Ceca je ispričala da je njen suprug imao životnu želju koja se tiče nje i da ju je ona nakon izvesnog vremena ostvarila, međutim on ipak nije dočekao da uživa u tome.

- Godinu dana sam bila potpuno povučena iz medija i to je bila moja jedina odluka. U oktobru 2001. sam snimila album "Decenija". Morala sam da se vratim na kolosek! Znala sam da moram da izvedem decu na pravi put. Da moram da budem jača nego što jesam i da se borim kako znam i umem. Hvala bogu da mi je dao talenat. Ja sam pre Željka imala karijeru i posvetila sam joj se. Na Marakani je 2002. bio koncert, to je bila Željkova želja. On mi je za života sve vreme govorio: "Meni je životna želja da ti napuniš Marakanu! Ti moraš da je napuniš!"

Ja sam mu odgovorila: "Pa znaš li ti kolika je Marakana? Ona je ogromna prima 100.000 ljudi" Željko me je ubeđivao: "Znam, ali ti ćeš napuniti Marakanu!" Ja sam mu potom govorila: "Pa kako da je napunim?" Željko me je zaista dugo uveravao da treba da zakažem koncert. Ipak, na kraju nije doživeo da uživa u mojoj muzici na Marakani. Kada je konačno trebalo da odlučim da organizujem koncert, setila sam se da je to bila Željkova životna želja u vezi sa mnom. U sebi sam rekla: "E sad, Željko, naka ti bude! Pevaću na Marakani - otkrila je Ceca.

Folk zvijezda je otkrila i šta je jako smetalo njenom suprugu.

- Željko mi je stalno govorio da je nikotin loš za moje zdravlje i non-stop je gunđao zbog mog poroka. Svim sredstvima se trudio da me spriječi, a ja sam bila uporna, kao i u svemu u životu. Na kraju je odustao i rekao: "Ma baš me briga, konzumiraj cigarete i ovako si mlađa od mene 20 godina, pre ćeš da me stigneš."

Pjevačica ne krije da se i danas naježi kada se seti na koji način je njen pokojni suprug otišao na ratište u Republiku Srpsku.

- Sedeli smo kod kuće moja sestra Lidija, Željko i ja i gledali vesti. On je samo počeo da se preznojava. U jednom trenutku je ustao, a ja sam pomislila da je otišao da se odmori u spavaćoj sobi. Međutim, on je sišao posle pola sata obučen u ratnu uniformu, a ja sam bila šokirana. Pitala sam ga: "Šta je sa tobom, gde si ti krenuo?" On mi je odgovorio: "Ja idem da branim svoj narod! Kolju mi narod!" Ja sam rekla: "Čekaj, čoveče, tek smo se venčali! Ne kolju ga samo tebi." Željko mi se potom obratio: "Ti to ne razumeš, mlada si! Ja ne mogu da sedim u toploj sobi dok mi kolju narod." Potom je otišao da brani Republiku Srpsku. To je cela istina. Bila sam jako mlada i nisam imala razvijenu svest o patriotizmu na pravi način. Niti koga mrzim niti imam potrebu da nekoga mrzim. Svakog uvažavam i ljude ne gledam ni kroz nacionalnost ni kroz veroispovest. Bitno mi je samo ko je kakav čovek, to sad govorim i zauvek ću tako govoriti.