KAKO KOMENTARIŠETE POSLJEDNJE NASTUPE ALEKSANDRA VUČIĆA, PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE, I ODNOS SPRAM MILORADA DODIKA, ČLANA PREDSJEDNIŠTVA BIH? ČINI LI VAM SE DA VUČIĆ STEŽE KOČNICU NE ŽELEĆI SE ZAMJERITI EVROPI I SAD-U?

- Vučiću Dodik služi kao pokriće za onaj koncept Vulinovog “srpskog sveta” i da ostane u igri opcija da se u slučaju gubitka Kosova to nadomesti RS-om. I to je njemu dovoljno, da ima pokriće kod sopstvene javnosti.

LAKŠI PUT

Međutim, pošto je očigledno da je pod velikim pritiskom međunarodne zajednice oko rešavanja problema Kosova, ne sme sebi dozvoliti da otvara front i zbog Dodikovih ishitrenih poteza. Mislim da ste u pravu, da je pomalo povukao ručnu kočnicu, kao i prethodno kad je Dodik raspisao referendum oko Dana RS-a, pa je bio kao i ljut što su došli da ga konsultuju, a već doneli odluku da će ići u referendum.

ČITATE LI VI U VUČIĆEVIM RIJEČIMA O TOME KAKO JE POTREBAN DIJALOG SRBA I BOŠNJAKA ZAPRAVO ŽELJU ZA DOMINACIJOM? MNOGI JE U BIH VIDE KROZ FORMIRANJE OTVORENOG BALKANA, JESU LI U PRAVU?

- On sve vreme pokušava da Srbiju i na taj način nametne kao lidera na Balkanu, međutim, liderstvo se pokazuje na drugi način: dobrim odnosima sa susedima, regionalnom saradnjom, ne samo sa dve zemlje južno, nego baš tamo gde je bilo žarište sukoba. Tu je najpotrebnija saradnja, u tzv. dejtonskom četverouglu. Mi smo kao Igmanska inicijativa nudili Nordijski model, da saradnja kreće tamo gde je najpotrebnije, gde ne postoje ni jezičke barijere i sve zemlje graniče jedna sa drugom (BiH, Srbija, Hrvatska i Crna Gora). Predlagali smo i mini Schengen između ove četiri zemlje, sa ciljem daljeg širenja. Vučićev put je verovatno lakši zato što je Srbija tu apsolutno dominantna, a ujedno i upliće i pitanje Kosova.

Ovo će biti izgovor prema Evropi u smislu: “Evo, vidite kako smo spremni na saradnju”. Slao je ponude i Crnoj Gori i BiH, međutim, nisu prihvaćene. Vučić će imati alibi: “Mi smo nudili, oni nisu pristali”, tako da će, zasad, stanje ostati kakvo jeste, tim pre što ovde ima daleko više otvorenih pitanja. Prvenstveno se moraju uspostaviti bilateralno daleko bolji odnosi između BiH kao celine, a ne samo RS-a i da se izglade nesuglasice sa Crnom Gorom. Prisutno je nezadovoljstvo Beograda potezima Podgorice, jer su očekivali da će nova vlast voditi prosrpsku politiku. Prvo se moraju rešiti ti odnosi, pa tek onda može da se govori o multilateralnoj saradnji.

KAKO KOMENTARIŠETE NAMETANJE IZMJENA I DOPUNA KRIVIČNOG ZAKONA BIH OD VALENTINA INZKA, TE REAKCIJE IZ REPUBLIKE SRPSKE? DA LI SU NAMETNUTE DOPUNE ZAKASNJELA REAKCIJA ILI DUGOROČNO MOGU POLUČITI ŽELJENE REZULTATE?

- Da je zakasnjela reakcija, jeste, ne samo te dopune nego je i Dejtonski ustav BiH morao da se menja posle pet godina. Sporazum je zaustavio rat i znamo da država, njime definisana, ne može da funkcioniše na duge rokove.

Čim su visoki predstavnici morali da koriste bonska ovlašćenja, znači da nešto ne funkcioniše. Pošto je BiH i dalje međunarodni protektorat, zakasnilo se da se nešto suštinski promeni i da BiH postane funkcionalna država svih građana, a ne samo tri konstitutivna naroda. Sad je očigledno da SAD i EU preduzimaju poteze i vidim da su krenule ozbiljno. Valentin Inzko se nije mešao u svoj posao i kao alibi koristio to da nije imao podršku međunarodne zajednice. U dobroj meri to je i bilo tačno, jer su SAD bile okrenute sebi, a EU je imala unutrašnje probleme. Očigledno je da su ponovo u fokusu dva goruća pitanja na Balkanu: Kosovo i BiH. Ovde je problem što su stvari otišle predaleko, jer su se osilili lideri sva tri konstitutivna naroda. Nije to samo Dodik, on je naravno najveći problem, ali i ostali igraju dupli pas, a prave i zajedničke dealove da bi što duže opstali na vlasti. Inzko je prvi posle dugo vremena primenio bonska ovlašćenja, a rečeno je da će i Schmidt, ne u najoštrijoj varijanti, tamo gde je potrebno, ići za njim. To je kao partija šaha, moraš znati šta je sledeći potez. Moglo se očekivati kakve će reakcije biti iz RS-a, a treba videti kakav će odgovor biti međunarodne zajednice.

KAKVA OČEKIVANJA IMATE OD SCHMIDTA I MEĐUNARODNE ZAJEDNICE? SMIJE LI SE BH. STANOVNIŠTVO NADATI DA ĆEMO KONAČNO ODMAĆI OD ETNONACIONALIZMA?

- Nadati se da postoji ideja kako parirati suprotstavljanju iz RS-a, kako ući u rješavanje kompletnih unutrašnjih odnosa, gde se Dodik trudi da dokaže kako je BiH nemoguća i najavljujući izlazak iz nje. Postavlja se pitanje da li postoji ideja na koji način neutralisati Dodika, ali bolja situacija nije i kad Izetbegović najavljuje unitarnu BiH i onda je to upravo alibi Dodiku. Čović tiho govori o Izbornom zakonu uz podršku HDZ-a Hrvatske i posebno Milanovića u kontekstu stvaranja trećeg entiteta, što je opet antidejtonski. Mene interesuje da li međunarodna zajednica ima planirane poteze, koje će vući da se ti političari umire ili da odu s političke scene.

DA LI SMATRATE DA SU USVAJANJEM REZOLUCIJE O GENOCIDU U SREBRENICI, CRNA GORA I KOSOVO PRUŽILI RUKU BIH? DA LI TO USVAJANJE REZOLUCIJE OD CRNOGORSKIH VLADAJUĆIH STRUKTURA MOŽE PREDSTAVLJATI SVOJEVRSNO SKIDANJE ODGOVORNOSTI ZA UČEŠĆE U SAMOM RATU ILI PAK POKAJANJE?

- Crna Gora radi ono što je očekivala međunarodna zajednica, i to radi i dalje. Nisu poništili priznanje Kosova, što je bilo očekivano iz Beograda, tako da je to samo ono što je od njih traženo. Celu priču je inicirao zapravo Vladimir Leposavić, ministar pravosuđa i ljudskih i manjinskih prava, rekavši da toga nije bilo i onda je to pokrenulo celu lavinu i njegovo smenjivanje.

MNOGI U BIH VELIKE NADE POLAŽU U ZDRUŽENO DJELOVANJE EU I SAD-A. KAKVA JE SITUACIJA U SRBIJI KADA JE RIJEČ O DIJALOGU S KOSOVOM?

- Kada je reč o političarima, videli smo izjave Vučića, koji stalno govori da je pod velikim pritiskom, ali da ni pod koju cenu neće pristati na priznanje Kosova. Tu je i Kurti, koji kaže da jedina tačka razgovora treba da bude priznanje.

NA TANKOM LEDU

Drugo pitanje je pitanje javnog mnjenja koje se protivi priznanju Kosova. Javno mnjenje nije pripremano i, ako bi došlo do toga, imaćemo problema. Stalno se tvrdilo da ni pod kojim uslovima neće biti govora ni o kompromisu, taj kompromis traži i ustupke sa kosovske strane, a vidimo da je Kurti veoma tvrd pregovarač. Vučić će imati problema sa javnim mnjenjem ako bude prisiljen da nešto uradi oko toga. To može da bude mekša varijanta koju ima EU, za razliku od Amerike koja insistira na obostranom priznanju, a to je pravno obavezujući sporazum. Vučić je tu na tankom ledu, jer je svestan da će, ako potpiše nešto što je faktički eksplicitno priznanje Kosova, biti označen što nije pripremio javnost za bilo kakvu moguću varijantu.

Oslobođenje