Nikola Krstić, novinar iz Beograda, komentirao je za „Slobodnu Bosnu“ aktualnu političku situaciju u Srbiji. Dotaknuli smo se brojnih tema, od gašenja medija koji nisu pod kontrolom Vučićevog režima, preko sprege obavještajnih struktura s Vučićevim medijima, pa sve do sukoba između Dodikovih i Vučićevih ljudi.

NIKOLA KRSTIĆ: (Foto: Privatni arhiv)

Kakva je trenutna situacija u Srbiji, jesu li demonstranti smanjili intenzitet pritiska na vladajući režim Aleksandra Vučića, kako to tvrde režimski mediji?

- Ako mislite da li građanstvo i radni narod blokiraju ulice i sokake, te se jure i mlate sa policijom i naprednjačkim manijacima, to jeste za sada i donekle utihnulo, ali to zaista ništa ne mora da znači, budući da ova neoradikalska vlast svakim sledećim svojim potezom proizvodi nova ludila – mada svakako postoji nizak intezitet svakolikih dešavanja.

Ako pitate da li ima ludila u Srbijatriji, ah, toga svakako ima; evo, primera radi, u takozvanom Ćacistanu sledbenici i obožavaoci đavolskog kulta koji se naziva Srpskom naprednom strankom viču, urlaju, smeju se i beče majci koja već danima štrajkuje glađu, jer nakon godine još uvek niko nije procesuiran zbog toga što je pad nadstrešnice u Novom Sadu usmrtio šesnaest života, među kojima je i njen sin.

Dakle, u Srbiji se već godinu i kusur dana dešava jedan izuzetno dubok, dug, težak, spor, sa svim svojim usponima i padovima, vrlinama i manama proces skidanja ovog Kartela sa vlasti. Ali, da napomenem, ovo ne sme da se posmatra kao najobičnija politička kriza u kojem se samo skida Aleksandar Vučić, već kao pucanje jednog celokupnog modela vladavine, jednog autoritarno-kapitalističkog režima koji više ne uspeva da kontroliše apsolutno ništa.

Svjedočimo velikom pritisku na rijetke neovisne medije u Srbiji, pa čak i prijetnje gašenjem N1 TV, Nova S, Danas-a i Radara, nakon promjene vlasničke strukture. Što bi se moglo dogoditi ukoliko Vučić uspije u svom naumu?

-Desiće se to da ćemo biti uskraćeni za najveći dotok informacija koji nas svakodnevno obaveštava o tome koga je mafijaška vlast ovog puta ucenila, zastrašila, otpustila, dehumanizovala, prebila, saplela, potkupila, korumpirala, proterala, pa na kraju i ubila. Dakle, ako ovi mediji odu niz vodu – mada čisto sumnjam, jer živimo u doba interneta i svakojakih inovativnosti, pronaći će se rešenje – dakle, ako oni odu zaista niz vodu, nećemo biti baš u totalnom mraku, jer postoji još izvora sa kojeg možemo da se napojimo, ali će to svakako biti ozbiljan signal da ćemo bez ovih medija moći vrlo lako da nestajemo u mraku, a da o tome niko nikada ne sazna.

Otkriveno je kako režimskom tabloidu Informer informacije dostavlja srbijanska obavještajna služba BIA, čak su tajno snimali i suprugu uhapšenog bivšeg košarkaškog reprezentativca Srbije Vladimira Štimca. Koliko je opasna sprega obavještajnih i medijskih struktura u ovim okolnostima, i vjerujete li da će Vučić ipak raspisati vanredne izbore?

- Ma, molim Vas, Informer je direktan megafon vladajućeg čoveka – ne partije – nego Aleksandra Vučića, oni su njegovo nesvesno, ono što on ne može da izgovori zbog svojih tobože protokolarnih obaveza – iako više ne preza ni od čega – to Dragan J. Vučićević i njegovih goblini zavrište. Samim time, Informer zajedno sa drugim propagandnim hartijetinama i kanalčinama u stvari jesu deo državno-bezbednosnog organizma. Propaganda u Srbiji je i tužilaštvo i pravosuđe, oni ti prvi pišu optužnice, drže te u svim udarnim terminima i na naslovnim stranama, taman toliko da uđeš u glave običnih ljudi po ovoj zemljetini, da naprave od tebe nakazno stvorenje, i da te takvog – izdeformisanog i pretvorenog u neprijatelja broj jedan – puste među te ljudi, koji jedva čekaju da te rastrgnu.

Što se tiče izbora, Vučić će raspisati izbore kad-tad – mada su ti izbori za mene velika farsa - samo što on sada meri svoj rejting, a i mnogo poslova je započeo, koje ne bi trebalo da uprska tek tako. Stiže mu prokleti EXPO 2027. godine, a tu – barem priča cela čaršija – nema ko se nije utalio, maltene, posao stoleća za čitav političko-klijentelistički establišemnt Srbije. A posle toga, ko živ, ko mrtav, samo je važno do tada pregurati. Takođe, ovih dana pokušava na sve moguće načine da proda kožu s leđa, ako bude trebalo; obećava Evropi da će da je naoružava za rat sa Rusijom, Trumpu i njegovim bitangama hoće da da zemljište srušenog Generalštaba kako bi gradili hotele, trčao je u Kremlj kod Putina da mu ljubi ruku, jurio u Peking kod Xi-ja da se slika na kraju kolone, ubacio Srbiju u klub zemalja koje su učestvovale u genocidu nad palestinskim narodom; nema šta nije učinio, nema gde nije bio za ovih godinu dana, samo da ga neko spasi od neminovnosti njegovog kraja i potpunog kraha.

Poslednja informacija jeste da je Rio Tinto do daljnjeg odložio projekat kopanja litijuma, ali to samo znači da čeka nove i bolje prilike, budući da ova vlast više nije u stanju ništa da ispuni. Drugim rečima, hajde da budemo izopačeni do kraja, Vučić zaista više ne upravlja Srbijom, on je samo poslednji kolonijalni upravnik jedne proklete i urušene tranzicije, koja ovde traje beskrajno dugo, i simbol totalne propasti mnogih generacija. Stoga mu gospodin Vučić dođe kao poslednji čin ove svesrpske morbidarije započete genocidom i etničkim čišćenjima prema hrvatskom, bošnjačkom i albanskom narodu, nastavljene neoliberalnim razaranjem srbijanske države i društva, a danas okončavane u mahnitoj, neronskoj destrukciji apsolutno svega i svakoga.

Nakon što su zahladnili odnosi između Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, došlo je i do otvorenih sukoba Dodikovih i Vučićevih ljudi. Jedan od napadača na studente, Nedeljko Elek, inače prvi čovjek OC Jahorina, optužio je Vučićeve ljude za reket, a sve je povezano s mutnim milionskim poslovima na predstojećem EXPO-u u Srbiji. S obzirom na dosadašnju praksu režimskih medija, očekujete li nastavak ovog sukoba?

- To nije nikakav stvarni i realni politički sukob, to je sudar dve frakcije iste klase tog „srpskog Sveta“, odnosno mafijaško-kapitalističke buržoazije koja već decenijama parazitira na ovom tlu. Dakle, kada se Dodik i Vučić posvađaju, to signalizira sukob oko preraspodele kapitala i uticaja, ali i strah da će se to sve srušiti.

Moramo da ponavljamo, a ne da zaluđujemo ljude epskim fantastikama, taj takozvani „srpski svet“ je destilovani proizvod lokalnog kapitalizma, odnosno mini-ostatak onog imperijalističkog projekta Velike Srbije. Vidite i sami kako narativ o ugroženosti srpstva u stvari je samo dimna zavesa iza koje se krije krađa javnih resursa, eksploatacije jeftine radne snage i prirodnih bogatstava.

U tom smislu, svaki njihov rat – kako god to nazvali – međusobna je preraspodela kapitalističkog plena, a ne politički ili lični raskol. I da, biće još takvih sukoba u budućnosti – jer ovaj srpskosvetaški kapitalizam trenutno krvari iznutra, budući da se kancerogene ćelije bore oko kostiju koje su ostale posle višedecenijske pljačke.

Dakle, ono što se nama prikazuje kao obračun klanova u stvari je simptom dublje bolesti, nestanka svake društvene supstance i svake političke ideje, osim ideje samoodržanja sopstvenih položaja. Kad Kartel počne da jede sam sebe, to obično znači da se kraj približava – ali to, naravno, ne znači da će ljudi odmah živeti bolje, jer posle svake oligarhijske kanibalije – to nam je praksa pokazala - obično sledi smena generacija, adaptirana novom vremenu i kontekstu. Žao mi je što je to tako, ali tu smo – gde smo. Ovo što se dešava u Srbiji odraz je svih zemalja u regionu, ali i šire.

(M.I.)