Vesić je na svom Facebook profilu napisao da je Dežulović frustriran zato što je Srbija jaka i da mrzi sve što je srpsko!

- Znači, za Dežulovića cela srpska istorija je laž. I to nam kaže neko ko pripada narodu koji je državu u kome su mu bila priznata sva prava dobio tek 1918. godine zahvaljujući Srbima.

Ovo je još jedan dokaz zašto se vodi hajka protiv podizanja spomenika jednom od najznačajnijih srpskih srednjevekovnih vladara Stefanu Nemanji. Zašto taj spomenik smeta onima kod nas koji su isfrustrirani zato što je Srbija jaka poput Dubravke Stojanović, Marka Vidojkovića ili Gorana Markovića? Zašto smeta onima iz našeg okruženja čiji narodi ne mogu da sanjaju vladara slave Stefana Nemanje poput Borisa Dežulovića?

Svi oni su frustrirani zato što Srbija, posle osam vekova, podiže spomenik Stefanu Nemanji, jer to je pečat na konačnu pobedu srpske politike u Beogradu i Srbiji. To je poruka da se Srbija podigla, da slavi svoje vladare i istoriju i da takva ponosno korača u budućnost.

Boris Dežulović je postao poznat u Beogradu. Ljude poput Dežulovića, provincijskog duha metropole kao Beograd ostave bez daha. Pa se zanesu i pomisle da imaju pravo da vređaju vladare zemlje koja ih prihvati. Zamislite kako bi mediji u Hrvatskoj reagovali da je neki srpski pisac u Hrvatskoj uvredio nekog hrvatskog nacionalnog političara pošto vladare nisu baš imali? Nažalost, kod nas ima onih koji su srećni, jer vređa srpsku istoriju i grad koji mu je pružio gostoprimstvo - napisao je ogorčeni Vesić!

Vesić je reagirao na Dežulovićevu izjavu da “Beograd, jednostavno, više nije grad, to je tek malo veća kasaba, Dubai za siromašne ili Jagodina za bogate”.

“Beograd, naravno, odavno više nije moj grad, ‘moj London’ ili ‘naš Berlin’ iz osamdesetih. I neka nije, da se razumijemo, nije ni Split više moj grad… U prirodi je grada da se mijenja, promjena je sama definicija grada, već i ‘moj Split’ ili ‘moj Beograd; iz osamdesetih bili su tuđi gradovi za fetive Splićane i stare Beograđane”, rekao je Dežulović u intervjuu za "Nedeljnik".

“Riječ je o nečemu drugom: o tome da Beograd, jednostavno, više nije grad, to je tek malo veća kasaba, Dubai za siromašne ili Jagodina za bogate. Riječ je o tome da je u Beogradu sistematski poništena svaka pojedinačna ideja grada, i to ne samo onim čudovišnim, lažnim baronom Stefanom Minhauzenom na topovskom đuletu pred željezničkim kolodvorom, buđavim i ofrlje provincijskim Waterfrontom te ostalom pseudourbanističkom plastičnom bižuterijom, koja Beograd čini velegradom točno onoliko koliko je Jagodinu velegradom učinila ona Palmina žirafa”, dodao je Boris Dežulović.

Nije prošlo mnogo, a na Twitteru su ljudi započeli žučnu svađu u kojoj su jedni stali na Dežulovićevu stranu, a drugi ga oštro napali. 

Poređenja Beograda, Splita i Zagreba su za neke bila neminovna…

Dežulović je kazao i da grad čine ljudi, socijalna, kulturna i svaka druga “diverzija i diverzifikacija”.

“Grad, naime, ne čine žirafe, nego ljudi. Ne razlikuju grad i selo samo industrija i poljoprivreda – više se krumpira i kupusa danas uzgoji u urbanim vrtovima Helsinkija nego na finskom selu – već rastvorenost grada i njegova socijalna, kulturna i svaka druga diverzija i diverzifikacija, nasuprot plemenskoj tradiciji sela i seoskih glavara. Upravo po tome Beograd je nekad bio grad, upravo po tome Beograd je danas blatnjava, tužna selendra koja izgleda kao da ju je snimao Radoš Bajić na metamfetaminima”, rekao je on.