APEL FEDERALNIH PRIVREDNIKA: Centralna banka bi trebala emitirati obveznice

U ovome trenuku zbog principa "currency boarda" komercijalne banke drže obavezne, previsoke rezerve kod Centralne banke BiH, kao i višak sredstava koji služi kao pokriće za emisiju novca, a čiji dio bi se mogao plasirati u razvojne projekte i to putem izdavanja državnih obveznica, poruka je privrednika koji su sudjelovali u panel diskusiji pod nazivom "Pokrenimo privredu zajedno".

  • Ekonomija

  • 16. Maj 2018  16. Maj 2018

  • 0

Udruženje poslodavaca FBiH održalo je panel diskusiju pod nazivom "Pokrenimo privredu zajedno" o temi "Kako finansijske institucije treba da podržavaju poslovanje, iskustva privrednika u BiH" u okviru prvog Finansijsko-poslovnog samita koji je juče održan u Sarajevu. 

Učesnici panela su bili Mladen Pandurević, direktor UPFBiH, Eldin Hadžiselimović, direktor ASA Grupe i član UO UPFBiH, Safudin Čengić, direktor Centrotransa i član UO UPFBiH i Zijada Mešanović Jasenčić, izvršna direktorica za finansije Studen Group SEE. 

Učesnici panela su se usaglasili da u aktuelnoj situaciji, bez obzira na sva ograničenja "currency boarda", principa na kojemu posluje Centralna banka Bosne i Hercegovine, taj princip treba očuvati. Bez obzira na činjenicu da bi postojanje kontrolirane inflacije do određenog dijela koristilo privredi BiH, naročito izvoznicima, naglašeno je da taj princip u ovome trenutku nema alternativu. 

- Monetarni sistem je jedna od rijetkih stabilnih stvari u našoj zemlji i bez obzira na njegova ograničenja, kojega smo naročito svjesni mi u privredi, definitivno ga za sada ne treba mijenjati - naglasio je Čengić. 

U ovome trenuku zbog principa "currency boarda" komercijalne banke drže obavezne, previsoke rezerve kod Centralne banke BiH, kao i višak sredstava koji služi kao pokriće za emisiju novca, a čiji dio bi se mogao plasirati u razvojne projekte i to putem izdavanja državnih obveznica.


- CBBiH bi mogla i trebala izdati državne obveznice, ali samo i isključivo s ciljem razvoja, ulaganja u infrastrukturne i energetske projekte, a ne za krpljenje budžetskih deficita kao što je za sada slučaj - naglasio je Pandurević. 

Učesnici panela su govorili i o uvjetima za kreditiranje koje privredi u FBiH daje Razvojna banka FBiH te da li privredncii od ovako koncipirane Razvojne banke ima koristi. 

- Procedure za dobijanje sredstava Razvojne banke su jako komplicirane, mnogo kompliciranije nego u komercijalnim bankama - istaknula je Mešanović Jasenčić. 

Zajednički zaključak učesnika jeste da Razvojna banka treba privredi FBiH, ali nikako kao profitna institucija nego kao institucija koja će, osim ulaganja u infrastrukturu, socijalne i ekološke projekte, imati i neku vrstu risk fonda namijenjenog privredi, kao i dio sredstava namijenjenih za startap preduzeća. 

Sredstva koja BiH dobije od MMF-a jesu jeftinija za državu, ali za privredu i građane koji vraćaju kredite MMF-a to je izuzetno skup novac. Realni sektor, također, treba naći adekvatne sistemske načine plasiranja vlastitih zahtjeva i vlastitih interesa prema donositeljima odluka, kako domaćim, tako i inostranim. 

Eldin Hadžiselimović je istakao da je na pitanje da li banke u BiH imaju monopolski položaj na finansijskom tržištu BiH naglasio da je potrebno razvijati tržište kapitala koje je sada prilično ograničeno, navodi se u saopštenju Udruženja poslodavaca FBiH.

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...