Bosna i Hercegovina ima na raspolaganju blizu milijardu eura iz Reformske agende EU, ali duboka politička neslaganja i sporost u usvajanju ključnih zakona mogli bi ostaviti zemlju bez prijeko potrebne finansijske injekcije. Dok su susjedne zemlje regiona već duboko u implementaciji reformi, BiH još uvijek nije zvanično započela svoj dio posla, uprkos tome što su neki rokovi istekli još 2024. godine.
Od ukupno 976 miliona eura, najveći dio sredstava usmjeren je na četiri ključna stuba razvoja:

• Zelena tranzicija: 261 milion eura (uključujući 73 miliona za dekarbonizaciju i 47 miliona za energetsku efikasnost).
• Temeljne sistemske reforme: 257 miliona eura.
• Razvoj ljudskog kapitala: 234 miliona eura (od čega 120 miliona za obrazovanje i 69 miliona za reformu rada).
• Privatni sektor: 223 miliona eura (sa fokusom od 200 miliona na poboljšanje poslovnog okruženja).

Struktura finansiranja predviđa da se 280 miliona dodijeli kao bespovratni grantovi, dok će se ostatak od 695 miliona realizovati kroz pozajmice iz trezora EU i fondova za Zapadni Balkan.
Poseban segment Reformske agende fokusiran je na jačanje institucija. Za borbu protiv korupcije planirano je 64 miliona eura, dok je za reformu pravosuđa odvojeno 55 miliona. Digitalizacija i sajber bezbjednost, kao ključni izazovi modernog društva, podržani su sa ukupno 70 miliona eura.

Iako su sredstva na stolu, BiH se suočava sa ozbiljnim preprekama. Krajnji rok za implementaciju svih reformi je avgust 2027. godine, a zemlja već znatno kasni u oblasti energetike. Primjena Trećeg energetskog paketa i deregulacija cijena električne energije, što su uslovi koji su trebali biti ispunjeni prošle godine, i dalje su na čekanju.

Stručnjaci upozoravaju da je u izbornoj godini teško očekivati bolne reforme poput uvođenja tržišnih principa u prodaji energije, što direktno ugrožava povlačenje tranši iz Brisela.
Jedan od razloga za pasivnost domaćih političara mogao bi biti i novi, rigorozni mehanizam kontrole. Evropska komisija više neće tolerisati deklarativne reforme. Uveden je sistem dvogodišnjih prezentacija i godišnjih izvještaja Evropskom parlamentu.

Korisnik će morati uspostaviti sistemske mehanizme praćenja. Komisija će ocjenjivati i stepen i kvalitet sprovođenja svake pojedinačne investicije kako bi se izbjeglo dvostruko finansiranje i zloupotreba sredstava, navodi se u dokumentima Komisije.

Ukoliko BiH ne ubrza proces usvajanja zakona i ne pokaže konkretne rezultate na terenu, stotine miliona eura namijenjenih školstvu, pravosuđu i privredi mogle bi biti preusmjerene drugim zemljama regiona koje pokazuju veću spremnost za saradnju sa EU, piše Hayat.