Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava obilježila je u četvrtak u Beogradu 32. godišnjicu od masakra na pijaci Markale tokom opsade Sarajeva.

Tog 5. februara 1994. godine ubijeno je 68 ljudi, a 144 osobe su ranjene od granate ispaljene sa položaja Vojske Republike Srpske.

Aktivisti Inicijative su na centralnom Trgu Republike dijelili građanima ruže sa imenima žrtava. Građani su potom ruže ostavljali na obližnji štand koji je simbolizovao pijacu na kojoj se zločin dogodio.

Aleksandar Milanović, aktivista Inicijative, rekao je za Radio Slobodna Evropa(RSE) da je cilj akcije podsjećanje javnosti na zločin koji se "aktivno negira, kako u medijima tako i od strane političara".

"Ideja je i da podignemo svijest među građanima, posebno među mladima. Važno je da obilježimo u Beogradu i da pokažemo da ne postoje naše i njihove žrtve, već da su sve žrtve podjednako bitne", rekao je Milanović.

Pismo građanima Sarajeva

Na štandu su građani imali priliku i da potpišu pismo građanima Sarajeva, u kojem, između ostalog, stoji da "Beograd i Srbija neće zaboraviti vaše sugrađane i sugrađanke".

Kako se navodi, "zbog višedecenijske propagande zvaničnika Srbije, koji ovaj zločin i danas najčešće poriču različitim teorijama zavjere", potpisnici pisma su istrajni u zahtjevu da "svi odgovorni za ovaj ratni zločin odgovaraju pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji".

"U nadi da će u narednim godinama gradovi u Srbiji imati spomenike, imena ulica i državnu komemoraciju koja će na dostojanstven način čuvati sjećanje na žrtve ratnih zločina u BiH, pa tako i opsade Sarajeva, šaljemo vam pismo kao iskaz najdubljeg pijeteta prema nedužno stradalim žrtvama", navodi se u pismu koje se može potpisati i na internetu.

Pismo je potpisala studentkinja Beogradskog univerziteta Jana Keckarević.

"Mislim da je divno što imamo ljude u Beogradu koji su spremni da javno urade ovako nešto i da iskažu podršku. Potpisala sam pismo jer treba da budemo saosećajni prema našim susedima", rekla je za RSE.

Kaže da ljudi iz njenog okruženja uglavnom ne znaju dovoljno o opsadi Sarajeva i zločinu na Markalama.

"Strašan događaj"

Sa ovom ocjenom slaže se i 77-godišnji Slavoljub iz Beograda. Na štandu Inicijative mladih ostavio je ružu i potpisao pismo građanima Sarajava. Kaže da se masakra na Markalama jako dobro seća.

"To je bio strašan događaj. Tada sam imao 43 godine. Strašno me je to pogodilo. Mislim da se ne zna dovoljno o opsadi Sarajeva. Imao sam drugaricu iz osnovne škole koja je tri godine bila u Sarajevu pod opsadom. Ispričala mi je šta je sve preživjela, to se ne da opisati", kaže ovaj penzioner.

Za masakr na Markalama po prvi put je čuo 19-godišnji Ferdinad. Ovaj državljanin Njemačke privremeno boravi u Beogradu u okviru programa za volontere.

"O opsadi Sarajeva inače znam dosta, ali, da budem iskren, nisam znao za ovaj masakr. Sada znam i ponijet ću to sa sobom u Njemačku i pričati ljudima iz mog okruženja. Mislim da je i za ljude u centralnoj Europi veoma važno da to znaju", kaže Ferdinand.

U javnom prostoru Srbije decenijama je prisutan narativ o tome da je masakr na Markalama izvela Armija BiH s ciljem da diskredituje Vojsku Republike Srpske. Za potrebe održanja te neutemeljene teze angažovane su i državne institucije.

Tako je u septembru 2016. godine, Republički centar za istraživanje rata, koji funkcioniše u okviru Ministarstva pravde bh. entiteta RS, dobio odobrenje od Ministarstva odbrane Srbije da na vojnom poligonu u vojvođanskom selu Nikinci izvrši vJeštačenje pokolja počinjenih na Markalama, u sarajevskoj Ulici Vase Miskina i Tuzlanskoj kapiji.

"Ne vjerujem da taj narativ može da se promijeni 's vrha', već promjena mora da dođe od samih građana", kaže aktivista Inicijative Aleksandar Milanović.

"Veliku ulogu imaju ovakve akcije koje edukuju naročito mlade ljude o ovakvim temama o kojima nemaju priliku da čuju u medijima", dodaje.

Presude za zločin na Markalama

Sarajevo je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske 1.425 dana, od 6. aprila 1992. godine do 29. februara 1996. godine.

U tom periodu je u razmaku od godinu i po dana dva puta granatirana pijaca Markale u gradskom jezgru.

Prvi zločin dogodio se u februaru 1994, a naredni 28. augusta 1995. godine, kada su ubijene 43 osobe, a ranjeno njih 84.

Za ove zločine donesene su pravosnažne presude pred međunarodnim institucijama i Sudom Bosne i Hercegovine.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) utvrdio je da je granata ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Ova institucija osudila je komandata tog korpusa Stanislava Galića na doživotnu kaznu zatvora u novembru 2006. godine.

Galić je bio komandant tog korpusa Vojske Republike Srpske u periodu od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994. godine.

Radovan Karadžić, bivši prjedsednik RS, je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS), koji je nasledio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, pravosnažno osuđen u martu 2019. godine na doživotnu kaznu zatvora.

U presudi se navodi prvi masakr na Markalama iz 1994. godine, u dijelu koji govori o terorisanju građana Sarajeva.

U presudi Ratku Mladiću, komandantu Vojske Republike Srpske, koji je 8. juna 2021. godine pred sudom u Hagu osuđen na doživotni zatvor, za oba masakra se navodi da su "granatiranja izvršile snage Sarajevsko-romanijskog korpusa".

Prema zvaničnim podacima, za zločine na području Sarajeva pred državnim Sudom BiH osuđeno je deset pripadnika Vojske Republike Srpske.