ALEKSANDAR POPOV: „Mostarski sastanak je time out između razmene...“

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov u razgovoru za Vijesti.ba analizira trilateralni susret na predsjedničkom nivou između BiH, Srbije i Hrvatske...

  • Regija

  • 07. Mar. 2018  07. Mar. 2018

  • 0

Trilateralni sastanak na predsjedničkom nivou između BiH, Srbije i Hrvatske održan je nakon šest godina. Brojne teme na dnevnom redu, ali bez konkretnih zaključaka. Kako ste vidjeli ovaj susret u Mostaru?

 

To je jedan od protokolarnih susreta koji se dešavaju u poslednje vreme. Nedavno smo imali posetu Aleksandra Vučića Hrvatskoj, a danas trilateralni sastanak u Mostaru. Očigledno je da je povećano interesovanje EU za region otkako je objavljena Strategija za Zapadni Balkan.

 

To dokazuju i učestale posete evropskih zvaničnika Zapadnom Balkanu. Na ovaj način žele se relaksirati međusobni odnosi, kako bi se stvorio politički ambijent za rešavanje ključnih pitanja. Političarima iz zemalja regije predstoje dva samita, jedan u Sofiji, a drugi u Londonu. Svakako se želi izaći sa nekim pozitivnim skorom. 

 

Videli smo da je na sastanku u Mostaru razgovarano o mnogim temama, ključne stvari su "načete". A ključna tema bila je Strategija EU, gde je očito najvažniji deo koji se tiče rešavanja bilateralnih sporova, o čemu se i najviše govorilo. Bilo je reči i o privrednoj saradnji, kao i infrastrukturnim pitanjima, ali je sve bilo na opštem nivou. 

 

Iako je fokus razgovora bio na graničnim sporovima, čije rješavanje je uslov EU, sve su prilike da ni tu

nema pomaka.

 

Upravo tako. Ovaj sastanak mogao bi da bude pokušaj relaksiranja odnosa, jer smo svedoci varničenja između svake od ovih država pojedinačno sa dvema drugima. Naprosto, susret u Mostaru je time out, kako bi se dogovorilo kako da se ide u rešavanje otvorenih pitanja. 

 

No, potrebno je da se u proces uključe vlade triju država. Dva su pitanja na kojima će insistirati EU: pitanje granica i pitanje sukcesije. Njih je moguće rešiti ako bude političke volje.

 

Međutim, potrošili smo sve vreme ovog sveta od završetka rata, a da nismo rešili nijedno od ovih pitanja. Ne vidim ni da je sada dogovoren red stvari, odnosno na koji način i u kojem roku će se rešavati ova otvorena pitanja. 

 

Hoće li se pitanja graničnih sporova rješavati u duhu dobrosusjedskih odnosa ili arbitražom? 

 

Kada govorimo o graničnim sporovima između Srbije i Hrvatske, oni će završiti na arbitraži. Iako je tokom Vučićeve posete Hrvatskoj dogovoreno da se tokom dve godine nađe rešenje i postigne dogovor, smatram da to nije moralo da se oročava na pomenuti period, jer je već sada jasno da postoje dva "zakucana" stava.

 

Granični spor BiH i Srbije je daleko složenija stvar, budući da postoji više tačaka o kojima je potrebno naći sporazumno rešenje. Postoji još prostora za mogući dogovor, ako bude dovoljno političke volje da se spor reši bez arbitraže.

 

Mišljenja sam da se na ovom pitanju treba odmah početi raditi, kako ne bismo došli u situaciju da, u slučaju nepostizanja dogovora, to pitanje delegiramo arbitraži u pet do dvanaest i shvatimo da od toga nema ništa.

 

Koliko su za regiju značajni sastanci na predsjedničkom nivou, ako znamo da su vlade i parlamenti nadležni za operacionalizaciju dogovora?

 

Ovakvi sastanci predstavljaju time out između razmene rafala riječi, što je dosadašnja praksa svih strana. Oni na kraći rok doprinose normalizaciji odnosa, ali ubrzo dođe do razmene oštrih reči i zaoštravanja odnosa. Potrebno je dakle da se nešto suštinski počne događati.

 

Naravno, dobro je da se predsednički sastanci organizuju i da se stvara normalnija atmosfera, ali iza njih odmah treba da sledi nešto konkretno.

 

Svrha bi postojala samo u slučaju da se kroz sastanke na predsedničkom nivou relaksiraju odnosi, potom da usjede međuvladini susreti i da eksperti predlažu rešenja koja bi bila prihvaćena, te da u konačnici ona budu operacionalizovana u nacionalnim parlamentima.

 

(Vijesti.ba)

 

 

 

 

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...