Nakon usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici, dIo građana Beograda, Novog Sada i Niša, "spontano" se okupio praveći kolonu automobila, trubeći uz istovjetne zastave kojima su mahali, a u Nišu su se čak palile i baklje. Pitanje je šta su tačno slavili, s obzirom da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prije usvajanja rezolucije, građanima netačno isticao kako će se njome srpski narod označiti kao genocidan.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević kaže za Danas da je zaprepašćen u kakvoj atmosferi je dočekan najveći srpski politički i nacionalni poraz u režiji Aleksandra Vučića. 

„Neartikulisano slavlje na ulicama gde neki ljudi slave na krajnje neprimeren način slom Vučićeve politike i još jedan nacionalni poraz u koji nas je gurnuo gospodar svega u Srbiji, predstavljalo je ruganje žrtvama suludog ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini. Kako onim bošnjačkim tako i srpskim.

Bilo je to i ruganje jasenovačkim stradalnicima i starcu Vukašinu iz Klepaca. Dok sam slušao pobdeničke krike malobrojnih crtača patriotskih grafita tipa „Kad se vojska na Koosvo vrati“ u toj vremi jasno sam čuo glas novomučenika Svetig starca Vukašina iz Klepaca: samo i vi deco radite svoj posao. Gledao sam na beogradskom asfaltu igru dugačkih senki sa zastavama u rukama. Kad su neke senke tako duge,sunce je na ozbiljnom zalasku. Čula se povremeno i neka muzika na starim guslama. Sreća da posle jučerašnjeg zalska i neke neverne Tome shvataju da mora da nam svane novi dan“, komentariše Milivojević.

On se takođe osvrnuo na ispraćaj Aleksandra Vučića u Hramu Svetog Save pred odlazak u Njujork, ali i na predsjednikov nastup na sjednici UN-a.

"Na ispraćaju u Hramu Svetog Save samo je još falilo da kreator rečenice ubijte jednog Srbina mi ćemo stotinu muslimana zagrmi sutra ću na Ist Riveru ubiti Murata.Po kišnom danu Vučić je ispraćen na sednicu Generalne skupštine UN bez kišobrana kalibra 7,62 mm sa kojim se verao po Sarajevskim brdima. Otišao je sa beogradskog aerodroma, a ne preko Karlobaga. Na samoj sednici, ogrnut zastavom o koje je brisao znojavo lice, a povremeno i nos, istom onom zastavom kojom su bili prekriveni Vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Radomir Putnik, u trenutku izglasavanja Rezolucije trijumfalno je podigao ruku kao onomad kad je pobedio NATO 1999. Samo tada je umesto zastavom bio prekriven zavesom novog stana od dva ara“, ironičan je Milivojević.