NEĆE TO TAKO LAKO IĆI: „Pitanje razgraničenja BiH i Srbije Vučić i Dodik ne mogu rješavati bez Sarajeva“

Politički analitičar i direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušan Janjić govorio je sinoć za Vijesti.ba...

  • Regija

  • 11. Nov. 2017  11. Nov. 2017

  • 3

Evo dijela tog razgovora...

 

 

Kako biste ocijenili današnji sastanak delegacija Srbije i RS u Beogradu? Potpisani su memorandumi o saradnji u mnogim oblastima. Premijerka RS Željka Cvijanović kazala je da ovi sporazumi predstavljaju razvojnu šansu za RS i Srbiju, dok je predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila kako je RS u vrhu prioriteta Srbije. 

 

Današnji sastanak nije ništa novo, jer se nastavlja trend koji je uočljiv od 2015. godine da postoji, uslovno rečeno, nedjeljna komunikacija između vlada RS i Srbije, te između Vučića i Dodika. Činjenica da se organizuju sastanci vlada uvek se može pravdati posebnim vezama koje RS i Srbije imaju prema Dejtonskom sporazumu, ali se to polako predstavlja kao međudržavna komunikacija, a to je ono oko čega Beograd mora biti jako oprezan.

 

Mi ne znamo šta je sadržaj dogovora Erdogana i Vučića. Turski predsednik ovih dana je najavio da će se realizovati formula saradnje sa BiH koju je on ponudio. No, mi ne znamo šta znači ta formula, da li podrazumeva državu BiH ili entitete. Sada je na redu Vučićev sastanak sa članovima Predsjedništva BiH. On to tako radi, odnosno malo šara i malo meša karte. 

 

Svakako postoji puno zajedničkih interesa, ekonomskih pre svega, ulaganja iz Srbije u RS, što nije sporno, ukoliko ne počinje dobijati elemente međudržavnih sporazuma. To je jedini način da Vlada Srbije može to da primeni, jer ne možete sa delom neke strane države potpisivati sporazume koje nećete ratifikovati u parlamentu. Ako to ratifikuje, Srbija krši Dejtonski sporazum, ako ne ratifikuje, krši svoj Ustav. 

 

Interesantna činjenica je da je poseban fokus razgovora bio na pitanju razgraničenja BiH i Srbije, što je aktuelno pitanje u objema državama. 

 

Koliko mi je poznato, sporna teritorija dio je BiH, ali se nalazi u entitetu RS. Na tom području je puno porodica i potrebno je ubeđivati lokalno stanovništvo da to prihvati. Potreban je ozbiljan politički rad i pretpostavljam da se zbog toga išlo ka RS. 

 

Naravno, ništa se ne može uraditi bez sporazuma sa Sarajevom. To više treba shvatiti kao političku pripremu RS i lokalnog stanovništva da ne bi eventualno pravili probleme u sporazumu sa Sarajevom. ponavljam, sporazum o granici ne može se potpisati između RS i Srbije, jer se ovaj dokument potpisuje između Beograda i Sarajeva. 

 

Ipak, u odnosu na ubjeđivanje lokalnog stanovništva, čini se da pitanje razgraničenja na koritu rijeke Drine ima veću težinu, budući da se na državnoj granici nalaze hidrocentrale Bajina Bašta i Zvornik koje koriste kopnene i vodene resurse obje države, ali korist od toga trenutno ima samo Srbija. 

 

Kako će se rešiti čitav kompleks upravljanja Drinom, ali i delimično Savom, u nadležnosti je Sarajeva. Tu nema spora. 

 

Područja hidroelektrana Zvornik i Bajina Bašta, uključujući i akumulaciona jezera za ove energetske objekte, jedna su od neriješenih tačaka na granici. Srbija predlaže princip razmjene teritorija, ali iz Državne komisije za granicu BiH kažu da to nije moguća opcija, Srbija ne može BiH ponuditi neku teritoriju sa hidroelektranama i jednake površine kao što je prostor kojeg traže uz Drinu. 

 

Onaj ko je smislio da pitanje energetskog potencijala reši razmenom teritorije, očigledno ne razume značaj energetske bezbednosti ili se radi o pokušaju trika ili prevare. Ovo pitanje mora se rešavati u procentualnom delu. Osim toga, granica ide po sredini reke Drine, pa se na tom delu ne može kompenzovati teritorija. Dakle, celokupna demarkacija ne može se raditi razmenom teritorija. 

 

Sukcesiono je utvrđeno šta kome pripada od tih elektrana i korištenja reka. Treća važna stvar je evropska Energy Community, koja poštuje standarde. Stoga, nije moguća nikakva razmena teritorije po kojoj bi se cela elektrana našla na jednoj strani teritorije. Moguće je utvrđivati iznose koncesija, dela procenta u učešću ili bilo šta o čemu BiH i Srbija postignu dogovor.

 

Prema Vašem mišljenju, hoće li se problem razgraničenja između BiH i Srbije moći riješiti bez politizacije i u duhu dobrosusjedskih odnosa? 

 

Prvenstveno, ne verujem da će ovo pitanje biti lako i brzo rešeno, kako to Vučić i Dodik predstavljaju.

 

(Vijesti.ba/SB)

 

Komentari - Ukupno 3

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...