Komitet ministara Vijeća Evrope naložio je Bosni i Hercegovini da do 1. septembra donese prijedloge promjena Ustava BiH i Izbornog zakona BiH, u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava. 

"Ukoliko se bh. vlasti ogluše te nastave ignorirati presude Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) u Strasbourgu, sankcije su moguće. 

U konačnici, one bi mogle dovesti i do prijetnje suspenzijom BiH iz članstva u Vijeću Evrope. 

Možda bi to neki u BiH i voljeli vidjeti. 

Ali, ističem da je ova odluka Komiteta ministara donesena u očiglednoj koordinaciji s Evropskom unijom", kaže za portal Politicki.ba sudija ECHR iz BiH Faris Vehabović. 

On se nada da do sankcija neće doći, ali ističe da bi se moglo desiti da takvo nešto bude dio šireg djelovanja Zapada radi kažnjavanja onih koji su opstruirali dogovor. 

"Stavovi Komiteta ministara Vijeća Evrope zasnovani su na odlukama ECHR-a i na primjeni člana 46. Evrpske konvencije o ljudskim pravima koji je naveden u presudi 'Zornić protiv BiH', u stavu 43.

Tu je vrlo jasno i precizno rečeno šta BiH mora uraditi kako bi uskladila svoje zakonodavstvo s evropskim. 

To su, dakle, članovi  4. i 5. Ustava BiH i promjena Izbornog zakona tako da se osigura pravo svakog građanina da ravnopravno učestvuje u izbornom procesu bez davanja bilo kakvih posebnih prava konstitutivnim narodima na način da se građanima i nacionalnim manjinama onemogući ravnopravno učešće u izbornom procesu. 

Dakle, u suštini, ono što oni govore je, prije svega, građanski princip koji treba biti osnova oko koje se trebaju provesti ove ustavne i izborne reforme, jer princip individualnih prava je osnovni princip Evropske konvencije, uz princip demokratije", objašnjava sudija Vehabović.

Kaže i da to znači trodjelnu podjelu vlasti, ali ne na tri nacije, već na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, slobodni i fer izbori i zaštita ljudskih prava. 

"Ovakav stav je sasvim logičan, jer demokratija počiva na građanima, a u BiH imamo trenutno samo konstitutivne narode. Građani, dakle, ne postoje. Kakva je to demokratija bez građana?! To nije demokratija, već etniokratija, a to je daleko od onih principa o kojima sam govorio i na kojima počiva Evropska konvencija i svaka demokratska država. Demokratije nema bez građanina u centru pažnje", ističe on. 

On smatra da ovakva odluka Vijeća Evrope nije novost s obzirom na to da smo i pred prošle opće izbore imali situaciju da Vijeće Evrope ukazuje na potrebu da se provedu presude ECHR-a.

"Očito, ovog puta postoji neka vrsta koordinacije između Vijeća Evrope i EU da se tokom ove godine što prije usvoje odgovarajuće promjene Ustava i Izbornog zakona." 

Vehabović dalje kaže da je sada do političkih predstavnika da to urade "u skladu s očekivanjima - ne bih rekao s rokovima - i principima koje sam već spomenuo". 

"Vidjet ćemo šta će se desiti. No, domaću zadaću smo dobili. Sada je trebamo i uraditi. Jesmo li sazreli kao demokratija da to i bude, znat ćemo vrlo brzo", kaže on.

Vehabović skreće pažnju na još jedan bitan detalj. 

"Vijeće Evrope ne insistira na provođenju odluka Ustavnog suda BiH. Sa provođenjem presuda ECHR-a, provođenje odluka Ustavnog suda je suvišno. Presude ECHR-a su sveobuhvatnije, ali i nadređene sudskim instancama BiH. One, dakle, imaju prvenstvo. Kada se one provedu, ne ostaje nikakvog prostora za provođenje odluka Ustavnog suda BiH", naglašava Vehabović. 

(Politicki.ba)