Uoči 27.marta 1941. godine Kraljevina Jugoslavija je raspolagala sa 84.574 kg zlata sve ukupno, što u zemlji, što van nje.

Prema zvaničnim podacima iz Arhiva Savjet zemaljske odbrane Jugoslavije 1939. godine donosi odluku da se zlato polako skloni iz Beograda.

Prvi dio prebačen je u Englesku u maju 1939. godine razaračem “Beograd”. Kada je stiglo, u Londonu je ukupno bilo 44.886,61kg zlata.

Kada se očekivao napad na Englesku, hitno je odlučeno da se zlato Kraljevine Jugoslavije prebaci u SAD. Tako je u New York otišlo 33.683,51kg zlata. U Engleskoj je do kraja rata ostalo 11.203,10kg.

Sredinom 1940. godine organizovana su još 2 transporta: iz Švicarske je povučeno 14.168,16 kg i poslano u SAD.

Neposredno pred bombardovanje Jugoslavije u New Yorku je bilo ukupno 41.666 kg zlata.

18.marta 1941. godine, Narodna banka KJ prodala je 20 tona zlata za 11.225.000 dolara i novac je deponovan kod Brazilske banke. U trezorima u zemlji ostalo je 10.703,41 kg. Tačnije: U Užicu 9.611,30kg i u Sarajevu 1.089,80kg.

To zlato u Sarajevu su kasnije otele ustaše Ante Pavelića, dok je zlato iz Užica prebačeno u Nikšić u pećinu Trebjesu. Sutradan ono je prebačeno na aerodrom Krapino polje i tamo je ostalo 190 sanduka, dok je ostalo transportovano.

U avionima je stalo ukupno 674 kg zlata. Čim je zlato iz aviona prispjelo u Englesku, moralo je biti deponovano u Engleskoj banci i od toga su isplaćivane plaće ministara u Vladi i mjesečne prinadležnosti kraljici Mariji i njenim sinovima sve do 1952.godine.

Na računu u New Yorku, vlade u egzilu imale su na raspolaganju 24.587.814$. Na tom računu poslije rata je ostalo 662.757,13$. Znači da je potrošeno oko 20 miliona dolara.

Od zlata koje je ostalo u Nikšiću, 100 kg je ukradeno od nepoznatih ljudi, 176 kg uzeli su Italijani, Nijemci su u Ostrogu zaplijenili 188,45kg. Četnici su našli 1 sanduk, a Ozna 5.

Prema zvaničnim podacima Reparaciona komisija poslije rata je utvrdila da je u vlasništvu FNRJ ostalo 49.033 kg od predratnih 84.574 kg.

Nedostaje 35.541kg zlata.

Vlada SAD-a je procijenila da je oduzeta imovina njenih građana u Jugoslaviji vrijedila 17 miliona dolara i to su skinuli sa računa.

Amerikanci su iz jugoslavenskog depozita od 41.666 kg zlata uzeli 15.649,22 kg i naplatili oružje, uniforme, hranu, vozila, avione, sve ono što su dali partizanima. Čak su i bombe iz 1944. godine naplatili.

Naravno, ni Sovjetska pomoć nije bila besplatna i dobar dio tog zlata je otišao u Moskvu, piše Espreso.