O građanskoj Srbiji, ulozi opozicije u društvu i školi glume Mike Aleksića, za "Oslobođenje" je govorio lider Demokratske stranke, glumac i profesor Branislav Lečić.

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE SRBIJE NIJE DONIJELO ODLUKU PO VAŠEM ZAHTJEVU DA VAS UVEDE U REGISTAR KAO PREDSJEDNIKA DEMOKRATSKE STRANKE. NAZVALI STE TO POLITIČKIM SLUČAJEM, "JER VLASTIMA ODGOVARA SITUACIJA U KOJOJ JE OPOZICIJA PODELJENA I RAZJEDINJENA". ŠTA SADA? 

"Radi se o tome da u normalnim okolnostima, kada se poštuje zakon i sve ono što je propisano u ponašanju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, mi bismo trebali biti odavno upisani. Neki prvi rok je istekao 5. decembra i to je maksimalni rok od dva meseca u kojem se taj predmet može zadržavati."

ŠAH-MAT POZICIJA

"S obzirom na stvari koje su se desile u Demokratskoj stranci, to da Zoran Lutovac nije učestvovao na izborima i da tvrdoglavo pokušava da predstavi da je on DS, oni su počeli u Ministarstvu da dopuštaju da stižu njegove primedbe. Bile su dvije primedbe od njegovog advokata i onda smo morali da dajemo izjašnjavanje o tom. A to je opet u Ministarstvu tretirano kao još jedna dopuna administracije koja u zakonskom roku od mesec mora da da odgovor. Oni su to dva puta iskoristili, tako da se ceo proces pretvorio u čekanje od četiri meseca, što treba da istekne 21. februara. Tada očekujem da će se nešto rešiti definitivno. Naravno, bilo bi logično da to bude upis, jer smo zakonski sve ispunili i na kraju krajeva, imali i demokratske izbore na kojima su članovi Demokratske stranke jasno kazali koga žele da ih vodi, ko je njihova uprava, ko treba da predstavlja DS. To ne znači da će ovaj aktuelni režim u Srbiji na to pristati, jer njima odgovara da DS kao mogućeg stožera opozicionog ujedinjavanja drži na ovaj način u šah-mat poziciji. Dakle, ovakvo stanje u DS-u najviše odgovara režimu. Dolaze izbori, čekamo odluku državne administracije da li politički postojimo ili ne."

S OBZIROM NA TO DA OPOZICIJE FAKTIČKI NEMA U SKUPŠTINI SRBIJE, ZASTUPNICI IZ VLADAJUĆEG SNS-A NA SJEDNICAMA SE RAZRAČUNAVAJU SA SVOJIM NEISTOMIŠLJENICIMA IZ JAVNOG ŽIVOTA KOJI NISU TU. TAKO SU SE NA METI NAŠLE, IZMEĐU OSTALIH, VAŠE KOLEGE GLUMCI DRAGAN BJELOGRLIĆ I SEKA SABLIĆ. KAKO TO KOMENTARIŠETE?

"Nažalost, Skupština je postala bukvalno jednopartijska i u njoj se opoziciona misao i uopšte opoziciono političko organizovanje tretira kao nešto izvan Skupštine, ali ona jeste tema. Da je opozicija u Skupštini, onda bi se ceo taj dijalog i rasprava dešavali gde im je i mesto - u Skupštini, gde se mogu tretirati kvalitetno političke ideje i doći do polemike, na kraju krajeva, i do nekih zaključaka i rešenja. Opoziciono dejstvo ili opozicija su izvan Skupštine. A Skupština koja je jednopartijska razgovara sa opozicijom preko medija i pretvara celo društvo u stvar koja apsolutno društvo polarizuje. To nije dobro. Nije bezveze demokratija izmišljena kao sistem gde je skupština mesto za to. Zato što svaki dijalog treba na kraju da bude koristan, da se napetosti u društvu upravo tu reše, budu uobličene da bi bile korisne za društvo. Ovako, preko medija, zarobljava se medijska priča sa tom polemikom, a druga strana opet ne može na te medije. Onda imate podeljenost u medijskoj sferi u kojoj postoje mediji koji apriori pretežiraju i protežiraju opozicionu misao, koji su u manjini, i imate mainstream medije koji protežiraju većinsko mišljenje, i oni su u većini. Vi, ustvari, i nemate slobodne medije na onaj način kao što bi to u svakoj ozbiljnoj tradicionalnoj demokratskoj zemlji mediji morali da budu. To znači da mediji šalju nepristrasne poruke i da dozvoljavaju različita politička mišljenja u odgovarajućim političkim emisijama i informativnom programu. To znači da su nezavisni i da daju blagovremenu verodostojnu informaciju, a ne da stanu na bilo čiju stranu u političkom smislu."

BILI STE MINISTAR KULTURE U VLADI POKOJNOG PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA, KOJI JE GOVORIO DA VLAST TREBA BITI SERVIS NARODA. ZA VLADE KOJE SU TU POSLJEDNJIH GODINA STE REKLI DA SE PONAŠAJU KAO OKUPACIONE... SLUŽI LI VLAST NARODU?

"Narod je postao servis vlasti. Znači, sasvim obrnuto, umesto da vlast bude tu, da servisira potrebe i narodna htenja. Ne možete uvek tumačiti većinu, koja razmišlja u narodu na način kako vama padne na pamet ili kako vi mislite da treba, društvo čini dinamičnim i uzbudljivim i prosperitetnim ako poštujete sve razlike u njemu, a pogotovo političke i intelektualne razlike koje promišljaju o samom društvu. Te razlike ili ta razmišljanja ne moraju uvek biti konstruktivni, ali oni se prazne i artikulišu kroz jedan ozbiljan sistem koji je demokratski uređen. Zato on i postoji, zato je najbolji među najgorim sistemima u svetu, jer nema idealnog, gde omogućava da se te napetosti artikulišu i budu korisne u smislu i pražnjenja energije i artikulacija nečega što predstavlja korisnost za društvenu budućnost."

KONTROLISANA DRUŠTVA

"To se, nažalost, kod nas ne dešava, nego se dešava jedna vrsta zarobljavanja institucija države i samim tim nesprečavanja mogućnosti da se takva vrsta sukoba razmene mišljenja i polemike konstruktivno desi. Jer, ako se opozicija unapred proglašava za izdajničku i napada najgorim rečima, onda vi, ustvari, želite da uklonite kritičku misao. U svakom društvu je težnja da društvo bude najbolje. Ne postoje idealna društva, ali postoje kontrolisana. Kontrolisana društva imaju šansu da budu koliko-toliko pravedna i da budu sa interesima i onog najobičnijeg čoveka. Jednaka prava za sve. To je ideal koji ja kao političar i vođa Demokratske stranke zastupam. Građanska Srbija, Evropska unija i jednaka prava za sve, to su stvari od kojih nećemo odustati."

ČINI SE DA SE STVARI MIJENJAJU I DA ALEKSANDAR VUČIĆ SADA TRAŽI NOVOG PARTNERA U REPUBLICI SRPSKOJ. KAKVO JE VAŠE MIŠLJENJE O DODIKU, AFERI IKONA, ŠTA NAM TAKVE AFERE DONOSE?

"Uopšte, ta cela priča kod nas u bivšoj zajedničkoj zemlji koja je sada podeljena na države je problematična. Dobar deo ljudi je shvatio o čemu se radi i prepoznao u kojoj meri smo rasitnjeni i u kojoj meri smo izgubili moć da utičemo i na svoje nacionalno pa, ako hoćete, i kulturološko pitanje, a da ne govorimo o egzistencionalnom evropskom htenju da budemo civilizovaniji, srećniji i bolje plasirani u nekakvoj ekonomskoj priči generalno u Evropi. Saznali smo da se ova rascepkanost definitivno odrazila na svaku vrstu našeg nazadovanja. Nacionalizmi su stupili u prvi plan i ponašanje te vrste je podelilo ljude još više. Mada mislim da kada bismo pitali obične ljude u Bosni, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, jezik bi im bio mnogo jasniji od onih koji nas predstavljaju. Malo je političara koji su uspeli da shvate da je ovde potrebno celoj našoj bivšoj Jugoslaviji, podeljenoj sada na države, građansko društvo koje će omogućiti da napredujemo i da se pridružimo Evropskoj uniji kao civilizaciji koja je neophodna. To je moj komentar na to. Ne bih sad pojedinačno da vam izdvajam nikog, jer svi i u Srbiji i Srpskoj, u Bosni, u Hrvatskoj, a i svim drugim delovima Jugoslavije su veoma slični u tom pogledu i ponašanju i možemo jasno da vidimo ko je kakve dobiti dobio od nacionalne politike. Malo je građanskih opcija koje su uspele da nas približe onome čemu zvanično sve politike teže, a to je pridruživanju EU."

DA LI JE ISTINA DA STE SE NAŠLI U GLUMI, JER NA MAŠINSTVU NIJE BILO TOLIKO LIJEPIH DJEVOJAKA KOLIKO JE BILO NA FAKULTETU DRAMSKIH UMETNOSTI?

"Ja sam stara kajla i imam stari kriterijum vrednosti. Volim žene. Nikada nisam promenio svoju orijentaciju (smijeh). I volim lepe žene."

NEKAKO STE POČELI GLUMAČKU KARIJERU IGRAJUĆI ULOGE NEPRILAGOĐENIH LIKOVA POPUT FIKRETA U "SPECIJALNOM VASPITANJU" ILI CRNOG U "SIVOM DOMU". DA LI JE IGRANJE LIKOVA ODREĐENIH BUNTOVNIKA OBILJEŽILO VAŠU KARIJERU?

 "Normalno je da je čovek koji razmišlja, koji je okrenut nekakvoj budućnosti ili želji da se antagonizmi i predrasude prevaziđu, uvek čovek koji je buntovnik. Radoznalost je buntovništvo. Nemirenje sa uobičajenim proklamovanim vrednostima koje često mogu da se dokažu kao kratkoročne, što je u svakom slučaju svaka opsesivnost vezana isključivo za nacionalnu priču negacijom drugih ili versku priču negacijom drugih, to su šovinizmi i zatvorene strukture mišljenja koje zaslužuju bunt. Ja sam onaj koji se buni, ne tako što gazi preko vrednosti, nego ih afirmiše. Mislim da su oni samo polazna karta za zajedničko prepoznavanje i zajedničko napredovanje. Znači, nemam ništa protiv nekog ko se oseća da je u okviru jedne nacije, da ima svoje ime, da je Srbin, Hrvat, Crnogorac, Bošnjak ili Makedonac, to je njegovo pravo. To ne uzimam kao prepreku da bismo bili bolji, da bismo se pronašli u jednom građanskom svesnom nivou koji nas objedinjuje i koji nam daje šansu da u svakom momentu razmišljanja i ponašanja komuniciramo, da budemo bolji i da jedni druge prepoznamo u daleko većoj ili jačoj dimenziji, a to je - jesi li čovek ili nisi."

BILI STE JEDAN OD FIZIČKI NAJSPREMNIJIH GLUMACA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI, TRENIRALI FUDBAL, KOŠARKU, RUKOMET, DŽUDO I KARATE, UZ TO I LJUBITELJ MOTORA. REKLI BISMO MACHOMAN KOJI JE IMAO VIŠKA ENERGIJE, KOJEG SU VOLJELE ŽENE, A DIVILI MU SE MUŠKARCI...

"U karateu koji još treniram sam crni pojas 5. dan. A ovo machoman (smijeh) neka bude tako kako ste rekli, lepo zvuči. To je za mene život. Mislim da se čovek oseća star kakvo mu je stanje duha."

DA LI I U KOJOJ MJERI MOŽE DA SE POREDI UNIVERZITETSKI PROFESOR, PISAC, BOEM, PRIPADNIK BEOGRADSKE INTELIGENCIJE I VATRENI PROTIVNIK MILOŠEVIĆEVOG REŽIMA TEODOR TEJA KRAJ IZ FILMA "PROFESIONALAC" (2003) SA GLUMCEM, REŽISEROM, PROFESOROM I POLITIČAREM BRANISLAVOM LEČIĆEM LEKOM KOJEM SE NE SVIĐA SADAŠNJI REŽIM?

"Sve dok vam se ne sviđa određeno političko stanje, ima šanse da svoje nezadovoljstvo prepoznate i u drugom i da se združite da to popravljate. Naši sistemi, svi zajedno posle onoga u čemu smo bili, a to su komunizam, socijalizam i sve to kao imitirana ili konstruisana demokratija, otvorili su nam prostor da mi usavršimo naša društva. Bez obzira na to što smo podeljeni ili baš zato što smo podeljeni, cilj je da se ne mirimo. Jer, ako se mirimo sa zatečenim stanjem, onda ćemo ostati zatvoreni u male čaure i nećemo uspeti da sazidamo onu vrstu društva koje prepoznamo i kojem se divimo, stabilne demokratije u svetu koje su omogućile da se tamo može živeti i mladosti stvarati priču, a ne da odlazi u druge zemlje. Da bismo to mogli, moramo biti nezadovoljni i moramo se buniti i usavršavati svako na svom terenu, svoj sistem, da nam bude bolje."

PRIČA GLUMICE MILENE RADULOVIĆ O TOME ŠTA JE PREŽIVJELA U ŠKOLI GLUME KOD MIROSLAVA ALEKSIĆA POKRENULA JE PRIČU O NASILJU, SEKSUALNOM I FIZIČKOM ZLOSTAVLJANJU ŽENA I DJECE. NA SVOM INSTAGRAM PROFILU PORUČILI STE HRABRIM ŽENAMA DA IMAJU VAŠU PODRŠKU U TOJ BORBI.

"Imaju apsolutnu podršku od mene. Mislim da je maltretiranje žena na tom nivou da se od njih uzme ono što je najlepše i najdragocenije, a to su ljubav, pažnja i seksualni odnos, nešto što je pitanje časti muškarca. Muškarac štiti čast žene. Svako nasilje, svako silovanje i ponižavanje, nije samo nasilje nad ženom kao žrtvom nego i ponižavanje muškog kodeksa viteštva i odnosa prema ženi. To nijedna žena ne zaslužuje, niti to zaslužuje muškarac. Prema tome, mislim da se to može zaustaviti jedino tako što žene sve i svaku vrstu manipulacije i nasilja objave, prepoznaju, da bi muškarci koji su iskompleksirani i hendikepirani da samo silom to mogu dobiti, prosto iz glave izbace takvu vrstu misli. Naravno, da osete i sankcije zbog toga što su bili nečovečni prema ženi."

U BIH JE NAKON POKRETANJA OVE PRIČE PREDATO 20 PRIJAVA ZA POČINIOCE SEKSUALNOG NASILJA NAD ŽENAMA...

"Mislim da toga ima i u porodici. Ima i mobinga u firmama. Treba da budemo obazrivi i uzmemo sve činjenice u obzir. Daleko u manjini, ali postoji i s druge strane mogućnost manipulacije, i žene umeju da nameste neku priču da bi nešto postigle ili ostvarile. Znajući naš mentalitet i patrijarhalno vaspitanje, ta dominantna stvar je kod muškaraca. Oni su ti koji vrše tu vrstu nasilja. Jedini način da se to zaustavi je da sve žrtve to prijave."

U TU ŠKOLU GLUME SU IŠLA I VAŠA DJECA, SIN IVAN I KĆERKA ANA, DOK SU BILA MALA, A NAPUSTILA SU JE, "JER JE ALEKSIĆ MNOGO GALAMIO NA NJIH". JE LI TAČNO DA JE IVAN ČAK I UDARIO SVOG PROFESORA NOGOM U CJEVANICU?

"Nisu se slagali sa njegovom metodologijom. Sami su odlučili da napuste školu glume. Mi se nismo mnogo mešali u tu odluku. Bio sam iznenađen da tako rezonuju, ali sam poštovao odluku."

KĆERKA NASLJEDNICA

"U kući se nismo nikada tako ponašali i takav odnos je bio šok za decu. Ivan je udario Aleksića nogom u cevanicu. Spontano ga je udario. Verovatno je to učinio jer nije doživio nešto tako kod nas kući."

ANA JE KRENULA VAŠIM STOPAMA. POSTALA JE GLUMICA. PORODIČNA TRADICIJA JE NASTAVLJENA.

"Jeste. To je njena volja. Do zadnjeg dana nisam znao šta će, ali se ona odlučila za glumu. Probala je u New Yorku na jednom univerzitetu koji je na Manhattanu, koji radi i Broadway, znači, sprema ih i za ples i za pjesmu i za glumu. Znala je unapred da ja to ne mogu da plaćam, želela je da samu sebe proveri. Bila je primljena među 18 kandidata iz celog sveta. Samo su ušli izvan engleskog govornog područja, dečko iz Njemačke, devojka iz Holandije i ona iz Srbije. Na moju veliku radost, primljena je. Mislim da su ta provera i uspeh pomogli Ani da stekne samopouzdanje. Rešila je da se bavi glumom ovde i kako vidim, dobro joj ide."

DA LI DRUGI SIN, DESETOGODIŠNJI LAV, POKAZUJE AFINITETE PREMA GLUMI?

"Rano je da se to oceni kod Lavića. On je još uvek dečkić koji se interesuje za igrice i za neke druge stvari. Veliko je oduševljenje svima. I Ani i Ivanu. Trudimo se da smo zajedno i viđamo se svaki vikend."