Kako se zima produbljuje i cjelodnevni minusi postaju svakodnevica, sve je češće pitanje da li se isplati grijati na klimu kada su vanjske temperature ispod nule i koliko će to zapravo povećati račun za struju. Iako se ovi uređaji odavno ne koriste samo za hlađenje, mnogi i dalje imaju dilemu koliko su efikasni kada u „pogon“ treba staviti njihovu drugu funkciju, grijanje, naročito kada se živa u termometru spusti duboko ispod nule.

Stručnjaci su saglasni da odgovor zavisi od nekoliko faktora: tipa klime, kvaliteta samog uređaja, izolacije prostora, ali i od toga da li govorimo o blagom ili ekstremnom minusu.

Zašto klima ne „guta“ struju kao obična grijalica? Za razliku od klasičnih električnih grijalica, klima uređaji u režimu grijanja rade po principu toplotne pumpe. Oni ne stvaraju toplotu direktno, već je preuzimaju iz vanjskog zraka i prenose u unutrašnji prostor. Serviseri objašnjavaju da klima ne grije na isti način kao TA peć ili konvektor. Ona uzima energiju iz okoline i zato može isporučiti višestruko više toplote nego što potroši električne energije. U praksi, to znači da za svaki kilovat-sat potrošene struje, klima može proizvesti tri do pet kilovat-sati toplotne energije, prenosi Buka. 

Inverter protiv klasične klime 

Najveća razlika u potrošnji struje vidi se između klasičnih (ON/OFF) i inverterskih klima uređaja. Kod klasičnih modela, kompresor radi ili punom snagom ili je potpuno isključen, bez prilagođavanja potrebama prostora. To dovodi do čestog paljenja i gašenja, što stvara velike skokove u potrošnji, naročito kada je vani minus.

S druge strane, inverterske klime kontinuirano prilagođavaju snagu rada. Kada se dostigne željena temperatura, uređaj prelazi u blaži režim rada i održava toplotu uz minimalnu potrošnju struje. Upravo tu se ostvaruje najveća ušteda jer uređaj radi tiho i stabilno, čak i na veoma niskim temperaturama.

Koliko to košta

Ako uzmemo za primjer invertersku klimu snage 12.000 BTU, koja grije prostoriju od 20 do 40 kvadrata, računica je sljedeća: na temperaturama od -5°C do 0°C, takav uređaj u prosjeku troši oko 1,1 do 1,2 kWh po satu. Ako radi osam sati dnevno, to je oko 9 do 10 kWh dnevno. Pri jačem minusu (do -10°C), potrošnja se penje na oko 1,3 kWh po satu.

U novcu, to znači da će vas grijanje inverterskom klimom koštati otprilike između 1,50 KM i 2,50 KM dnevno, zavisno od dužine rada i vanjske temperature. Na mjesečnom nivou, račun za struju bi mogao biti veći za iznos od 60 KM do 100 KM ukoliko se grijete isključivo na ovaj način.

Međutim, situacija sa klasičnim klimama je znatno nepovoljnija. One na minusu troše između 1,7 i 1,8 kWh po satu. To znači da osam sati grijanja dnevno donosi trošak od oko 3 KM dnevno, a kod dužeg rada ta cifra brzo raste. Mjesečni račun bi u ovom slučaju mogao biti veći za 120 KM do čak 180 KM, što je ozbiljan udarac na budžet.

Isplati li se? 

Serviseri i distributeri su jasni: grijanje inverterskom klimom u zimskim uslovima je isplativo, naročito ako imate dobru izolaciju. To je trenutno jedno od najjeftinijih rješenja za grijanje na struju. S druge strane, klasične klime su zbog visoke potrošnje i slabije efikasnosti na minusima loš izbor za primarno grijanje tokom zime.