Piše: Darko Omeragić

Otpravnik poslova u ambasadi SAD-a u BiH John Ginkel u posljednjih nekoliko sedmica obilazi političare u FBiH i sastajući se s nekim od njih i po dva puta za samo mjesec dana. Poruka sa svog od tih sastanaka je da je Bosni i Hercegovini potrebna diverzifikacija u snabdijevanju plinom i da je najbolji put ka tom cilju izgradnja Južne plinske interkonekcije.

Tema razgovora američkog diplomate s bh. političarima je iznenađujuća samo za neupućene, a takvih je malo. SAD je u projekat Južne plinske interkonekcije već uložio pola miliona dolara i stoga očekuje od vlasti u FBiH da jedini “živi” američki projekat konačno ugleda svjetlo dana. Da bi se to zaista dogodilo potrebno je da Vlada FBiH konačno odgovori dokle je s radom došla radna grupa kojoj je povjeren posao usaglašavanja detalja oko početka gradnje Južne plinske interkonekcije nakon što je u januaru usvojen Zakon o Južnoj plinskoj interkonekciji s kojim se ne slaže HDZ i čiji su ministri, uz jedno izvinjenje federalnog premijera Nermina Nikšića, preglasani kod usvajanja ovog Zakona. Da bi se stvar “ispeglala” s HDZ-om odlučeno je da se finesama Zakona pozabavi radna grupa.

No, dok se od javnosti krije čime se bavi ova radna grupa i dokle je došla s tim situacija s ruskim gasom u Evropi se zakuhava, a rok za završetak snabdijevanja ruskim gasom zemalja Evropske unije je sve kraći. Za nešto više od dvije godine, a to je 1. januar 2028. godine prestaće isporuka ruskog gasa Evropskoj uniji, a to je vrijeme u kojem se ne može stići izgraditi Južna plinska interkonekcija, jer za njenu gradnju treba četiri do pet godina.

HDZ-ova KOČNICA

Kako sada stvari stoje, HDZ i dalje smatra da kompanija BH-Gas projekat Južne plinske interkonekcije ne može iznijeti sama i da bi ga trebala realizovati potpuno nova firma sa sjedištem u Mostaru. S druge strane, umjesto odgovora na pitanje kada ćemo ugledati rezultate višemjesečnog funkcionisanja radne grupe za Južnu plinsku interkonekciju iz Ministarstva energije, rudarstva i industrije i od ministra Vedrana Lakića stižu izjave tipa “potrebno je da se konačno krene s projektom”. No, bitno je da ministra ne napušta optimizam, a uz njega još “par sitnica” poput imenovanja još jedne komisije za urbanističku dozvolu koju treba odobriti Vlada FBiH, pa sklapanje međunarodnog sporazuma BiH i Hrvatske, eksproprijacija zemljišta i slične “sitnice”. Drugim riječima, načekat će se FBiH dok se ne izgradi Južna plinska interkonekcija.

I dok se u FBiH kilavo radi na ovom projektu u Evropskoj uniji se dešavaju krupne promjene u odnosu na energente koji dolaze iz Rusije. U sklopu 19. paketa sankcija države članice Evropske unije sinoć su odobrile zabranu uvoza ukapljenog plina (LNG). Ova zabrana će se primjenjivati od 1. januara 2027. godine i ovaj rok je kraći za godinu dana od roka koji su samo prije tri dana usvojili evropski ministri energetike i ekonomije.

Stručnjak za gasnu privredu Almir Bečarević za "Slobodnu Bosnu" objašnjava šta će se s ruskim energentima u Evropi sada dešavati i kakva je situacija u zemljama Zapadnog Balkana.

"Novi paket sankcija znači da će u narednih godinu dana biti okončani ili raskinuti svi ugovori o kupovini plina iz Rusije. Tržište LNG-a u Evropi je još bilo dijelom bazirano na uvozu iz Rusije i računajući još jedini cjevovodni transport Turski tok, Rusija je pokrivala oko 13 posto tržišta plinom. Nekada je taj procenat bio na razini od oko 40 posto. Zabranom uvoza LNG-a iz Rusije ostaće još samo uvoz gasa u EU putem Turskog toka, ali i taj transport i prodaja plina EU će biti okončan 1. januara 2028. godine", kaže Bečarević i onda odgovara na pitanje kako zemlje iz našeg okruženja reaguju na ove sankcije prema Rusiji?

Almir Bečarević Foto: Slobodna Bosna

"Hrvatska je FSRU brod LNG Croatia vratila iz Turske u Omišalj i sada rade tehničke pripreme za puštanje u pogon novog modula za uplinjavanje koji je ugrađen na brod. Kapacitet LNG terminala sada je 6,1 milijarda kubika čime su kapaciteti terminala udvostručeni. Potrebe Hrvatske za plinom su oko 2,5 milijardi kubika čime ovaj terminal postaje regionalni dobavni pravac. Ujedno, do sada je 66 posto ukapljenog plina na ovaj terminal dolazilo iz USA, a ostatak sa drugih destinacija. Upravo ovaj terminal bi trebao biti izvor plina za Južnu interkonekciju.

BiH BEZ ODGOVORA

Što se tiče Mađarske, ova zemlja je već zaključila dva dugoročna ugovora o kupovini plina. Prvi ugovor je sa kompanijom Shell potpisan na 10 godina o kupovini 2 milijarde kubika godišnje. Drugi ugovor je sa kompanijom Engie potpisan na 10 godina o kupovini 4 milijarde kubika godišnje. Mađarska troši oko 9 milijardi kubika gasa godišnje što znači da je već obezbijedila 6 milijardi kubika, a za ostatak ima mogućnost nabavljati plin sa LNG terminala u Omišlju, kupovinom gasa iz Rumunije, kupovinom gasa iz Azerbejdžana i sa drugih tržišta." 

Zanimljivo, Mađarska koja je najveći protivnik sankcija Rusiji i koja gorljivo brani Putinov režim ujedno radi na diverzifikaciji izvora snabdijevanja. 

Srbija je, kaže naš sagovornik, već ugovorila 400 miliona kubika gasa iz Azerbejdžana sa opcijom kupovine do milijardu kubika. Ova zemlja troši godišnje 3 milijarde kubika gasa pa ako bude pratila evropske politike o zabrani kupovine ruskog gasa ostaje joj još da obezbijedi 2 milijarde kubika. Taj gas može kupovati na LNG Omišalj, sa LNG terminala u Grčkoj (već rezervisala 300 miliona kubika) i sa drugih tržišta/isporučilaca. 

Ovo je ukratko stanje u okruženju koje se priprema za ono što Evropa želi, a to je da od 1. januara 2028. godine bude bez gasa iz Rusije.

I dok se cijela Evropa, računajući i na zemlje u našem okruženju spremaju na scenario Evrope bez ruskog gasa u Bosni i Hercegovini se apsolutno ništa ne dešava iako je već sada vrijeme da se daju odgovori na pitanje od koje zemlje će BiH kupiti gas kada ostanemo bez ovog energenta iz Rusije.