Utisak je da je sa Vučićem završeno u Evropi, da je talas tekstova o 'sarajevskom safariju' u evropskim medijima označio kraj srdačnog rukovanja s njim.

Profesor Univerziteta u Beogradu Ivan Videnović u razgovoru za Vijesti.ba kaže kako građani u Srbiji žive u okupaciji.

“Kakvi izbori sa maskiranim naoružanim jedinicama po selima? Ovo je komična podsaharska diktatura, sa karikaturalnim poglavicom iz filmova Saše Barona Koena. Uzor im je oružano kontrolisani tzv. referendum na Krimu za prisajedinjenje Rusiji, a u stvarnosti liče na militantno afričko pleme, koje mačetama privodi poslušne glasače ćoravim kutijama”, kaže profesor Videnović.

Dodaje da je Vučićeva doktrina paranoični „bullet-proof“.

“Sve mora biti njihovo, do najmanje mjesne zajednice. Nigdje ne smije da curi, ništa ne smije da se prepusti drugome. Za to se koriste sva sredstva – falsifikati, zastrašivanja, ucjene, prijetnje i kupovina. Nesretna okolnost koja Vučiću ide na ruku je to da većina građana još ne napušta historijske falsifikate koji su činili okosnicu Miloševićevog nacional-socijalističkog režima, da je ta skupina historijskih falsifikata proglašena za nacionalni interes, te da između Vučića i njegovih oponenata nema velike razlike po pitanju tih postulata nacionalnog interesa. Srbija je suštinski nezadovoljna svojim granicama, iako u historiji nikada nije bila veća nego danas, čak i bez Kosova. To nezadovoljstvo je i razlog zašto Srbija ne slavi najveći datum u svojoj historiji 19. vijeka – 13. juli 1878, Dan međunarodno priznate nezavisnosti na Berlinskom kongresu", kaže profesor Videnović.

Videnović kaže da je u Srbiji izvjestan makedonski scenario iz 2015. godine - pregovori vlasti i opozicije radi izlaska iz političke krize.

“Utisak je da je sa Vučićem završeno u Evropi, da je talas tekstova o 'sarajevskom safariju' u evropskim medijima označio kraj srdačnog rukovanja s njim. Sada je potrebno ujedinjenje svih demokratskih (naglašavam - ne svih opozicionih, nego svih demokratskih) snaga u društvu i isticanje glavnog konkurenta Vučiću za budućeg premijera, kako bi se, kao u slučaju Zorana Zaeva u Makedoniji, znalo šta se može očekivati od buduće vlade. Još jednom: da li ostaju Briselski i Ohridski sporazumi, da li se prihvata francusko-njemačko-EU plan za Kosovo u okviru poglavlja 35, da li se u potpunosti prihvata zajednička spoljna i bezbjednosna politika EU, kakav je plan eliminacije Rusije iz energetskog sektora Srbije, da li se i dalje insistira na populističkim zakonima o zabrani rudarske djelatnosti... To su pitanja na koja opozicija mora imati jasne odgovore ukoliko se traži podrška i pomoć EU”, kaže profesor Videnović.