sve prevodi u množini protivno svakoj jezičkoj logici, jer ni jedna od tih reči ne može da se stavi u množinu, ali Vešović sve može, i to ovako sa svojim prezrivim i poseljačenim ko

  • Kultura

  • 23. Okt. 2017  23. Okt. 2017

  • 1

 

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

 

 

Prevodeći Bodlerovu pesmu Saglasja, Les correspondances, Tmičko Vešović nije vodio računa o jednoj nimalo beznačajnoj činjenici, da je taj sonet napisan „oko“ jedne reči, le symbole, i to u množini, les symboles, koja se tu po prvi put pojavila u francuskoj poeziji i iz koje je verovatno nastao termin simbolizam:

                         L’homme y passe à travers des forêts de symboles.

Bilo je i onih koji su znali da se posprdnu govoreći ‒ isto kao Vešović meni ‒ da je Bodler upotrebio tu reč samo zbog rime i da je bio daleko od bilo kakve ideje da stvara neki pesnički pravac! Čak i da je tako, položaj te jedinstvene reči koju Bodler više nikada nije upotrebio u svojoj poeziji, obavezuje. Umesto da postupi tako i čak, pre početka prevođenja, „učvrsti“ tu reč na kraju drugog stiha kao konstantnu rimu, pa makar i žrtvovao nešto zbog toga u tom delu soneta, on žrtvuje upravo to što ne bi smeo da žrtvuje i pravi napadno loše preveden stih, ne zbog toga što je Bodlerovo l’homme y passe pojednostavljeno preveo kao tu čovek putuje umesto čovek njom (prirodom) prolazi, nego što je zanemario tu temeljnu reč soneta, simbol, potisnuvši je s počasnog mesta rime u unutrašnjost stiha:

                            

                                     Tu čovek kroz šume simbola putuje.

Ovo Vešovićevo putuje rimuje se sa jednom slikom koje u Bodlerovom sonetu uopšte nema: katkad uvo čuje do koje je Vešović došao svojim karakterističnim pojednostavljivanjem izvorne slike, i tako potpuno razvodnio celu stvar!

 

Ali to nije sve. Neosetljiv na simbole, Vešović uopšte ne vodi računa da Bodler u drugom katrenu, razvijajući tu ideju saglasja i podudarnosti u Prirodi, govori o mirisima, bojama i zvucima, nego ih iz množine pretvara u jedninu, miris, boja i zvuk, čime protivreči Bodlerovoj zamisli o velikoj raznovrsnosti i obilju odnosa koji vladaju u Prirodi.

 

Naravno, Vešović nije te mirise, boje i zvuke pretvorio u miris, boju i zvuk iz nekog uverenja, nego jednostavno zbog ritma nije znao kako da ih sve smesti u jedan stih! Da je čitao moj prevod te pesme znao bi kako simboli mogu biti na kraju stiha :

 

                                   Čovek se tu kreće kroz šume simbolâ

 

‒ i kako mirisi, boje i zvuci mogu itekako da se uklope u jedan dvanaesterac, ovako:

 

                                   Mirisi i boje i zvuci se sliju.

A onda u pretposlednjem stihu soneta, paradoks! Bodler navodi četiri vrste mirisavih tvari: ambre, musc, benjoin, encens, sve u jednini, a Vešović ih sve prevodi u množini protivno svakoj jezičkoj logici, jer ni jedna od tih reči ne može da se stavi u množinu, ali Vešović sve može, i to ovako sa svojim prezrivim i poseljačenim ko:

                           Ko ambre, mošusi, izmirne, tamjani (!)

 

Nastranu što je benjoin nepravilno preveden kao izmirne, ali pitam čitaoce Slobodne Bosne da li su ikada čuli da se mošus ili tamjan koriste u množini, mošusi, tamjani? Svakako da ne, ali grešnom Vešoviću – koga je zbog neznanja francuskog jezika oblik reči tamjan, encens, ovim završnim s naveo da pomisli da je reč o množini – bila je potrebna završna rima i on nas je počastio jednom koja je još dublje obesmislila Bodlerov sonet. Jer Bodler kaže da svi ti mirisi

 

                       Chantent les transports de l’esprit et des sens

 

što se veoma jednostavno i jasno može prevesti ovako:

                                 Koji opevaju zanose duha i čulâ,

‒ dok Vešović ne okleva da sve to podredi svojoj mučkoj (mučkoj, ne muzičkoj) versifikaciji, terorišući ceo poslednji stih u kome svi ti mirisi poju neki žar – valjda misli na zanose – a onda taj žar zauzvrat pjani duh i čula, što je jedna neverovatna prevrtaljka:

 

                           Što poju žar koji duh i čula pjani.

 

Time je Vešović ambri, mošusu, izmirni i tamjanu uskratio ulogu onih koji opevaju zanose duha i čula i poverio je tim zanosima koje je iz množine alhemijski preobratio u žar! Čudesno šta se sve može smandrljati na tako malom prostoru od desetak slogova! Zaista, ovde glagolu pjaniti nije mesto, ne samo zbog toga što ga Bodler nije upotrebio, nego što ga čak, nimalo slučajno; ničim ne sugeriše. Kad Bodler hoće da ga upotrebi, on otvoreno kaže: Opijajte se! Ali ovde nije reč o opijanju i pjanstvu, nego o čistim zanosima.

Šta da kažem! Vešović je prostački pripisao Bodlerovom sonetu reč pjaniti koja je za njega, Tmička Vešovića, samo jedan način da po svaku cenu na kraju bude Rimljanin – onaj koji rimuje – jedno opšte slabo mesto njegovog versifikatorskog neznanja, jer je slično pogrešnu konstrukciju upotrebio u prethodnoj pesmi s besmisleno prevedenim naslovom, Uzačašće, i obezvredio jednu lepu Bodlerovu sliku dobrog plivača

 

                               Qui se pâme dans l’onde

                                        (Koji uživa u vodi)

‒ silujući naše jezike tamo gde ga nikakva velika nužda nije gonila:

                                  I ko dobar plivač kog vali opjane.

Pjaniti, opjaniti, glagolske frljoke izašle iz Vešovićeve korijenske jezičke kovačnice tamo negde u papskim brdima koje nemaju blage veze s Bodlerovim mirisima, bojama i zvucima!

 

VI

Neke pesme u Bodlerovom Cvijeću Zla nemaju naslove i označene su samo rimskim brojkama. Ova, VI, prva takva u zbirci. sastavljena je od dvadeset dvostiha i podeljena na tri podjednako duge celine. Pesma je slavna po prvomn stihu:

 

                         J’aime le souvenir de ces époques nues

‒ koji je Vešović uspeo da nezaustavljivo, reč po reč, uništi od levog do desnog krila! Evo:

                           Ja volim uspomene na ono doba nago.

 

Da li on stvarno, očima i mozgom, čita Bodlerov stih, prevodeći ga? Bodler kaže uspomena, Vešović kaže uspomene, Bodler kaže: ona doba naga, Vešović: ono doba nago! Opet su sve reči originala sačuvane u prevodu, a smisao je razbijen na parčiće! Potpuno isto i bezobrazno poigravanje s Bodlerovim množinama i jedninama, kao malopre s mirisom i tamjanima u sonetu Saglasja! Šta ga tera na to, recite mi!

 

U tom Vešovićevom sistematskom uništavanju smisla prvog stiha pesme VI ‒ jer te Bodlerove jednine i množine imaju svoja jasna značenja, a i da nemaju! ‒ čak je najviše, ali ritmički, stradao prvi slog pesme. Prevodeći ‒ a ovo nije nikakvo cepidlačenje ‒ Bodlerovo Jaime doslovno: Ja volim, a ne: Volim, još jednom je pokazao ono što je dokazano povodom soneta Saglasja, i što se potvrđuje na toliko drugih mesta, ‒ potpuno odsustvo ušiju za ritam. Zaista nesvakidašnje: magarac, a bez ušiju! Ili ih ima onda kad odluči da čuje ono što niko ne čuje, jer ga u originalu pesme nema, kao u prevodu drugog stiha pomenutog soneta o saglasjima i simbolima:

                                          Sa stubova živih katkad uvo čuje

‒  u kome je od Bodlerovog originala ostalo samo jedno parfois, katkad, dok o uvetu koje čuje nema ni traga ni glasa:

                                   Laissent parfois sortir de confuses paroles.

 A Vešović se, umesto da se zamisli, toliko naljutio kad sam već odavno napisao da je njegovo prevođenje ‒ prljavo prevođenje!

                       

 

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...