SB KULTURNI SPECIJAL; LEKCIJE VEŠOVIĆU O BODLERU (V): „Marko brlja i prlja sve čega se dotakne...“

Ove lekcije, kao i prethodna serija bisernih frljoka, ima za cilj da pokaže taštinu i zlonamernost njihovog poduhvata, da ih koliko toliko urazumi, u nadi da sva ova polemika, bar sa moje strane, može pomoći ljubiteljima lijepe riječi da shvate koliko je umetnost prevođenja poezije zagonetna i (ne)zahvalna delatnost

  • Kultura

  • 30. Okt. 2017  30. Okt. 2017

  • 1

 

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

 

Ne sumnjam da se poneki čitalac Slobodne Bosne čudi i s pravom pita zašto uporno, svake nedelje, objavljujem ove kritičke tekstove o prevodiocu Marku Vešoviću! Razlog je jednostavan i saopštiću ga što kraće: Vešović se sa svojom saradnicom Sunitom Subašić upustio u revitalizaciju francuske poezije kod nas, i u tom smislu su započeli jednu žestoku kampanju protiv svih prethodnih prevoda, pre svega mojih, dokazujući da je sve to što sam tokom decenija preveo i objavio –  ništavno!

 

U redu. Odavno sam shvatio da je nemogućno prevesti desetak stihova klasične poezije, ili sonet, a da se na neki način ne izložimo svakoj vrsti negativne kritike, naročito kad je ona apriorno negativna. To važi za sva vremena i za sve prevodioce, čak i one koji se u svojim nacijama slave kao veliki majstori!

 

Međutim, dvojac Vešović-Subašić, ostrvljujući se na svaki moj prevod kako bi dokazali njegovu nevaljanost, istovremeno tvrde da su njihovi prevodi apsolutno nedodirljivi, odnosno da ih se ne može kritikovati, jer su tako savršeni! To odsustvo samokritičnosti – jer bi svaki prevodilac trebalo da najbolje zna šta je u njegovcm prevodu najbolje, ali i najlošije – navelo me je da se upustim u čitanje njihovih prevoda, da bih ubrzo zaključio da su oni lošiji od svih prethodnih, pa i mojih.

 

Ove lekcije, kao i prethodna serija bisernih frljoka, ima za cilj da pokaže taštinu i zlonamernost njihovog poduhvata, da ih koliko toliko urazumi, u nadi da sva ova polemika, bar sa moje strane, može pomoći ljubiteljima lijepe riječi da shvate koliko je umetnost prevođenja poezije zagonetna i (ne)zahvalna delatnost. Ali, da nije tako, ne bi ni postojala! A sad nastavljam sa svojim „češljanjem“ Bodlerove zbirke Cvijeće Zla u Vešovićevom prevodu i zaustavljam se kod sedme pesme u zbirci:

 

                                               SVJETIONICI

Les Phares. Ova programska pesma od jedanaest katrena – od kojih je osam prvih posvećeno po jednom evropskom umetniku, slikaru i muzičaru – preduga je da bih je ovde u celosti analizirao, jer u svakoj prevedenoj strofi „čuči“ po jedna Vešovićeva biserna frljoka, pa ću se zadržati samo na tri karakteristična mesta.

 

U petom katrenu posvećenom francuskom slikaru i vajaru Pjeru Pižeu, 1620-1694, Bodler se ovome obraća direktno, na ti, što se vidi iz drugog stiha:

 

                          Toi qui sus ramasser la beauté des goujats

 

– koji Vešović prevodi prljavo, ali ipak zadržava to vokativno obraćanje:

                            Ti, što si sakupljao ljepotu jalijaša,

ali u četvrtom stihu, koji je i versifikacijski odgovor ovom drugom, potpuno zaboravlja na to ti i završava katren zanamerivši Bodlerovu formu obraćanja:

                             Piže, melanholični car sviju robijaša

umesto:

                             Piže, melanholični care sviju robijaša.

 

Nije to sitnica, kad je u pitanju prevodilac koji orgija po tuđim prevodima a sam – upravo zbog te izgubljene energije – pravi najnepredvidljivije promašaje!

 

Ja kažem da je njegov prevod prljav – ma koliko se Vešović zbog toga izbezumljivao – jer umesto da Bodlerovo Toi, qui sus ramasser... prevede čisto: Ti, koji znàde skupit..., on sve pretvara u prozu: Ti, koji si sakupljao..., da bi na kraju sve zaprljao do kraja uvodeći jednu svetu reč iz sarajevskog argoa – jalijaši, čuj! – koja zaista nije nikakva zamena za Bodlerove goujats.naročito kad se vidi kakvo je značenje ta reč mogla imati u XVII st. u kome je slikar Pjer Piže živeo! Kao što je besmisleno hteo da sa Džehenemom pobosanči svoj prevod pesme Blagoslov, videli smo, tako ovu hoće da posarajevči! Čista, uvredljiva zloupotreba...

 

Drugi primer Vešovićeve nesposobnosti da se prilagodi tananostima teksta koji prevodi su dva prva stiha četvrte strofe, u kojoj Bodler izvodi na scenu Mikelanđela, opisujući ga kao mesto

 

                                      où l’on voit des Hercules

                                      se mêler à des Christs

 

                                           gde se vidi kako Herkuli

                                           mešaju se s Hristosima...

Vešović – kome je odnekud pala na papir rima Isukrsti i prsti – hvata retku priliku da najzad napravi zvučnu rimu, i bržebolje prevodi:

                                           

                                            ... gdje Isukrste

                                             S Herkulima u smjesi vidiš...

 

– ali istim potezom čini dve kapitalne greške: prvu, jer ne sledi od Bodlera ustanovljen red: Herkuli pa onda Hristosi, jer je to hronologija koju treba poštovati, mitologija pa hrišćanstvo; drugu, jer je Isukrst jedna gotovo uvredljiva zamena za Hrista! – Najzad, kome se to Vešović obraća u drugom stihu tim vidiš, kad se kod Bodlera, ali u prvom stihu, čita: l’on voit, vidi se! A sve je to moglo da bude izbegnuto uz malo više pažnje i dara. I upravo su to te prividno male packe koje Vešovićeve prevode čine beznadežno prljavim.

 

Evo i trećeg primera gde se Vešoviću sveti njegov uobraženi pristup pesničkom tekstu koji on pravda ovako: Nije važno šta Kolja o tome misli! A Kolja misli da je Vešović, pre nego što je krenuo u prevod osmog katrena Svjetionikâ trebao da postavi ime kompozitora Karla Marije fon Vebera, 1786-1826, tamo gde ga je postavio i Bodler, na sam kraj strofe:

 

                                  Passent, comme un soupir étouffé de Weber.

 

Međutim, pošto je Vešović nesposoban da i zamisli rimu s imenom nemačkog kompozitora, a još manje da je i ostvari, on postupa isto kao i u mnogim drugim slučajevima i „uvlači“ to ime u unutrašnjost stiha, kao što je uradio i sa simbolima iz soneta Saglasja, gubeći time više nego samo jednu mogućnost da obogati svoj rimarij!

 

Da se prisetio Žerara de Nervala, 1808-1855, znao bi da je taj onirični pesnik, dvadesetak godina pre Bodlera, uveo Veberovo ime u svoju Fantaziju kao rimu, smatrajući da ga treba izgovoriti kao Vebr, za razliku od Bodlera koji je predvideo izgovor Veber! To je Vešoviću mogao biti jedan od motiva da i on na svome četvornom jeziku, za sve nas dakle, uvede Vebera na pravi način, i na pravo mesto, – ali ništa od toga!

 

Pitam se zašto on uopšte ulazi u sve to tako nespreman? On je odavno prezreo Koljine teorije o konstantama i previdima, i odlučio se samo da pravi previde, tj. da brlja i prlja sve čega se dotakne. Jer umesto svoga banalnog rešenja – poput mnogih sličnih po kojima će ostati zapamćen u istoriji BiH prevodilaštva:

 

                                  Zamiru kao uzdah Veberov prigušeni –

u kome ovo zamiru uopšte ne odgovara onome što kaže Bodler: passent, prolaze, mogao je, i morao je, da dođe do ovog s Veberom na njegovom mestu koje mu je odredio Bodler:

                                    Minu, kao uzdah prigušen Vebera.          

Ali, trebalo je naći rimu s Vebera; a Vešović uglavnom ne zna da nalazi i nađe nego se zadovoljava onim što mu prvo padne napamet, pa da ide dalje u svoj besporedak!

(Nastavlja se)                                    

                                  

  

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...