Crna Gora bi trebalo da zatvori pregovaračko poglavlje 15 o energetici u pristupnim pregovorima sa EU. To je najavio ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović.

Ocijenio je i da će energetski Crna Gora  postati punopravna članica i prije formalnog učlanjenja u EU. Na konferenciji o regionalnom programu za Zapadni Balkan rečeno je i to da se renoviraju škole i bolnice širom zemlje pa će đaci i studenti te pacijenti imati komforniji boravak u tim objektima.

Crna Gora dio je regionalnog programa energetske efikasnosti u koji je u minulih više od deceniju uloženo oko milijardu eura. Do sada, kako je kazao ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović, naša država sprovela je brojne reforme kako bi se približila evropskim pravilima i zatvorila pregovaračko poglavlje 15 energetika.

"Koristim priliku da najavim da ćemo mi do kraja decembra ispuniti sve obaveze koje se tiču zatvaranja ovog poglavlja i stvoriti uslove za zatvaranje na sljedećoj međuvladinoj konferenciji", rekao je Šahmanović.

U daljoj integraciji do kraja godine predstoji usvajanje zakona o prekograničnoj razmjeni električne energije i gasa prekograničnim infrastrukturnim projektima.

Potpisan je i sporazum sa italijanskom "Ternom" o postavljanju druge žile podmorskog kabla do 2027. Time je Crna Gora ispunila obaveze, a loptica se prebacuje, kako je rekao ministar, na teren Evropske unije koja ima 18 mjeseci da završi svoj dio.

"Uzimajući u obzir sve ove rokove, mogu da kažem da će Crna Gora biti dio Evropske unije u domenu energetike, postaće član i prije oficijalnog članstva u Evropsku uniju kao punopravna članica", kazao je Šahmanović.

Evropska razvojna banka od 2013. podržava projekte energetske efikasnosti kod nas. Uloženo je 60 miliona eura, od čega 45 miliona u vidu zajmova pet su grantovi, a deset miliona je učešće Vlade.

Nedavno su, kako je kazao šef te banke Roman Zakari, potpisani grantovi sa ministarstvima prosvjete i zdravlja za renoviranje škola i bolnica.

"Ovo posmatramo kao investiciju koja će zaista unaprijediti energetsku efikasnost, ali ima i značajan dodatni benefit, dodatnu korist za građane, uključujući za bolnice. Nemate sistem klimatizacije koji je u skladu sa standardima da održava odgovarajući termalni komfor u školama i u bolnicama", rekao je Zakari.

Regionalni program energetske efikasnosti podržava i Njemačka razvojna banka. 

"Za nas je projekat uspješan onda kada se zgrada koristi u narednih 40 godina uz odgovarajući nivo komfora", kazao je Pablo Alvarez.

Ekatarina Bakalova, programska menadžerka Evropske komisije, očekuje da će izdvajanja za Crnu Goru u narednom periodu biti viša.

"Samo je 10 procenata od svega to je za Crnu Goru, toga će biti i više u budućnosti postoji sve više potencijala da se sve to iskoristi", rekla je Bakalova.

Inače, kroz program regionalne efikasnosti na Zapadnom Balkanu do sada je renovirano 540 javnih zgrada, Podršku su dobila mala i srednja preduzeća, ali i domaćinstva.

Plan je da se projekat u narednom periodu proširi i na institucije i preduzeća u državnom vlasništvu.