SLAVKO ŠTIMAC: ''Nadam se da sam ostao normalan''

“Sutjeska”, “Vlak u snijegu”, “Specijalno vaspitanje”, “Varljivo leto '68”, “Podzemlje”, “Ko to tamo peva”, “Sjećaš li se Dolly Bell”, “Salaš u malom Ritu”, “Vuk samotnjak”, “Ubice mog oca”, “Igmanski marš”, “Montevideo, Bog te video”, “Čudo neviđeno”, samo su neka od ostvarenja legendarnog jugoslovenskog glumca, Slavka Štimca…

  • Kultura

  • 08. Jul. 2018  08. Jul. 2018

  • 0

Od svoje 11. godine ste pred okom filmske kamere, odrastali ste uz Vaše uluge ali i brojne generacije publike su takođe stasavale uz Vaše filmove. Šta mislite kome je bilo bolje i lakše, publici ili Vama ?

To je priča koja me prati celi život, jedan neobičan način na koji je moja karijera išla. Činjenica je da sam ja praktično zaista odrastao na filmu, tamo sam pekao zanat i još uvek pamtim sve ono što je istorija jugoslovenske kinematografije s početka sedamdesetih upravo zahvaljujući tome što sam kao mali ušao u taj svet. A to je, svakako, privilegija.

Išli ste iz filma u film munjevitom brzinom, kalili se i glumački sazrijevali na filmskim setovima i niste imali vremena da zastanete i pitate se da li sve to zaista i želite. Koliko su Vam taj tempo i okolnosti rada, uskratili bezbrižno djetinjstvo ?

Rad je najbitniji za svaku profesiju, tako se najbrže i najbolje uči, posebno što ste u prilici da vam iskusni ljudi i kolege prenose svoje znanja, da vas koriguju i da vam daju savete. To je praktična škola koja je veoma dragocena i imala je mnogo uticaja i na moj profesionalni kao i na lični život.

Ta situacija kad ste mnogo eksponirani, a još ste dete i emocionalno ste nezreli, može da bude jako opasna i može dovesti do poremećaja ličnosti. U mom slučaju je bilo ponekad nekih neprijatnih situacija, ali je to zanemarljivo u odnosu na to što sam imao sreće da upoznam mnoge divne i plemenite ljude koji su izvršili pozitivan uticaj na mene u pitanjima odnosa prema životu, moralnosti, poslu, prijateljstvu, i zahvalan sam zbog svega toga.

Ono što je bilo dosta traumatično je trka da se paralelno završava i škola i da se sve stigne na vreme, i tu je bilo dosta pritiska i tereta, a i popularnost je opterećivala jer je bila velika.

Tada i nije bilo drugih TV programa sem dva državna, tako da npr. Vašu seriju “Salaš u malom ritu” je nedjeljom gledala cijela tadašnja Jugoslavija.

Da, to je bila izuzetno popularna serija i gotovo su je svi gledali. Bilo je nemoguće izaći na ulicu, a da vas ne prepoznaju i ne odreaguju. Iako sam rad na filmskim setovima prihvatao prirodno i po tom pitanju bio vrlo realan, velika popularnost, hvalospevi i dizanja u nebesa su me, moram priznati, zbunjivali i nisu bili baš normalni.

To su bili moji doživljaji kao deteta, a ja tada nisam imao u planu da budem javna ličnost, niti sam se unapred pripremao za to.

Zapravo, Vi niste ušli u ovu profesiju sa “predumišljajem”, očekujući slavu, gledanost, popularnost, sve ono što obično prati dobrog glumca. Možemo li reći da je ipak sve krenulo spontano?

Upravo tako, jer kada se mlad čovek svojom odlukom u zrelijim godinama od mojih u to vreme, odlučuje za ovakvu profesiju, onda svakako ima i planove za sve ono što ona donosi sobom i na vreme se pripremi za to.

Kako se sve to dešavalo u mom slučaju, priča je za sebe, ali evo mene i dan-danas u ovom poslu i nadam se da sam ostao normalan čovjek”.

(Kolektiv.me/Radio Tivat)

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...