„Slobodna Bosna“ je još prije mjesec dana najavila prve poteze opozicijskog lidera Srđana Milivojevića, jedinog predsjednika neke oporbene stranke u Srbiji koji je sve stranačke kapacitete stavio na raspolaganje studentima, koji nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, bez prestanka svakodnevno demonstriraju širom Srbije protiv režima Aleksandra Vučića. Upravo o tom slučaju, ali i najnovijim događanjima na političkoj sceni u Srbiji i Bosni i Hercegovini razgovarali smo s Bobanom Bogdanovićem, političarem koji je pod prijetnjama smrću morao napustiti Srbiju i politički azil potražiti u Švicarskoj.

Nakon što je predsjednik Demokratske stranke Srđan Milivojević izjavio kako je za krizu u Bosni i Hercegovini najodgovorniji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, uslijedile su salve napada iz Dodikovih redova. Najglasniji je bio Radovan Kovačević, bivši Dodikov savjetnik, a danas državni parlamentarac i glasnogovornik SNSD-a. Kako komentirate napade na lidera DS-a s obzirom da se Milorad Dodik u prošlosti intenzivno družio s Borisom Tadićem, nekadašnjim liderom DS-a?

-Odbrana demokratije u Srbiji i regionu više nije stvar partijskih boja, već pitanje moralnog i istorijskog izbora a taj izbor je upravo jedinstvena studentska lista bez učešća predstavnika političkih stranaka koji sam zajedno sa profesorom Videnovićem u istom danu predložio studentskim plenumima.

Tada sam, ako se sećate, ukazao na činjenicu da će rusofili na čelu sa Draganom Đilasom i njegovim političkim satelitima, učiniti apsolutno sve da sruše nezavisnu studensku listu, nametajući stvaranje nekakvog zajedničkog političkog bloka.

Minorne političke stranke i njeni predstavnici poput Zdravka Ponoša, Aleksića, Manojlovića i ostalih mediokriteta, pokušali su da izdejstvuju prelaznu vladu bez izbora, što je vrh političkog idiotizma. Podržavam stav predsednika Demokratske stranke, gospodina Srđana Milivojevića, jer je izgovorio istinu:

Studenti samostalno uz naše političke resurse i podršku mogu jedino srušiti Aleksandra Vučića i politički sistem koji ugrižava mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini.

To što je Milorad Dodik ranije sarađivao sa rusofilima poput uništitelja DS-a, Borisom Tadićem i ostalima, sad im imena ne pominjem, ne menja činjenicu da je danas otvoreni protivnik evropske budućnosti regiona i izazivanje novih etničkih sukoba u BiH.
Napadi iz redova SNSD-a samo pokazuju koliko ih istina boli i koliko DS i njen predsednik ne žele bilo kakav politički kompromis sa zločincima iz Srbije i njihovih falangi preko Drine,
već konačni obračun sa političkim sistemom koji je razorio sve institucije u Srbiji i ugrozio mir u našem regionu.

U isto vrijeme na opozicijski orjentiranim medijima, poput Nove TV, svjedočimo sučeljavanju lidera opozicijskih stranaka, Srđana Milivojevića i predsjednika Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića, koji se ne mogu složiti oko studentskih demonstracija. Dok desno orjentirani rusofil Aleksić zagovara prijelaznu vladu i traži vanredne izbore po postojećim izbornim pravilima i biračkim spiskovima koji su pod kontrolom Vučićevog režima, Milivojević je sve političke kapacitete stranke stavio na raspolaganje studentima kako bi im olakšao situaciju i na taj način pomogao u rušenju Vučićevog režima. Kakvo je vaše mišljelje o svemu, treba li opozicija u Srbiji biti ujedinjena bez obzira na svjetonazore kada je u pitanju podrška studentima?

-Apsolutno da. Podrška studentima nije političko, već civilizacijsko pitanje. Studenti su simbol budne, dostojanstvene i hrabre Srbije. Ko danas ne stane uz njih, već uz Đilasa i ostale rusofile i saradnike Aleksandra Vučić, rušeći ideju o nezavisnoj i samostalnoj studentskoj listi, sutra će biti saučesnik u daljem urušavanju slobode i dostojanstva građana. Pozivam sve opozicione aktere, još jednom bez obzira na ideološke razlike, da stanu iza mladih kao što je stala DS i njen lider Srđan Milivojević, sve one koji žele fer izbore i demokratiju. Naša budućnost zavisi od toga da li smo spremni da se ujedinimo oko temeljnih vrednosti i ovakva prilika se ne sme propustiti.

Znakovito je da studenti imaju sve veću podršku i znanstvene i akademske zajednice, najglasniji među tim krugovima su profesori Ivan Videnović, ali i odvjetnici poput Čedomira Stojkovića i Aleksandra Olenika. Svi nabrojani javno zagovaraju pomirenje među narodima na Zapadnom Balkanu, priznaju genocid u Srebrenici i zagovaraju priznanje Kosova, ulazak Srbije u EU i NATO savez.  Smatrate li da je i to jedan od razloga zbog kojih je proeuropska akademska zajednica u Srbiji na udaru Vučićevog i Dodikovog režima i režimskih medija?

-Svakako. Podrška koju studenti dobijaju od dela akademske i pravne zajednice jasno pokazuje da u Srbiji postoji kritična masa koja ne pristaje na diktaturu. Ljudi poput profesora Ivana Videnovića i advokata Aleksandra Olenika dosledno se zalažu za istinu, pomirenje u regionu, evropski i evroatlantski put Srbije.

Oni su stub jedne moderne, demokratske Srbije i meni je drago što se se njima, rame uz rame, borim za studentsku nezavisnu listu potpuno otklonjenu od Đilasa i njegovih političkih partnera.

Kada je reč o Čedomiru Stojkoviću, njegov nastup je često obojen senzacionalizmom, ličnom samopromocijom i retorikom koja više šteti nego što koristi zajedničkoj borbi.

Opskurni Čedomir Stojković predstavlja karikaturu evroatlantizma — proizvod ruske infiltracije u domaći politički prostor, koji pod maskom lažnog rodoljublja i lažnog zapadnjaštva parazitira po marginama, služeći tuđim interesima. Komentarisanje takvih pojava bilo bi uvreda za samu ideju evroatlantskih vrednosti.

Podrška studentima mora biti jasna, principijelna i lišena bilo kakvih opskurnih interesa koji narušavaju ozbiljnost trenutka u kojem se Srbija nalazi a DS je pokazala način i pravac.

Na koncu, kako komentirate ono što se Aleksandru Vučiću dogodilo u SAD-u. Što mislite da je bio stvarni razlog iznenadnog povratka Aleksandra Vučića u Srbiju?

-Ono što se dogodilo Aleksandru Vučiću u Sjedinjenim Američkim Državama nije samo diplomatski debakl — to je simbolički kraj jedne pogrešne, opasne i lažno neutralne politike.
Svet mu više ne veruje, a Amerika mu je to jasno stavila do znanja na način na kakav izdajnici i patološki lažovi poput njega zaslužuju.

Ne postoji taj lider na svetu koji prašta izdaju nacionalnih interesa pa čak ni Donald Trump koji je od Vučića dobio sve što je zatražio a verovatno i više nego što znamo a što ćemo uskoro saznati. Srbija ne može sedeti na dve stolice, ne može istovremeno podržavati Putinovu agresiju i očekivati evropsku budućnost.

Vučićevo "iznenadno" povlačenje nije bilo medicinske prirode, već politički simptom — simptom bolesti izolacije koju je sam sebi izazvao svojim izborima a njegov najbolesniji izbor je Moskva, u kojoj će se obresti 9. maja 2025.

Brisel mora reagovati i predložiću gospođi Kaji Kallas suspenziju Srbije sa EU puta, potpunu obustavu pregovora, ukidanje Schengena i uvođenjem sankcija zabranom trgovine sa Srbijom kao i korišćenje evropskih vazdušnih koridora.
Srbija mora da napravi izbor. A njega više neće praviti oni koji kleče pred istorijom i lažu sopstveni narod.
Naš put je u Evropi, u istini, u slobodi - a ne u praznim obećanjima i senkama prošlosti.
I upravo su nam zato potrebni vanredni izbori i nezavisna jedinstvena studentska lista.

(M.I.)