Piše: Andrija Lazarević (Nova.rs)

Dok odbija da po zahtevu studenata i građana raspiše vanredne parlamentarne izbore, vlast Aleksandra Vučića sprovodi pokaznu vežbu kojom jasno stavlja da znanja da za nju izgubljeni potencijalni izbori ne znače nužno i kraj vlasti i da će sve uraditi da se vrati u igru. To nam režim stalno pokazuje, najpre pokušanjem opstruisanja Izbora za Visoki savet tužilaštva, a onda i lokalnim izborima održanim ove i prošle godine na kojima smo se nagledali izbornih mahinacija koje su na kraju dovele do tesne, jedva iznuđene pobede. Sagovornici Nove upozoravaju da Srpska napredna stranka ne ulazi u izborne procese spremna na slobodno izjašnjavanje birača, već na institucionalni i politički inženjering kojim pokušava da zadrži vlast, čak i po cenu unutrašnje krize, međunarodne izolacije i opstrukcije ključnih institucija poput tužilaštva.

Prošlo je više od sedam meseci otkako su studenti i zvanično zatražili raspisivanje vanrednih izbora što je jedini način da se izađe iz duboke krize.

Dok odbija da izbore raspiše, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagoveštava da bismo na birališta mogli sredinom ili krajem 2026. godine.

Za to vreme gledamo modus operandi kako bi dugoočekivani, sudbinski izbori za SNS mogli da izgledaju uz gotovo jasnu poruku – da izgubljeni izbori ne znače nužno i izgubljenu vlast.

To, uostalom, pokazuju i Izbori za Visoki savet tužilaštva (VST), lokalni izbori održani u više opština i gradova u Srbiji, kao i kriza vlasti u Zaječaru, koju režim potpiruje., umesto da je reši.

Opstrukcija tužilaštva

Jedna od centralnih tema ovih dana su Izbori za Visoki savet tužilaštva (VST) održani u utorak, kada su tužioci izabrali pet od ukupno 11 javnih tužilaca, koji će u narednih pet godina biti u sastavu VST.

Mesecima unazad se u javnosti govori o takozvane dve struje unutar tužilaštva, od kojih je jedna vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, a druga glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović.

Poznato je da je VJT u Beogradu pod vođstvom Stefanovića samo produžena ruka vlasti, te se pretpostavlja da su kandidati koji uživaju njegovu podršku isti oni za koje predsednik Aleksandar Vučić kaže da su „na strani države“.

U kojoj još državi, predsednik Republike otvoreno komentariše izbore za tužioce, na taj način se mešajući u granu vlasti koja je nezavisna.

„Ja sam bio iznenađen kada sam pročitao rezultate, ti ljudi su uspeli uprkos punoj kontroli, uprkos ogromnoj pomoći stranaca, da suštinski izgube i u Beogradu, i u Nišu, i u Kragujevcu, jedino su zahvaljujući onim nameštenjima u Novom Sadu uspeli da za dva glasa, ako se ne varam, pobede“, rekao je Vučić novinarima prilikom otvaranja deonice Moravskog koridora.

Izbori u VST su pokazali otvorenu težnju režima da ovu granu u potpunosti kontroliše. Naime, kako se čini da su kandidati bliski režimu doživeli debakl, odnosno nisu dobili poverenje kolega koji su direktnim putem birali članove VST-a, usledilo je podnošenje velikog broja prigovora na proces, čiji je cilj da se ponište izbori

Sa tim je saglasan i direktor Vesti na TV Nova, Slobodan Georgiev. koji kaže za Novu da treba sačekati dalji razvoj događaja kada je u pitanju izbor novih čalnova u VST, navodeći da su verovatno tužioci bliski Nenadu Stefanoviću, dobili instrukcije da opstruši čitav proces.

„Meni je pokazatelj loših namera vlasti to što naprasno četvoro od 11 njih nije moglo da dođe naprasno na sednicu na kojoj se odlučivalo o prigovorima..Deluje da je želja vlasti da opstruira tužilaštvo ili tamo isprovocira novi krug izbora“, kaže Georigev.

Smatra da se to neće desiti i da će na kraju koliko toliko Visoki savet tužilaštva biti nezavisan u svom radu.

Ipak, nisu jedino izbori u tužilaštvu ogledalo režima i njegovih namera, već i izlazak građana na birališta u manjim gradovima i rasplet situacije u korist režima.

Tu pre svega treba pomenuti lokalne izbore u Nišu i Kosjeriću, gde je vlast uradila sve kako bi zadržala i najmanju prednost, što je rezultiralo tek jednim odbornikom više u njihovu korist.

Konkretno u Nišu, nakon izbora održanih prošle godine, vladajuća koalicija ima 31 odbornika od ukupno 61, a presudna je bila podrška Tihomira Perića iz Ruske stranke koji je postao „odbronik više“ u korist SNS. On je u međuvremenu dobio poziciju u kabinetu gradonačelnika, a na njegovo mesto je došla odbornica iz redova takođe Ruske stranke.

Slična situacija i u Kosjeriću dogodila se nakon izbora u junu ove godine. Lista okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 14 odborničkih mandata, dok je opoziciona „Ujedinjeni za Kosjerić“ osvojila 13.

Izborni dan u Kosjeriću ostaće upamćen po teškim izbornim nepravilnostima i atmosferi opsadnog stanja u kojoj su građani glasali.

Da od vlasti ne odustaje ni po koju cenu, režim nam pokazuje i na primeru Zaječara, gde je nakon lokalnih izbora vlast konstituisana na način koji je kasnije osporen pred sudom. Preciznije, Skupština grada Zaječara nije konstituisana u zakonski predviđenom roku, što je potvrdio i Viši sud, čak dva puta.

Iako je potom uveden Privremeni organ, što dalje znači ponovvno održavanje izbora, od ministarke uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, mogli smo da čujemo da su se odbornici SNS žalili i Ustavnom sud od kog očekuju rešenje krize. Dakle, o izborima nema ni govora.

SNS je u problemu

Politikolog Dejan Bursać kaže za Novu da Srpska napredna stranka neće tek tako izaći na slobodne izbore, ali da će s druge strane imati problem sa postizbornim inženjeringom.

„Oni su primenjivali sve moguće mahinacije i u situacijama kada su imali izvesnu pobedu na izborima. Setite se izbora 2016. godine i 2023. Kad dođemo do izbora na kojima se bude branila gola vlast Srpske napredne stranke videćmo iste scenarije sa lokalnih izbora“, smatra Bursać.

Dodaje da za SNS postoje dva velika problema.

„Ukoliko pokušaju nekim inženjeringom da nadoknade manjak glasova, upašće u dvostruku zamku i zbog toga su izbori za njih veliki problem. Oni su svesni da se režim ruši ako izgube izbore, a ako pobede, da mogu da pobede manipulacijama koje mogu da izazovu bes građana i da imamo scene kakve smo gledali 5. oktobra“, navodi Bursać.

Sagovornik Nove upozorava da bi SNS mogao da bude izolovan od zapadnih zemalja, kao i da je spoljnpolitčka pozicija već urušena.

„Nije ovo više situacija u kojem režimu mogu da prođu neke maniupulacije i da se sakriju pod tepih. Sve se značajno promenilo“, zaključuje Bursać.