Ipak, to nije kompletna slika zaduženosti Srbije prema Kini, jer je država podizala kredite i od Banke Kine (Bank of China) za projekte izgradnje komunalne i kanalizacione infrastrukture, što je vidljivo u budžetu koji je Srbija usvojila za 2026. godinu. Iz Narodne banke Srbije odbili su za RSE dostaviti podatke o tome koliki je ukupan dug Srbije prema kineskim bankama i državi Kini, uz obrazloženje da se radi o povjerljivim podacima.

Dostupni podaci Uprave za javni dug pokazuju i da se Srbija više zadužila kod kineske EXIM banke nego kod pojedinih evropskih institucija, kao što je Evropska investiciona banka. Sonja Stojadinović, istraživačica i politikologinja koja se bavi kineskim investicijama, za RSE navodi da je ovakav ishod očekivan.

„Kod kineskih kredita procedura dobijanja je kraća, ali nije toliko transparentna“, tvrdi Stojadinović.

Angažovanje kineskih kompanija na infrastrukturnim projektima u Srbiji prate optužbe za netransparentnost i zaobilaženje procedura koje podrazumijevaju raspisivanje javnih tendera. Vlasti u Srbiji pozivaju se na međunarodni ugovor o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji je Srbija sa Kinom potpisala 2009. godine, a koji omogućava direktno ugovaranje posla sa kineskim kompanijama bez raspisivanja tendera. Pitanje transparentnosti srpsko-kineskih poslova posebno je apostrofirano u javnosti otkako je u novembru 2024. pala nadstrešnica na Željezničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi.

Stanica je bila dio projekta modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom na kojem je, bez tendera, angažovan konzorcij kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC). Ove kompanije sada su obuhvaćene istragom Tužilaštva za organizovani kriminal koje tereti pojedine funkcionere da su tim kompanijama na projektu „pribavili imovinsku korist“ u vrijednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.

Srbija je za ovaj projekat rekonstrukcije pruge podigla kredit koji će otplaćivati do 2039. godine, a trenutno stanje duga je 763 miliona eura, navodi se u budžetu Srbije za 2026.

Zašto Srbija uzima kineske kredite?

Politikologinja Sonja Stojadinović kaže da se odgovor krije u „jednostavnim procedurama“.

„Kineski krediti su povoljniji što se tiče procesa, lakše se dobijaju, brže realizuju i u pogledu uslova u poređenju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj“, kaže ona.

Stojadinović objašnjava da evropske banke imaju „veliki spisak političkih uslova koje države treba da ispune“ da bi dobile kredit, poput regularnih izbora, poštovanja ljudskih prava i slobode govora.

„Kod kineskih nema političkih uslova, osim da se država ne miješa u unutrašnju i vanjsku politiku Kine, odnosno da podržava politiku jedne Kine“, navodi ona.

Kina je u Srbiji prisutna i kao investitor.

Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin (Zijin), koja je 2018. godine kupila državnu rudarsku kompaniju RTB Bor, kao i kompanija Hestil (Hesteel) koja je kupila Željezaru Smederevo 2016. godine. Oba investitora prate zabrinutost i optužbe lokalnih aktivista za zagađenje životne sredine. Kineske kompanije angažovane su ne samo na državnim projektima koji se finansiraju kreditima iz Kine, već i na drugim velikim poslovima za koje država nije raspisivala javni poziv i birala izvođače radova na tenderu.

Za veliki projekat međunarodne izložbe EXPO u Beogradu angažovana je državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina).