SB KULTURNI SPECIJAL; LEKCIJE VEŠOVIĆU O BODLERU (XII): KOŠMARKO: „Malo košmara, malo darmara! Zaslužio je Tmičko par šarmara...“

Jadni Vešović gémissant! On pravi neku aliteraciju ili unutrašnju asonancu, muči i tuži – valjda da se iskupi za glupost koju je počinio s poklopcem – iako u originalu tih reči uopšte nema...

  • Kultura

  • 18. Dec. 2017  18. Dec. 2017

  • 0

 

Piše: KOLJA MIĆEVIĆ

 

Iako sam na početku ovih Lekcija odlučio da idem hronološkim redom kroz Bodlerovo Cvijeće Zla u Vešovićevom prevodu, događa mi se da povremeno zahvatim, da ne kažem „zagrabim“ u tu jadnu prevodilačku tvorevinu malo unaprijed, onako ofrlje – iskreno se nadajući da se prijevodi poboljšavaju - ali redovito nailazim na čudovišno prevedene stihove najrazličitijeg tipa.

 

Ne mogu odoljeti nestrpljenju da ih ovde podastrem iole radoznalim čitaocima Slobodne Bosne. A onda ću se opet vratiti u hronološko napredovanje kroz taj prevodilački košmar, u taj koš Markov!

 

Kako da ne bude tako kad nas košMarko prevodom pojedinih Bodlerovih pjesama – služeći se pritom minimalnim sredstvima, najčešće jednom ili dvije riječi – zna naterati da se osmjehnemo, zatim da se nasmijemo, i najzad da puknemo od smijeha! Tmičnik ponekad tjera na smijeh... A u poslednje vreme priključuje mu se i pobratim Gnusnik...

 

Kako da se ne osmjehnemo kad u prelijepom sonetu Egzotični miris, Parfum exotique, najjednostavniju sliku kojom Bodler opisuje jedra i katarke u luci posle dugog puta

 

                 encor tout fatigués de la vague marine,

 

još vrlo umorne od talasa morskog – „pojačava“ svojim nemaštovitim, nemam druge reči, sećanjem na neku sasvim drugu vedutu:

 

                      suviše umornih od morskih darmara!

 

Malo košmara, malo darmara! Zaslužio je Tmičko par šarmara... Jer reći: od morskih darmara, nije prevod u duhu Bodlerove poetike, nego nepristojna parodija.

Kako da se, ali ne od srca, ne nasmijemo kad u prevodu četvrtog stiha Bodlerovog soneta De profundis clamavi, Zvah iz dubine

 

                   Où nagent dans la nuit l’horreur et le blasphème

 

Gdje plivaju u noći užas i hula – košmarni Tmičnik ne samo da zamjenjuje mesta užasa i hule, nego uz užas dodaje jedan svoj biser kojim zaista ukucava poslednji ekser u mrtvački sanduk svoga prevoda:

 

                        Gdje plivaju u noći hula i užas goli!

 

A da mu je bila potrebna rima na ola, ne bojte se, stih bi glasio:

 

                        Gdje plivaju u noći užas i hula gola!

 

Već smo poodavno, povodom onog Ronsarovog soneta za lenjivicu Mariju, zaključili da Vešović voli golotinju. Ti i sam Vešović je – ovo ozbiljno kažem – užas goli, ili pre bih rekao hula gola, i krajnje je vreme da prestane da Bodleru dodaje nepodobne pridjeve da se imenice ne prehlade na toj polarnoj promaji u kojoj sonet Zvah iz dubine dešava!

 

Najzad, kako da ne puknemo od smijeha kada se Vešović svom dužinom oklizne kroz cijeli prvi stih drugog odlomka poduže, već pominjane pjesme Male starice, Petites vieilles, ne shvativši doslovno ništa od toga šta je to Bodler rekao u njemu:

 

                        De Frascati défunt Vestale enamouréé.

 

Prema KošMarkovom prevodu trebalo bi zaključiti da je postojao neki Fraskati, koji je sada pokojni, u koga je neka od tih starica iz pesme bila, u cvijetu lepote i mladosti, zaljubljena kao Vestalka; ali ne, evo šta Vešović radi ovom Bodlerovom stihu:

 

                          Pokojnog Fraskatija Vestalka zaljubljena.

 

– što uopšte nije jasno, ali Vešović očekuje od nas, zbog ritmičke stješnjenosti da to čitamo tako što ćemo valjda dodati jedno U:

 

                          U pokojnog Fraskatija Vestalka zaljubljena!

 

Problem je u tome što Fraskati u Bodlerovoj pesmi nije ničije vlastito ime, nego naziv jedne pariske kockarnice i restorana – što podrazumeva dosta toga – tako da je Vešović mogao da spasi gaće jedino da je – ali sve je u tome: jedino da je! – umjesto U pokojnog Fraskatija doslovnije preveo Bodlera:

 

                          U pokojni Fraskati Vestalka zaljubljena!

 

Iako bih mu ja predložio da pridev défunt prevede ne doslovno, pokojni, nego stari, davni ili bivši, pošto je kafe Fraskati već bio demoliran u trenutku dok je Bodler pisao svoju pesmu, nakon što je u međuvremenu nakratko promijenio i ime! Da su Subašićka i Vešović pažljivije čitali Aleksandra Dimu oboje bi znali sve ovo! 

Najzad – ali ovo nije ni za podsmijeh ni za pucanje od smijeha – evo kako Vešović zna da bude protivrječan do najveće bedastoće! Mene napada zato što sam u prevodu Valerijevog Morskog groblja upotrebio riječ jazjaz večni odzvanja – tvrdeći da je jaz nešto kao žljeb, dakle nešto vrlo plitko, a čak u tri od (dosad pet!) načinjenih varijacija na Bodlerov sonet Ponor, Le gouffre, dozvoljava sebi da slavni, prvi stih tog soneta:

 

                        Pascal avait son gouffre, avec lui se mouvant,

 

Paskal je imao svoj ponor, s kojim se kretao... – prevede  ne samo pogrešno koristeći tu moju reč jaz u sve tri varijacije, nego završavajući svaku jednu gore od druge, drugu gore od treće i sve skupa svaku gore od same sebe:

 

                        Paskal je imao jaz, s njim kretao se;

                        Paskal je imao jaz s kojim se kreće;

                        Paskal je imao jaz što s njim se kreće;

 

Bilo šta! N’importe quoi, kako bi rekli Francuzi. Sirote varijacije nekoga ko hoće u stopu da me oponaša! Najzad, ja sam u Valerijevoj pesmi upotrebio reč jaz za francusko creux, šuplje, dok je u Bodlerovom sonetu reč o daleko dubljoj reči, le gouffre, ponor, što je Sunita Subašić korektno prevela u svojoj proznoj verziji. Utoliko je Vešovićevo preuzimanje moga jaza potez još neoprezniji, izneverio je Sunitu i opet se bacio u potkradanje mene.

 

Da se držao logike, one najdubinskije, pjesničke, morao je – ukoliko se u pesmi odlučio da reč gouffre prevede kao jaz – najaviti tu sliku već u naslovu pjesme! Ista stvar kao s Neprijateljem, koji je pred kraj soneta postao Dušman, o čemu je bilo reči u jednom od prošlih ponedeljaka. Ovako, ispalo je kao da se igrao ture i jazije, tura za ponor, jazija za jaz, a može i obrnuto, pa kako ispadne! Tmičko, naš Jaz-avac iz Papa...

 

Da završim ovu lekciju onako kako sam je i zamislio, da pokažem kako je Vešviću dovoljna samo jedna riječ pa da čitavu pjesmu koju prevodi pošalje dođavola, već u prvom stihu! Najslavniji od četiri Bodlerova spleena počinje stihom u kome je veliki Francuz preuzeo od Dantea par rima, couvercle-cercle, poklopac-krug:

 

                        Quand le ciel bas et lourd pèse comme un couvercle

                                              sur l’esprit gémissant... –

 

jasna slika od koje Vešović pravi jednu od onih svojih monumentalnih grešaka po kojima će ostati upisan u anale najlošije prevedenih stihova svjetske poezije, samo zato što nije shvatio ulogu rečce comme, kao, koju Bodler koristi isto često koliko i Dante! I umjesto da prevede kako nebo pritiska duh kao poklopac, on zamišlja nebo koje nekim poklopcem mlatara po duhu (ljudskom) i lema ga i muči kao što bi on mlatarao svojom mačugom po meni da me sretne u Sarajevu:

 

                            Kad nizak i težak svod poklopcem muči

                             Duh koji tuži...

 

Jadni Vešović gémissant! On pravi neku aliteraciju ili unutrašnju asonancu, muči i tuži – valjda da se iskupi za glupost koju je počinio s poklopcem – iako u originalu tih reči uopšte nema, pošto nam Bodler ne kaže da nebo muči duh poklopcem, nego da nebo pritiska duh kao poklopac, i da taj duh ječi, a ne tuži, kako sliku kao otrcani Parnasovac pojeftinjuje Tmičnik, a i Sunita svakako u tome ima udjela, njegova odana Parnaskinja! Koliko gnusa u prevodu samo jednog stiha i po! Na takve gadurije ja uglavnom uzvraćam stihovima:

 

                                   Vešovićevo je Cvijeće Zla

                                   prevodilačko bla-bla-bla!

 

 

 

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...