— Evropska unija, koja je kao neki veliki stub jedne vrste kulture, prva se odrekla hrišćanske kulture, a onaj koji se odrekne hrišćanske kulture, odrekao se zapadne civilizacije. Znači, to je neko pretvaranje, koje, u suštini, od čitavog tog konglomerata u Briselu pravi jednu moćnu agenciju NATO-a.

Naša ideja ulaska u Evropsku uniju može da se prodaje kao vazdušasta teorija o tome kako smo mi dio Evrope, ali mi smo dio Evrope svakako, jer smo integrisani u nju ne samo preko rada, kako kažu marksisti, od šezdesetih godina, nego i činjenicom da smo dali i dajemo velika imena koja su zapravo simptom te vrste individualističke civilizacije. Dakle, Evropska unija će svakako da se rastopi u istoriji koja slijedi. I mi utoliko treba da budemo pametni i da u tom postupku budemo spremni da budemo dio mnogo plodnijeg i mnogo snažnijeg entiteta. Pitanje je da li to može bez rata, ali ja se sve nadam da može.

Današnji svijet prosto ključa. Nezadovoljstvo je opšte. „Žuti prsluci“, događaji u Siriji, međunarodni terorizam, Trump, „bregzit“. Da li vas nešto od toga inspiriše za neki novi film?

— Počevši od sovjetske revolucije do svih obrata u Evropi, preko Garibaldija, do atentata koje su izvršavali mladoitalijani, pa mladobosanci, ništa nije bilo autentično. Ne postoji ništa gdje prvo nisu bili upleteni masoni, a poslije toga i CIA. Vilhelm Drugi je finansirao sovjetsku revoluciju. Postoje žiro-računi u švedskoj banci preko koje je on dobijao lovu. Dakle, ako spominjemo Srbiju od 27. marta do 5. oktobra — nije bilo revolucije koju nije uspješno obavila CIA, ili neka druga zapadna obavještajna služba. Danas se Soroš ponosi time što je s uživanjem rušio istočnoevropske režime, a to ulazi u etar kao jedna od činjenica, jedna od istina. Tako da ti žuti prsluci — oni su autentična revolucija, dok je neko ne preuzme i od nje ne napravi neki novi momenat, koji istoriju treba da pretvori u neko novo stanje. Što se mene tiče, ja bih vrlo lako napravio film od svega što je autentično.

Ni očigledan krah liberalne ideje vas ne inspiriše?

— Liberalna ideja će se pretvoriti u državni kapitalizam. Taj ep i taj lom — mi samo treba da se molimo bogu da on ne bude Sudnji dan, što je opet pretpostavka hrišćanske vjere da će doći Sudnji dan, a Sudnji dan je opet u našim rukama, i opet je u našoj volji, u našoj ideji — šta je istina. Da li je istina ono u šta vjeruju hrišćani da će se vratiti Isus Hrist, da će se obračunati sa satanom? Ako budemo vjerovali, ili ako budemo baratali istinom, koja se uglavnom pretvara u laž, ako onog jednog koji izgovara istinu budemo prokazali da laže i kamenovali, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da vjerujemo da će stvarno doći Sudnji dan da to završi. Ako budemo plemeniti, pa povjerujemo da planeta nije baš samo prostor na kome se vježbaju najslikovitiji primjeri darvinizma i dominacije egoizma, koji se dosad pokazao kao jedini, nažalost, efikasan put. Ako hrišćanstvo kolabira pred najezdom te, rekao bih, protestantske praktičnosti s druge strane neopaganizma, onda će pasti ta liberalna ekonomija. Njen pad je svakako na vidiku, ali ona može da padne i da od tog udara nestane čitava jedna planeta, jedan život.