Nedostatak podrške glavni je razlog zbog kojeg više od polovine gojaznih osoba, njih 55 odsto, odustaje od mršavljenja, dok 43 odsto Evropljana ne zna da Svjetska zdravstvena organizacija gojaznost klasifikuje kao hroničnu bolest.

Istraživanje sprovedeno u pet evropskih zemalja pokazuje da duboko ukorijenjeno nerazumijevanje gojaznosti, zajedno sa stigmatizacijom i fokusom na „snagu volje“, stvara osjećaj usamljenosti i obeshrabrenja kod osoba koje žive sa ovim stanjem i direktno utiče na odustajanje od dugoročnih promjena.

„Samo se više potrudi“ – mit koji nas skupo košta

Gotovo polovina ispitanika ne prepoznaje gojaznost kao hroničnu bolest, što održava štetan narativ prema kojem se upravljanje gojaznošću čini jednostavno kao pitanje „manjeg unosa hrane i više kretanja“.

Istina je potpuno drugačija – radi se o složenom zdravstvenom izazovu koji zahtijeva kontinuiranu medicinsku i društvenu podršku.

Manje od polovine osoba koje žive sa gojaznošću, njih 48 odsto, smatra da društvo razumije njihovo stanje kao hroničnu bolest, dok većina ima utisak da se gojaznost i dalje posmatra isključivo kao pitanje životnog stila.

Ovo su podaci novog evropskog istraživanja kompanije Novo Nordisk, objavljenog uoči takozvanog „Dana odustajanja“ – dana kada milioni ljudi posustaju u pridržavanju novogodišnjih odluka.

Januar je najteži: kada podrška izostane, ljudi odustaju

Januar, mjesec novih početaka, za mnoge postaje i mjesec najvećeg pritiska. Prema istraživanju, 55 odsto osoba sa gojaznošću koje pokušavaju da redukuju tjelesnu težinu u januaru navodi nedostatak podrške kao ključnu prepreku da istraju.

To pokazuje da problem nije u motivaciji pojedinca, nego u izostanku sistema podrške koji bi omogućio održive promjene.

Stigma kao svakodnevica

Podaci jasno pokazuju koliko je stigma duboko ukorijenjena:

85 odsto ispitanika vjeruje da osobe sa gojaznošću doživljavaju umerenu do veoma izraženu stigmatizaciju zbog tjelesne težine

81 odsto smatra da negativna kulturna očekivanja u vezi sa izgledom imaju umeren do izrazito negativan uticaj na pojedince u društvu

Ovakvo okruženje ostavlja ozbiljne posljedice – ne samo po fizičko, nego i po mentalno i socijalno zdravlje. Skoro devet od 10 osoba sa gojaznošću – 89 odsto – navodi da ovo stanje negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje, dok 86 odsto kaže da utiče na njihove društvene interakcije. Za većinu ispitanika, ovaj uticaj nije blag – već umeren do snažan.

Ipak, i pored toga, samo 18 odsto osoba sa gojaznošću smatra da zdravstveni radnici u potpunosti razumiju njihove brige i probleme, što dodatno produbljuje osjećaj nerazumijevanja i izolacije.

Holistički pristup umjesto brzih rješenja

Zanimljivo je da sami ispitanici jasno poručuju šta im je potrebno: 73 odsto osoba sa gojaznošću smatra da bi razgovori trebalo da se fokusiraju na opšte zdravlje i blagostanje, a ne isključivo na kilograme i brojke na vagi. To je i ključna poruka istraživanja – pomjeranje fokusa sa kratkoročnih odluka i individualne odgovornosti ka dugoročnom, holističkom pristupu.

Od „snage volje“ do snage zajednice

„Kultura novogodišnjih odluka, iako dobronamjerna, često učvršćuje pojednostavljen i štetan pogled na gojaznost. Kada rezultati izostanu, dolazi do neopravdanog okrivljavanja i stigmatizacije. Podaci jasno pokazuju da društvo još uvijek ne razumije gojaznost kao hroničnu bolest“, ističu u kompaniji Novo Nordisk.

Gojaznost je jedan od najvećih zdravstvenih izazova današnjice: globalno pogađa svaku sedmu osobu, a očekuje se da će u narednoj deceniji zahvatiti čak dvije milijarde ljudi. Za mnoge to znači život sa narušenim zdravljem i smanjenim kvalitetom života, uz značajan ekonomski teret za društvo.