Piše: Ljubodrag Stojadinović (Peščanik)

On još može da rasproda Arenu, tri večeri zaredom. Zdravko Čolić je na vrhu svoje pozne mladosti, i dalje trči i skače po bini uprkos prirodi koja bi morala da ga sputa. Nije dostigao godine Mika Džegera, čija je dinamika pokreta davno neprikladna za starca, ali je Čola, kako ga zovu, sasvim blizu.

U takvoj formi, pevač koji traje skoro 60 godina, jeste ohrabrenje za seniore. Da budeš kao Zdravko Čolić, ako ne balkanska pevačka zvezda a ono čiča koji se opire nekim zakonima starenja.

Zdravka Čolića slušaju i gledaju tinejdžeri i ozbiljni seniori. Njegovi hitovi ne stare, takva je to muzička formula. U publici su redovno zapažene ozbiljne dame, ushićene kao nekad, uverene da su zaljubljene u Zdravka kao nekad. Čija je ono zvijezda, ljepša nego Danica? Svaka može da veruje da je ona ta.

Čak i da je to samo nostalgija za negdašnjim neuzvraćenim emocijama, mnogi ljudi dolaze tamo gde peva Zdravko. Nije u pitanju samo razmena energije, kao opšte estradno mesto, nego ideja o usporavanju vremena koje oduzima skoro sve, pa i uspomene. Zato se i odlazi na takve koncerte gde se starci i babe, bar za trenutak, pretvaraju u ono što su nekada možda i bili.

U dugoj karijeri, pevač je postao bogat čovek. Reklo bi se da je pošteno stekao to što ima, po zakonima tržišta koji određuju cenu takvog rada.

Čolić nije bio deo afera ili skandala, makar koliko je poznato. Trudio se da bude izvan stranačkih glibova, uz neke izuzetke. Pevao je 2019. na otvaranju privatnog hotela u Nišu, gde se slučajno zatekao i A.V. Nešto ranije (2016.) podržao je Demokratsku partiju socijalista Mila Đukanovića uoči izbora, uz poruku da „uvek podržava sigurne korake“. Nikada nije bio na spisku podanika, želeo je da sebe očuva kao umetnika koji pripada svima u nekadašnjoj velikoj državi. Pevao je Titu, ali koliko se zna, nije išao na hodočašća novoj mafijaškoj eliti.

Lepo se skućio negde na Dedinju (adresa poznata bombašima) i uživa u rezultatima svog pevačkog dara i dugog trajanja.

Pre nekoliko večeri neko je pred zoru (bombaši poznati policiji) u ograđeno dvorište kuće Čolića bacio bombu kašikaru, ili sličnu paklenu mašinu. Niko nije ozleđen, ali je načinjena velika šteta. Novinari zaduženi da prate mračne hronike, odmah su zaključili da je u pitanju greška. Ko bi bacao bombu na Čolića? Neko se izgleda zbunio i za par placeva promašio kuću, nišanio je ko zna koga u toj ulici. A ko je taj, još se ne zna.

Sve je više eksperata koji se bave slučajevima noćnih beogradskih diverzanata. Svake noći negde pukne. Pale se restorani, kafići, poslovni prostori, trgovačke radnje. Gore automobili, bakljada po Beogradu ne prestaje. Isti eksperti misle da je gašenje onog šatorskog rugla ostavilo njegove jajoglave stanovnike bez stalnih prihoda.

Pa su odmah krenuli u reketiranje, to jest ucenjivanje vlasnika atraktivnih mesta da će biti spaljeni ako ne plate zaštitu od onih koji će ih inače spaliti. I to je postao obred. Svejedno je ako neko od ugroženih prijavi takve pretnje policiji. Tako mu rastu izgledi da sagori pre nego što bilo ko može da mu bude od pomoći. Pomoći najčešće nema.

Piromani i bombaši bar zasad, pokazuju izvesne znake humanosti. Retko ruše i pale kad su objekti puni. Njihovo je vreme od ponoći do zore, tada se bolje čuju detonacije i vidi oganj.

Policija u retkim prilikama uhvati nekoga, ali nikada ne saznamo ko je taj i ko ga je tamo poslao. Inicijali čuvaju ugled lojalistima.

Takvi ljudi su lako razumeli da se u Čolićevom poslu okreće mnogo novca, a to pokreće njihove osetljive senzore. Ako je bila ponuđena pogodba pevaču za imunitet uz cifru koliko sve to košta, moglo bi se naslutiti da je ta ponuda odbijena, ili da je prećutana. U tom slučaju se puca ili napada vatrom, bombom ili plamenom, kako bi se potvrdilo da je ponuda bila jako ozbiljna.

Ovo su slutnje, vrlo ostvarive u zemlji Srbiji. Pevač nije želeo da preko mere dramatizuje događaj koji je inače izrazito dramatičan. Svi su dobro, rekao je. Niko u kući nije povređen.

Da je javno pristao da svoj dobar glas ponudi kao lojalistički bedž, Čolić bi svakako bio pošteđen surove mafijaške poruke.

Tako mu je stavljeno do znanja šta sve mora da uradi da bi ga bombaši, koji se oglašavaju svuda po Srbiji, sačuvali od sebe.