Piše: Ljubodrag STOJADINOVIĆ (Peščanik)

Prorok je mirno i čiste savesti spavao u Abu Dabiju. A onda mu je zazvonilo, tačno u 3:15 posle ponoći. Priznaje da su mu nebrojene crne slutnje prošle kroz mentalni aparat: šta bi to moglo da bude, da nije u mom odsustvu izvršen atentat na mene! Javio mu se individuum zadužen za najgore vesti: „Šefe, ovi Čačani su rasturili srpsku novu godinu, ne daju Bekuti da peva…“

Šef je odmah pobesneo, pozvao Anu, jer ona nije bilo ko. To je umetnica čija je zvezda planula u toku grešne ljubavi sa Mrkom. Mrka je bio počasni Dačićev predsednik i uzor: graditelj koji je sve postizao pre roka. Šef se izvinio Bekuti zbog divljaka koji su je gađali „ledenicama“, zažalio zbog stresa kome je bila izložena, proglasio je herojem među majkama, bakama i prabakama i obećao hitna hapšenja i odgovornost „blokadera“. Ko bi se drugi grudvao dok se slavi, u nedostatku očišćenog snega?

I Dačić nije bilo ko: to je najsuroviji dobroćudni policajac u istoriji Srbije. Sa Bekutom ga vezuje pesma. U stvari, svirepi pajac je pevao mnogo važnijim glavama nego što će ikada Ana. Ili Nada Polić, kako hoćete.

Ivica je, recimo, Putinu i Lavrovu pevao Kaljinku, Redžepu Erdoganu Osman agu, Makronu šansone Edit Pjaf i Šarla Aznavura. Diplomatskom koru na prijemu kod vladara Miljacku i čitav splet rodoljubivih pesama. Gazdinom okruženju isto, uz ljubavne popevke, naravno, a među njima i Bekutin hit o crvenom koncu: „Vezaće ti moja ruka, crven konac oko struka, da me oženiš.“ I veliki hit Veseljak, pevačku tvorbu u kojoj se tužni i opaki klovn prepoznaje i pere pijanu savest od policijskih zlodela koje je lično naredio: „Đavolu bi dušu dao za merak, ja ga volim jer je takav veseljak.“ Da li je ovde veseljak đavo ili onaj ko mu je dao deo sebe, to nije potpuno jasno, ali mala duša se rado prodaje, tu nema zbora.

Savest u falš pevača Dačića se ne može oprati, pa on to više i ne pokušava. Predao se sudbini koju je želeo, pa je nalog mahnitog turiste iz Abu Dabija izvršio skoro neposredno. Na Pinku je rekao: „Policija je identifikovala 11 lica, koja su izvršila, po našem mišljenju, dela. Devet lica je gađalo i orkestar i Anu, jedno lice je bacilo plastičnu kantu u restriktivni prostor, a jedno lice je i ušlo u restriktivni prostor. Mi smo to dostavili tužilaštvu, a tužilaštvo treba da se izjasni da li tu ima dela ili nema dela.“

Umetnica je svoje pevanje nastavila u kombiju, jednom sasvim uskom restriktivnom prostoru, odatle je leteo zvuk prema pustom trgu, ali publika nije mogla da vidi Bekutu, uplašenu od snega. Grudve su bacali oni, koji su, po mišljenju Dačića izvršili dela. Kakva dela – to on ne zna, jer nisu krivična ni prekršajna pa mogu da budu samo nešto slobodnija zabava. Pevačica nije dobila ovacije, čak ni običan pljesak. Ona je lojalista, ide tamo gde su pare. Priča se da je za par sati ili manje, „zaradila“ 40.000 evra, sedmogodišnju prosečnu penziju, tako reći.

Nisam u toj oblasti, pa mi i nije jasno šta toliko košta: glas, izgled, ugled, minuli rad? Ako je to dobar glas, zašto je tako skup da bi bio plaćen zamašnim opštinskim parama? Zašto baka oštećena grudvama snega, na primer, nije prodavala ulaznice? Čačanima to nije bilo sasvim jasno i to je probala da objasni glava koja se iz nepoznatih razloga u kritičnom času našla u Ujedinjenim Emiratima.

Tamo je tražio poslednje prijatelje, koji su izgleda ostali hladni prema neprijatnom uljezu. Gde god stigne, on oseti nestišljivu potrebu da se javi tamo odakle je došao i kaže nešto važno. Na primer, kako se gradi na Bliskom istoku. Šta sve mogu da urade ljudi koji imaju san. A njemu su san prekinule blokaderske ledenice u Čačku.

Afera sa Bekutom je postala državni problem. Grudve snega su proglašene za led. Pevačica je mogla da se uvredi, pokupi stvari i pobegne kao Karleuša iz Loznice. Ne žele je ljudi, nije im do pesme. Ali, ona se od divljaka sakrila u kombi i otpevala svoje.

Bekuta nije na top listi turbo-treša, ali njeni privilegovani koncerti imaju pokriće sa samog vrha neukusa.

U tome su Ana Bekuta i Dačić Ivica savršen duet. Ivica nema pojma o tome kako se peva, ali voli sve svoje falširane interpretacije. On je slavniji od Bekute, pevač koji je zabavljao svetske fizionomije, ima čitavu policiju iza sebe. Privilegovani superstar klike u neizbežnom raspadu.

Ta klika nastoji da one koji su njihovi odbrani po svaku cenu, da takva izvođenja čuva pendrekom i hapšenjima nepodobnih. Oni koji su bacali grudve su možda počinili delo, a možda i nisu. U obrazloženjima režimskih tužilaca, pojam „dela“ je uglavnom neobjašnjiv.

Za Čačane je propast koncerta za „srpsku novu“ vid pobune. Niko ne želi pesmu uz nerazumnu cenu, protiv svoje volje, posebno ne na silu.

Model za naprednjačko slobodno orgijanje je zatvoreni prostor, tamo gde se oni osećaju potpuno raspušteni i slobodni da budu ono što smo videli da jesu.

Božićna proslava u Informeru, na primer. Mnogi iz državnog krema su se grlili i slikali sa ubicom koji im je pevao, svirao i osvajao ih šarmom. I odmah je znao da je među svojima.