Približava se trenutak kada će Srbija morati da bira između Istoka i Zapada, hoće li ka Evropskoj uniji (EU) ili traži novi put, istakao je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković za Demostat, dok historičarka Latinka Perović ukazuje da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima.

Ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom je neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja. Udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju, jer su dve trećine trgovinskih odnosa Srbije sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom, ukazuje Visković.

On dodaje da građani moraju da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju.

"I ništa manje važno pitanje – šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe", upitao je Visković.

On podsjeća da se i ranije opredjeljenje građana za EU nije dogodilo samo od sebe, već zahvaljujući stavovima vlasti i izvještavanju koje je bilo proevropsko.

Postepeno se i sada može mijenjati, ali se takve aktivnosti moraju planirati i dozirati informacije kako bi se građanima objasnilo zašto je EU prirodni partner Srbije i promijenila slika Unije, predočio je Visković.

Historičarka Latinka Perović za Demostat navodi da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a takvo shvatanje nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije.

Ona smatra da je EU pravi put za Srbiju jer je i geografski i egzistencijalno vezana za Evropu, ali ne vjeruje da aktuelna vlast može da uvede državu u EU.

Ukoliko Srbija svoj spoljno-politički program i tekuću politiku usaglašava s drugom velikom silom koja je i sama u ratu, Perović dodaje da onda ne može računati na to da će strana koja se suprotstavlja tom ratu na nju gledati kao na saveznika, već na dio imperijalnog korpusa Rusije.

Perović ukazuje da u Rusiji postoji jak otpor ratu, ali da se o tome u Srbiji ne govori i ne piše.

Rusiji, kako dodaje, raste represija jer je sam Putin izložen dvostrukom pritisku – vojnih struktura koje su za nastavak rata i ruskog društva koje ne pristaje na rat.