Piše: Ognjen Radonjić

Saznali smo da je Vesna Pešić, poput naslovnice NIN-a, super obučeni specijalac snajperista. Po tom osnovu se ekspresno našla pod istragom tužilaštva, obaška prejudiciranje istrage u slučaju Jovanjica, nedozvoljen posed snimka sa naplatne rampe u Doljevcima, mrtvilo u vezi sa Krušikom i rušenjem u Savamali i tako u nedogled.

Pokret slobodnih građana je, očekivano, doneo odluku o bojkotu izbora. Prethodno je Bošku Obradoviću zasmetalo mišljenje profesora Dragoljuba Mićunovića da je bojkot besmislen, pa je onako, u mačo stilu, odlučio da se obračuna sa političkim veteranom od devedeset godina. Obradović smatra da je profesor Mićunović uvreda za Demokratsku stranku. Osim ambicije da kadrira u tuđim strankama, on nam je stavio do znanja, poput vrlog nam predsednika svakodnevno, da je drugačije mišljenje svetogrđe. Pre će biti da je Obradović preslikani nam predsednik, nego da profesor Mićunović radi za onoga-koji-sve-zna.

I prekjučerašnje vanredno zasedanje skupštine je bilo sadržajno. Tema je bio Zakon o dualnom obrazovanju koji će mlade naraštaje pretvoriti u fah idiote. Obrušili su se na Dušana Teodorovića, Danicu Popović, Jovu Bakića, Dubravku Stojanović itd. Višestruki šampion onomatopeje, profesor Atlagić je držao predavanje o značaju pedagogije u obrazovanju. Optužio je prethodnu vlast da je iz školskog sistema oterala najbolje, a po Soroševom nalogu dovela psihologe u škole i time proglasila nenormalnim „sve đake, sve roditelje i sve stanovnike“. U zanosu svojih dubokoumnih misli, optužio je DOS da je „oterao najbolji naučni kadar i dovukao ovo što danas imamo“, na primer, moju malenkost. Saznao sam da me studenti zovu „profesor tortura“ i da do ocena o mom pedagoškom radu nisu mogli da dođu dekani, rektor i poverenik za informacije.¹ Mnogo su bili nervozni, samo ne znam zašto.

Ili možda znam - da ih nije uznemirilo najnovije istraživanje Ipsos stratedžik marketinga koje je u javnosti prošlo prilično nezapaženo? A ima tu dosta zanimljivosti, ponajviše zbog primetnih neodređenosti. Na primer, zaključci o izlaznosti i osvojenim glasovima su izvedeni na osnovu „prisutnih“ građana Srbije.

Tako istraživanje zaključuje da bi na izbore izašlo najmanje 50% od 4,8 miliona „prisutnih“ građana Srbije, „a broj izašlih će najverovatnije biti na ivici polovine broja ukupno upisanih“, kao i to da će naprednjaci osvojiti oko 50% ovih glasova. Ako će na izbore izaći između 2,4 miliona i 3,4 miliona glasača (što je polovina od 6,8 miliona glasača upisanih u birački spisak), i ako uzmemo srednju vrednost između ova dva broja, to jest 2,9 miliona glasača (od čega 1,5 miliona ide naprednjacima), to čini izlaznost od 42%. Ukoliko pretpostavimo da bi, u slučaju izostanka bojkota, izlaznost bila kao na parlamentarnim izborima 2016, to jest 56% ili 3,8 miliona glasača (verovatno bi, ukoliko bi opozicija koja je za bojkot izašla na izbore, ova izlaznost bila veća), to znači da bi naprednjaci osvojili 39% glasova (1,5 milion od 3,8 miliona izašlih), što bi bio pad od 10% u odnosu na prethodne parlamentarne izbore.

E sada, da li je ova poruka šifrovana kako se naprednjačko glasačko telo ne bi uzbudilo nemoguće je znati. Ali ako je tačno da u Srbiji 2 miliona glasača „nije prisutno“, što je sasvim moguće, jasne su razmere demografske katastrofe sa kojom se, kao društvo, suočavamo. I zna se ko je tome glavni krivac - Vesna Pešić!

(Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.)