Baš kao Gavrilo Princip 1914. godine, Milorad Dodik se neprijateljima Evropske unije praktično nudi da zapali Evropu. Nadam se da je Evropa naučila lekciju i da neće dozvoliti da iz Bosne i Hercegovine ponovo krene svjetski rat.

Ovako nekadašnji ambasador Srbije u Bjelorusiji i Bugarskoj, srpski diplomata Srećko Đukić, komentariše skadaloznu konferenciju za novinare koju je notorni predsjednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata održao nakon nedavnog povratka iz Amerike. Ambasador Đukić dodaje da ga sve što je Dodik izgovorio na banjalučkom aerodromu - posebno šovinističke, prostačke poruke koje je uputio svojim sugrađanima Bošnjacima, po svom destruktivnom potencijalu podsjeća na 'nesrećni početak 20. vijeka'.

Razgovarala Tamara Nikčević

"Mržnjom koju širi, Dodik truje generacije mladih širom takozvanog srpskog sveta, posebno u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. Dodikova maligna politika i retorika ne donose ništa dobro ni njenim promoterima, ni konzumentima; posebno ne mladima koje odrastaju u takvom okruženju. Bojim se da se u regionu, u samom srcu Balkana, ponovo krčka 'bosanski lonac'. Da, zaista zvuči zloslutno", kaže srpski diplomata za Slobodnu Bosnu. 

Ipak, velika je razlika između Sarajeva 1914. i ovog danas, zar ne?

Razlika je ogromna. Danas je Bosna i Hercegovina država tri ravnopravna naroda i dva ravnopravna entiteta, što se nikako nije moglo reći za BiH poslije aneksije 1908. godine. Naravno, te aneksije ne bi bilo bez saglasnosti Rusije. No, to je istorija, da ne pričamo o tome.
Ovakva BiH, sa svoja tri konstitutivna naroda i dva entiteta, ne odgovara Miloradu Dodiku, pa pokušava da je rasturiti i od njenapravi nezavisne države. Razlika je, ponavljam, ogromna, ali motiv za rasturanjem Bosne i Hercegovine je sličan: tobožnja neravnopravnost srpskog naroda, kojem se uzima sve i daje drugome. Ako se 'nepravda' o kojoj Dodik neprekidno govori potencira na ovaj način, to bi moglo proizvesti otpor, čak i onaj ekstremni. Tim prije što se, kažem, taj otrov stalno sipa iz usta lidera 'srpskog sveta' u Bosni i Hercegovini, odnosno u entitetu RS. 
Naravno, niko ne spori da BiH ima problema. Međutim, tokom poslednjih petnaest godina, teško da se mogu sjetiti primjerakonstruktivnog napora koji bi doveo do rješenja. Ništa se ne rješava, samo se priča. I stalno se za sve optužuje onaj drugi.Srećom, BiH je ograđena faktorom koji se zove međunarodna zajednica i koji entitetu RS ne dozvoljava da izađe iz Bosne i Hercegovine. Jer entitet RS je stvorio međunarodni faktor. 
Kako?
Banjaluku su spasle SAD, koje su graditelji i promoteri Dejtonskog sporazuma. Nikakva Srbija ili Hrvatska nisu gradile entitet RS; gradila ga je Amerika. Sjetite se da bi Vojska RS bila slomljena, a Banjaluka pred padom da u pomoć nisu pritekle SAD. To se zaboravlja. Istovremeno, potencira se laž da je srpski faktor nepobjediv na bojnom polju, dok se srpski vojni i politički neuspjesi prećutkuju.

Odmah po povratku iz SAD, Milorad Dodik je rekao da Bosna i Hercegovina više ne postoji. Kako to tumačite?

Dodikova izjava naslanja se na njegove ranije najave o izlasku entiteta RS iz Bosne i Hercegovine, što smo već čuli stotinu puta. Dodik uvijek priča svoje, ali do javnosti brzo stignu informacije o tome šta se zaista dogodilo. Tako je i sa njegovom famoznom posjetom SAD: naknadno saznajemo s kim je sve razgovarao, kako je razgovarao, u kojem svojstvu.
Dodik uvijek sve gvožđe drži u vatri i, kada mu zatreba, izvlači ga i njime prijeti. To što radi štetno je i pogubno za entitet RS, za njene građane, za same Srbe koji su duže od trideset godina - od početka rata u Bosni i Hercegovini - žrtve iste kobne politike koju podržavaju. Broj stanovnika u entitetu RS je prepolovljen; oni što su ostali, jednom nogom su s jedne strane Drine, drugom s druge. Ili su, pak, s obje noge ovamo. U tom smislu, Dodik je grobar RS. On doslovno proždire budućnost građana tog bosanskohercegovačkog entiteta.

Kontrolisani mediji u Beogradu su, nakon povratka entitetske delegacije iz Amerike, objavili da su sprski ministri glasali za reforme koje Bosnu i Hercegovinu vode u NATO. Imali to smisla? 

Ima. Nije prvi put da bosanski Srbi jedno pričaju, drugo rade. Ove godine ih čekaju izbori i ko zna čega ćemo se još do tada naslušati. Ipak, vjerujem da je vlastima u Banjaluci jasno da RS ne može nikuda iz Bosne i Hercegovine i da tom narodu nigdje nije komfornije nego u Bosni i Hercegovini. Evo, da se sutra ujedine sa Srbijom ili sa Crnom Gorom, sa njima bi se posađali strašnije nego sa Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.

Zašto?

Zato što je, u političkom smislu, to svađalački mentalitet, koji ne zna ništa do da sa duže od tri decenije neprekidno svađa sa svima - kako u kući, tako i oko kuće. Ponavljaju da izlaze iz Bosne i Hercegovine, a onda punom brzinom jure u NATO!? Isto je i sa Evropskom unijom, iako Dodik ponavlja da je EU promašeni projekat. Da, važno je da Dodik nije promašen. Riječ je ozaluđivanju, o trovanju naroda, o teškoj dezorijentaciji društva. 

Mislite da je Dodikov šou na banjalučkom aerodromu zapravo dimna zavjesa koja bi trebalo da prikrije ono o čemupišu beogradski kontrolisani mediji, a to je da je on pristao na približavanje Bosne i Hercegovine NATO?
Naravno. Kao što u Srbiji odavno niko ne piše dokle se došlo u regulisanju odnosa sa Kosovom, tako se u Banjaluci sakriva to što politički predstavnici bosanskih Srba rade u Sarajevu. Beogradski kontrolisani mediji pišu da sa Prištinom praktično nikada ništa nije razgovarano i pregovarano, kao da ta priča nije dovedena do kraja. I ne samo da se sve negira, nego se stvara iluzija da će 'kosovsko pitanje' biti riješeno tako što će se Kosovo jednoga dana vratiti unutar srpskih granica. Hoću da kažem da ta političkaopcija ne priznaje sopstvene poraze. Jer kada bi ih priznala, ne bi više bila na vlasti. A ne priznaje ih zato što ima apsolutnu kontrolu nad medijima, nad društvom. Na koncu, da se Srbija protivi onome što govori Milorad Dodik, on to ne bi govorio. 

Beograd podržava Dodikovu politiku? 

Podržava. Dodik govori ono što Beograd ne smije ili ne može. Uostalom, koliko je puta Dodik u Vučićevom prisustvu davao zapaljive izjave, obećavao referendum o izlasku iz BiH, prijetio? Vučić na to ne reaguje. Umjesto da ga opomene, predsjednik Srbije ponavlja tezu o tri naroda, o dva konstitucionalna elementa, o poštovanju teritorijalnog integriteta BiH i slično. Njihova igra je prilično providna i dosadna. Ništa se, dakle, tu ne radi bez koordinacije, koja je možda donekle bila dovedena u pitanje samo kada je Dodik u SAD otkupljivao svoju slobodu. Nakon toga je bilo izvjesnog varnicenja, što je u međuvremenuprevaziđeno. Danas sankcije prijete Beogradu, koji je na kraju pokazao razumijevanje za Dodikov samostalni izlet. 

Ima li onda osnova tvrdnja da je Dodikov status u Vašingtonu i Moskvi trenutno bolji od onog predsjednika Vučića?

Ne, ne mislim da je bolji. Uostalom, za razliku od Republike Srbije, RS je samo entitet u okviru države BiH i nije međunarodno priznata. Dodik se kao nekakav 'balkanski faktor' nametnuo prije svega svojom zapaljivom i destruktivnom retorikom, ne ozbiljnom politikom. U odnosu na njega, Vučić je ipak autoritet. Uostalom, ko koga finansira, ko od koga u tom smislu zavisi? Građani Srbije nemaju predstavu koliko njihovog novca ide u RS, koliko se para daje za tu pogrešnu investiciju, za tu pogrešnu politiku. Do koga taj novac stiže, čemu služi?  

Čemu služi?
Razbijanju Bosne i Hercegovine i trpanju para u džepove Dodika i njegovih prijatelja. 
Nije, dakle, Dodik važniji kod Putina ili Trumpa, koji vjerovatno i ne zna ko je on. Predsejdnik RS, ko god da je, predsjednik je samo dijela države, odnosno pokrajine u okviru BiH. 
Zbilja, odakle Dodiku toliki novac kojim je uspio da svoju familiju, prijatelje i sebe skine sa američke crne liste? 

Dodik decenijama plaća lobističke kuće u SAD; svake godine za to izdvaja milione, to mu je redovna budžetska stavka. Nema novca za domove zdravlja, za škole, za socijalu, za ostale potrebe, ali ima za lobiranje. Ta se aktivnost građanima predstavlja ne kao način da se zaštite Dodik i njemu bliski ljudi, nego kao navodna bitka za 'državu' RS, za entitet koji mora da izađe iz okvira države Bosne i Hercegovine.
Milorad Dodik je, kažete, tražio zaustavljanje puta države Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Čuju li se te poruke u Briselu?  

Teško će Dodikove riječi ostati nezapažene u Evropi, naročito kod onih koji odlučuju o evropskim poslovima. Sa druge strane, Dodik je veteran političke scene, pa osjeća kada može da kaže da Evrope nema, da je EU propali projekat, iako veoma dobro zna da građani entiteta RS žive od tog 'propalog projekta'. Takođe, Dodik vidi da između EU i SAD trenutno ne cvjetaju ruže, pa pokušava da se približi SAD i Rusiji, kako bi dokazao da je politika koju vodi dobra, da je dobro što se družio sa Vladimirom Putinom i slično. Nažalost, te se provincijske igrice lako 'gutaju' u sredini medijski i politički izolovanoj od glavnih tokova evropske politike.

Balkanom vladaju lažni carevi, koji vjeruju da u nedogled mogu da rade šta hoće. Računaju, kažem, na to da su sredine kojima vladaju izvan glavnih tokova. 
Pogrešno računaju ili...?
Dok je u politici, Dodik ostaje 'glavni baja', kako to vole da kažu Bosanci u RS. Bio predsjednik stranke ili predsjednik mjesne zajednice, Dodik ostaje glavni. Nije mu neophodna titula premijera ili predsjednika RS. Dodika interesuje politička moć i on je nesumnjivo ima: politički dominira u manjem bosanskohercegovačkom entitetu, kojim upravlja kako želi. 

Iskreno, očekivao sam da će mu, kada je kažnjen zabranom bavanja politikom, biti zabranjeno da se bavi i stranačkim poslovima, stranačkom politikom. Jer izvor političke moći na Balkanu je stranka, nije državna funkcija. Međutim, Dodiku su ukinute državne funkcije, ali mu je ostavljena politička, odnosno stranačka. A kod nas je, kažem, istinska politička moć u stranci.

Zašto je onda Dodiku dopušteno da vodi stranku? 

Bez obzira na to koliko međunarodna zajednica poznaje BiH, očito ne zna da je u Bosni i Hercegovini i u regionu važnije biti šef stranke nego premijer. To nije slučaj u Njemačkoj, u Francuskoj, u Engleskoj, u SAD, zato stranci to ne znaju. Ova naša specifičnost im ne ulazi u glavu. Tjeramo po svom i od komarca uvijek uspijemo da napravimo magarca.

Dodik i posljednjih dana potvrđuje da je šovinista, koji svoje sugrađane, Bošnjake u BiH, naziva - balijama. Čemu taj šovinizam i bahatost?

Vraćam Vas na početak: retorika koja se koristi posljednjih trideset i više godina produbljuje i onako duboku krizu u Bosni i Hercegovini i u regionu. Bojim se samo da bi ta kriza u jednom momentu mogla izmaći kontroli, te da se može ponoviti ono što se desilo devedesetih godina prošloga vijeka. Od grubih, uvredljivih riječi do sukoba samo je korak, valjda nas je tome naučila istorija.

Dodik namjerno provocira Bošnjake, pokušavajući da zaoštri bosanskohercegovačku krizu. Poručuje da više nije riječ o odvajanju od Bosne i Hercegovine, već da entitet RS ima pravo da, na temelju Povelje Ujedinjenih nacija, izađe iz sastava Bosne i Hercegovine. Mislim da se te poruke više ne smiju ignorisati. Ipak, koliko vidim, tek mu poneki bosanskohercegovački političarponekad odgovori; ostali uglavnom ćute ili ga potcenjuju, što ne bi trebalo da čine. 
Žalosno je i to što srpski narod sluša Dodika, što prihvata i podržava to što on govori, očito ne shvatajući da će posljedice snositi oni, narod, a ne Milorad Dodik.

Razumije li to i zvanična Srbija?
Nakon povratka iz SAD, Dodik je rekao da je o svemu što se događalo u Vašingtonu obaviješten Beograd. Otkako postoji entitet RS, Banjaluka obaveštava Beograd o onome što radi. Ne znam da li je Srbija saglasna sa baš svakim njegovim potezom, ali znam da Dodik uvijek priča svoju priču, Vučić svoju. U tom se smislu razumiju. Da li je riječ o podjeli posla? Moguće, sasvim moguće. I Vučić i Dodik dio su 'srpskog sveta'; obojica učestvuju u kreiranju i donošenju niza objava o 'srpskom svetu', osrpskom jeziku, o srpskom jedinstvu i slično, što nas neminovno navodi na zaključak da u njihovom odnosu postoji podjela posla. Ne moraju uvijek govoriti isto, važno je da je cilj isti. 
Koji cilj?

Srpski svet. Ideolozi i kreatori 'srpskog sveta' kažu da će taj projekat sada pokušati da ostvare mirnim putem, iako znamo da je devedesetih godina 20. vijeka slična zamisao doživjela krah. Nastave li Srbija i entitet RS da grade 'srpski svet', dobićemo nereprizu devedesetih, već nešto mnogo gore. Lideri sprskog sveta moraju da sahvate da se kockaju sa budućnošću srpskog naroda, bilo gdje da on živi, kao i sa budućnošću država regiona u kojima žive i Srbi. Potcjenjuje se snaga međunarodne zajednice, naročito snaga Evropske unije, ali i SAD. Takođe, pogrešno se čita i razumije kretanje međunarodnih odnosa, koje se namjerno redukuju na Trumpovu nepredvidivu politiku. Beograd i Banjaluka se nadaju da će se Trump ipak vrati na ono što suočekivali od prvog trenutka, a to je da će vođe 'srpskog sveta' sjediti pored njega. Ne, to se neće dogoditi.