Beogradski pisac Stefan Simić, na ironičan, ali poučan način komentirao je društveno-političke prilike u susjednoj Srbiji.

-Krenem pre neki dan, jutro.

Vidim, svi beže.

Ajd i ja sa njima.

Rekoh: Armagedon, Godzila, Jovana Jeremić.

Kad ono – Darko Lazić u suprotnom pravcu.

Malo nakon toga,

jedan taksista viče upomoć:

„Darko Lazić mi je u kolima, a zaglavila mi se vrata!”

Malo posle,

vidim policija nešto obezbeđuje.

Rekoh: „Da nije Tramp, Putin, Marijan Rističević?”

Ma kakvi – Darko Lazić uči da vozi trotinet.

Koji minut posle – vatrogasci.

Zapalio mu se trotinet.

Odem kući, pustim vesti.

Zatvoreno celo beogradsko naselje.

Darko Lazić ponovo polaže vožnju.

Nema veze, neću da izlazim.

Uveče izađem u grad,

vidim opet neka kolona.

Pitam koga čekaju.

Kažu – da Darko Lazić prođe,

pa će saobraćaj da se normalizuje.

Satima tako stoje.

Kad videh objavu na Fejsu, od Darka:

„Ljudi, slobodno vozite, večeras sam trezan,

tako da ne izlazim.”

Uveče,

vraćam se.

Vidim neka prerušena žena cupka ispred moje zgrade.

Pomislih: „Da nije Karleuša ili Dragan J. Vučićević?”

Kad ono – Darko Lazić.

„Brate, jel’ bi mogao da prespavam kod tebe? Na poternici sam.”

Kažem: „Brate, izvini,

već skrivam kod sebe Piksija, Branka Kockicu, Stivena Sigala, Džeki Čena.

Čekam da im se i Vesić pridruži,

samo da mu Doktor Death produži godišnji odmor.

Stvarno ne mogu.”

„Ništa, brate.

Ljubi brat.”, poručio je Simić.