Karijera legendarnog pjevača Halida Bešlića, koji je preminuo 7. oktobra u 72. godini, trajala je više od četiri decenije. Osim što je iza sebe ostavio na stotine vanvremenskih pjesama, humanitarnih donacija i divnih uspomena, srpski mediji sada pišu kome pripada sve što je Bešlić stekao za života.

Kako kažu njegove komšije za Republiku, Halid je ostavio testament u kom svu imovinu ostavlja jednoj osobi.

“Ja mislim da je on to sve ostavio Sejdi, ali da će se ona toga odreći ili se već odrekla u korist sina Dine. Oni su toliko divna porodica, tu nikad nije bilo drame, skandala, znalo se da bi Halid sve dao za porodicu. On je jednom i govorio da je on za života prošao sve i vidio sve, a da sada sve radi za svoje unučiće jer su mu oni bili centar svijeta”, rekla je komšinica.

“Znate, Halid je često govorio da mu slava ništa ne znači ako ne zna da su mu žena i dijete dobro. Govorio je da sve što je stekao, stekao je zbog njih, da njih obezbijedi. Nije jurio luksuz, volio je mir, porodicu, roštilj u dvorištu i unuke, koji mu trče u zagrljaj. Kad sam čula da je sve ostavio njima i da se supruga odrekla svega u korist Dine, pa to je samo potvrda onoga što smo noga što smo svi znali: njih troje su disali kao jedno”, istakla je komšinica.

Halid Bešlić je iza sebe ostavio suprugu Sejdu, sina Dinu i unučiće. Njegov jedinac je jedva smogao snage i na društvenim mrežama se oprostio od oca.

“Dragi moj tata, volio bih svašta nešto napisati, ali nemam snage za to. Samo znam da ćeš puno faliti ovoj ekipi na slici, a pogotovu tvojoj Lamiji i tvom Belminu”, napisao je uz porodičnu fotografiju i dodao:

“Volimo te puno i znaj da te nikada nećemo iznevjeriti. S ponosom ću nositi tvoje prezime i breme koje si mi ostavio. Tvoj Dino”.

Halid nikad nije volio da ističe svoj privatni život, niti da se hvali bogatstvom koje je stekao. Imao je želju da ga pamte kao dobrog čovjeka, a ne kao dobrog pjevača, a o sudnjem danu nije ni razmišljao, piše Crna Hronika.

“Ja sam, inače, čovjek koji je zadovoljan svojim životom i imam običaj sam sa sobom da pričam i kažem: „Pa, naživio sam se, lijepo mi je bilo, šta„. Sutra da umrem ne bojim se, ne razmišljam o tome i nisam u toj fazi. Pa šta Bog da biće, ne može drugačije. Svi smo mi negdje zapisani”, govorio je Halid za Nova BiH.