KAKO SU POSTALI "ŠABANI": Pola vijeka kralja srpskog folka

"Ako su Sinan i Ljuba Aličić ostali autistični stanovnici šatorskih enklava, Sinan sa onoga, a Ljuba sa ovoga sveta, postavši s vremenom poslednji otpadnici postpanka, muzičkog pravca koji je prerastao narodnjački treš zaliven melodijama orijenta, Šaban je postao mejnstrim", piše u beogradskom „Nedeljniku“, a mi tekst prenosimo u izvornom obliku

  • Estrada

  • 13. Okt. 2018  13. Okt. 2018

  • 0

Piše: Aleksandar Apostolovski

Čitajući spisak pesama Šabana Šaulića, shvatio sam da postoji izvesna mogućnost da isečem vene, što bi bila mala šteta kako za mene, tako i za novinarstvo, ali je gre'ota da ovaj tekst bude anemičan. Potom sam ih odslušao. Nekada je bila sramota za generaciju novog talasa primaći se čak i blizu pločama tog tipa koji je nosio periku davno pre Donalda Trampa, ali posle pola veka od njegovog prvog singla "Dajte mi utjehu" koji je objavio kada je imao 18 godina, postaje nešto jasnije zašto smo, zajedno sa njim, postali šabani.

U jednom od seoskih svadbarskih šatora, srpskoj Bakingemskoj palati, pre mnogo godina, Šabanu Šauliću su stavili pozlaćenu krunu na glavu, dok su naljoskani svatovi, članovi reda vitezova od podvezice, ritualno kidali pečenje, nalivali se rakijom i vinjakom, posmatrajući krunisanje kralja srpskog folka. Ruke su im bile masne, a glave krvave, jer ko se nije od prisutnih, mazeći flašom svoje naborano čelo, prepoznao u narodnjačkom klasiku "S namerom dođoh u veliki grad..."

Sedamdesetih i osamdesetih godina, kada se dogodio veliki prasak jugoslovenskog rokenrola, već je stasala generacija dece čije je roditelje Maršal silom oterao u grad, da šljakaju tešku industriju i veru se uz solitere po musavim predgrađima, ali ta deca nikada nisu zaboravila krave, pašnjake i selendre u koje su odlazila leti na raspuste.

Ako je Goran Bregović pripadao toj kasti, koja je jednom nogom marširala rokerskim asfaltom, a drugom gazila po balezi, svestan da taj urbano-seljački sloj stanovništva traži novog mesiju u mladom, dugokosom Sarajliji, tvorcu pastirskog roka, Šaban Šaulić, Sinan Sakić, Ljuba Aličić i čitava plejada narodnjačkih grla na liniji Šabac-Loznica, ostala je dosledna šatorskoj i vašarskoj ideologiji, odupirući se rokenrol zvuku.

Ali, ako su Sinan i Ljuba Aličić ostali autistični stanovnici šatorskih enklava, Sinan sa onoga, a Ljuba sa ovoga sveta, postavši s vremenom poslednji otpadnici postpanka, muzičkog pravca koji je prerastao narodnjački treš zaliven melodijama orijenta, Šaban je postao mejnstrim.

(Nedeljnik)

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...