Sektor elektroprivrede u našoj zemlji nastavlja gomilati dugove. "Elektroprivreda BiH" ostvarila je prošle godine gubitak od 57 miliona KM, što je još dobro s obzirom na to da je gubitak u 2023. bio čak 331 milion KM. Elektroprivreda Republike Srpske prošlu godinu je, umjesto planirane dobiti od 46 miliona,  završila u minusu od 30 miliona maraka. Elektroprivreda HZHB poslovala je na granici profitabilnosti. Godinu je završila u plusu od svega 696 hiljada maraka, za razliku od prethodne kada je dobit bila 52 miliona KM. Loši poslovni rezultati pravdaju se nepovoljnom hidrološkom situacijom, problemima sa isporukom uglja, zbog čega je je proizvedeno manje električne energije, koja se potom morala uvoziti po znatno većoj cijeni. Ni početak ove godine nije obećavajući.

Rast uvoza električne energije nastavio se i ove godine. U prvom kvartalu uvezeno je sedam puta više struje nego u istom periodu lani.

"Uvoz električne energije u prvom kvartalu veći je gotovo 700 odsto, ili za čak 201 miliona maraka u odnosu na prva tri mjeseca prošle godine. To je za 19,5 miliona maraka više u odnosu na uvoz u cijeloj 2023. godini. S druge strane izvoz je u padu 37 posto. U prošloj godini izvezeno je manje električne energije za 386 miliona KM, nego godinu ranije."

Višedecenijski nemar, krize u rudnicima, zastarjele termoelektrane, pretjerano oslanjanje na hidroenergiju, odnosno gledanje u nebo da li će biti kiše, dolaze na naplatu.

Bosna i Hercegovina je u ozbiljnom problemu, tvrdi ekonomski analitičar Zoran Pavlović, jer nema nikakvu strategiju razvoja elektroenergetskog sistema. Od izvoznika postali smo uvoznik.

"Ne postoji definitivno jasna strategija kako obezbediti dovoljne količine energije. Podsećam da smo mi izvozili električnu energiju do prošle godine, a sada je uvozimo.  Dozvoljavamo da se ugalj izvozi. 900 hiljada tona smo izvezli prethodne dve godine za Srbiju. Svake godine. A naši kapaciteti ne rade", kazao je Pavlović.

Stranačko upravljanje, javašluk, bahatost, neznanje, kriminal, urušili su naš energetski sistem. Sve to neko će na kraju morati da plati.

"Kad više ne može se politički to izdržati onda se sve to na kraju prelije ne građane. Tako da u principu sve te greške i nečinjenja na kraju plate potrošači električne energije odnosno građani i privreda Bosne i Hercegovine", upozorava ekonomist Damir Miljević.

Iako političari u oba bh. entiteta tvrde da struja u ovoj godini neće poskupiti, niti za domaćinstva niti za privredu, u to je teško povjerovati. Eventualno poskupljenje struje neminovno bi pokrenulo val poskupljenja svega ostalog.