DOKAZI ZA REVIZIJU SAKRIVENI NA MLADIĆEVOM TAVANU: “Sva srpska vojska je jedna vojska, sa komandom u Beogradu”

Nakon sastanka Jovica Stanišić se obratio generalu Perišiću: “U avgustu smo poslali generalu Mladiću sedam šlepera municije i neki dan bez znanja predsednika. Vaš, generale Perišiću, načelnik bezbednosti poslao je o tome belešku Predsedniku, ako je to uradio bez vašeg naređenja, on neće nikada ući u moju kancelariju.”

  • Mini market

  • 20. Feb. 2017  20. Feb. 2017

 

Piše: MIRHA DEDIĆ

 

Ratni dnevnici, audio zapisi i drugi dokazi pronađeni iza tajnog zida u kući Ratka Mladića u Beogradu postali su ključni dokazi u Haškom tribunalu na suđenju šestorici haških optuženika. Po ocjenama stručnjaka iz Haškog tribunala, Mladićeve bilješke jasno povezuju Srbiju s ratovima u Hrvatskoj i BiH, i predstavljaju nepobitan dokaz duboke umiješanosti Srbije u nasilje i zločine koji su počinjeni na prostoru Bosne i Hercegovine. Naime, pronađeni materijal, 18 bilježnica Mladićevih ratnih vojnih dnevnika, 120 audio kaseta, kartice mobitela, memorijske kartice i brojni dokumenti, pružaju neke od najuvjerljivijih dokaza o koordinaciji na najvišem nivou između vojske bosanskih Srba i vojnog, političkog i bezbjednosnog vrha Srbije. 

 

Naš portal će u nekoliko nastavaka objaviti djelove Mladićevog dnevnika koji predstavljaju ključne dokaze u zahtjevu za reviziju presude BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Haagu.

 

MILOŠEVIĆ U CIJELOSTI FINANSIRAO MLADIĆEVE VOJNE SNAGE

 

Iz Mladićevog dnevnika jasno se vidi da je Vojska Republike Srpske bila ustrojena na temelju plana koji je osmišljen u kabinetu srbijanskog predsjednika Slobodana Miloševića i da je Srbija skoro u cijelosti finansirala Mladićeve vojne snage. U njima su zabilježeni detalji vezani za nabavku oružja, goriva i određivanje visine plata vojnicima i oficirima VRS-a.

 

“Nemamo sada ni dolara u rezervi. Rukovodstvo RS-a mora da promeni politiku. Ja sa njima neću da razgovaram. Sa neljudima i lažovima neću da razgovaram. Nemamo više ratnog materijala. Mi više nemamo i sada smo izdajnici što više nemamo šta dati. Za plate oficirima ćemo videti na Vrhovnom savetu odbrane. Rat se mora završiti. Tamo nikad nije bilo države, a sada je ima. Izlaz je da se zaključi mir, a ne da se nastavi rat. Moraju se uvažavati interesi sva tri naroda u BiH, pravedno je da muslimani i Hrvati imaju pedeset odsto teritorije u BiH. Za vrlo kratko vreme imaćemo garancije Kontakt grupe da RS uđe u konfederaciju sa SRJ. Ključna greška kod vas je što na globalnom planu grešite jer rešenje vidite u potpunom porazu muslimana. To nije dobro jer će nam oni biti i susedi, a sa komšijama treba da imamo dobre odnose. Najveća opasnost narodu preti od suludog rukovodstva na Palama. Nemam nikakvog animoziteta prema njima, nije katastrofa Plan već njihova politika. Oni imaju interese u Sarajevu, neće Banju Luku za glavni grad. Hoće da dele Sarajevo sa muslimanima, tu imaju svoje lične ineterse. Nama je isti Srbin u Banjoj Luci i na Palama, a njima nije. Oni namerno izgladnjavaju Krajinu. Ludi doktor (Radovan Karadžić op.a.) misli da je Srbija dužna igrati Pipirevku pred njime. To Srbija sigurno neće. Mogao bih postići da sa muslimanske strane budu Amerikanci, a sa naše Rusi, plus na bazi konfederalnog odnosa stičemo pravo i SRJ da brani te granice. Mi nećemo da pomažemo pogibiju našeg naroda i sto posto suludu politiku. Shvati, Ratko, podela 50% : 50% je poštena podela, neće svet prihvatiti drugačiju podelu”, uvjeravao je Slobodan Milošević 20. septembra 1994. godine u Karađorđevu Ratka Mladića. Na sastanku su bili prisutni i Momir Bulatović,  Zoran Lilić i general Momčilo Perišić.

 

MILOŠEVIĆ TVRDIO DA JE SRJ POTROŠILA MILIJARDU DOLARA ZA RAT U RS I RSK

 

Prema Mladićevoj bilješci sa ovog sastanka Milošević je govorio da je “neophodno” pomoći Fikretu Abdiću u borbi protiv Petog korpusa Armije BiH. Milošević je takođe istakao da je “potrošeno milijardu dolara na municiju i vojnu opremu za rat u RS-u i RSK”.

 

“Što se tiče Cazinske krajine, Fikret Abdić je izašao sa kompletnim naoružanjem. Potrebno je da se na teritoriji RSK naprave dobra dva kampa i da se od 4.000 njegovih ljudi formiraju dobre dve brigade, da se opreme, da uz tvoju pomoć i pomoć generala Čeleketića Fikret povrati teritoriju. On sada ima četu kod Dudakovića kojoj su rekli da ostane tamo dok se oni ne vrate. Oni hoće da se bore. Pošten musliman je bolji od nepoštenog Srbina“, naglasio je Milošević.

 

O operaciji “Pauk” za podršku Fikretu Abdiću govorilo se i na sastancima održanim 7. i 13. oktobra 1994. godine. Mada su u to vrijeme navodno na snazi bile sankcije SRJ prema rukovodstvu bosanskih Srba, Milošević je 7. oktobra naveo da je “obezbeđeno redovno snabdevanje RSK” i zatražio je od Perišića da utvrdi kakvu pomoć u ljudstvu, municiji i vozilima može da obezbedi Jovici Stanišiću za snage Državne bezbednosti Srbije angažovane u operaciji “Pauk”. Konačno, komandant Srpske vojske Krajine Milan Čelektić je na sastanku 13. oktobra ukazao da je “sva srpska vojska, jedna vojska”.

 

Na sastanku u Dobanovcima održanom 7. oktobra 1994. godine pored Miloševića prisustvovali su general Mladić, Jovica Stanišić, general Momčilo Perišić i general Milan Čeleketić. Milošević je oštro kritikovao rukovodstvo Republike Srpske Krajine, koje je, po njemu, krajnje korumpirano, i isključivo se bavi švercom i prodajom robe Petom korpusu.

 

Međutim, glavni razlog sastanka kod Miloševića bio je dogovor oko pojedinosti operacije “Pauk” kojom bi se Fikret Abdić pomoću Crvenih beretki, jedinice SDB-a Srbije, vratio na vlast u Velikoj Kladuši, otkuda su ga prethodno potjerale snage Armije BiH.

 

Slobodan Milošević je tražio da se oformi jednstvena vojska sastavljena od jedinica VRS-a, Vojske Srpske Krajine i VJ, koja će pomoći povratak Fikreta Abdića u Cazinsku krajinu.

 

OPERACIJA “PAUK”, STANIŠIĆ I SIMATOVIĆ U KRAJINI

 

“Trebamo rešiti pitanje zapadne Bosne na bolji način. Sabotirano je to rešenje, zna se ko je sabotirao. Umesto civilizovanog i evropski orjentisanog muslimana Fikreta Abdića mi imamo Dudakovića. Treba da procenimo situaciju i da rešimo ovaj problem. Abdić ima 4.000 ljudi. Jovica Stanišić bi angažovao svojih 300-400 ljudi koji bi pomogli da Fikret Abdić zauzme Kladušu. Treba postaviti taktički cilj, možda nije moguće rešiti ceo Bihački džep, ali taj severni deo je moguće rešiti. Ako bi se Fikret Abdić vratio, stekao bi pregovaračku poziciju. Ovde smo ga (u Beogradu, op.a.) povezali sa predstavnicima arapskih zemalja i dobio je vrlo povoljne pozicije”, kazao je Milošević.

 

“Nama treba najmanje deset dana. Treba se uvesti red i čistka u snagama Fikreta Abdića”, ocijenio je Stanišić.

 

Perišić se potom obraća Miloševiću riječima: “Da im odobrite sredstva!”

 

 Na šta je Mladić kazao: “Meni hitno treba 200-300 tona goriva i 7-10 miliona metaka za ovu operaciju.”

 

“Na formiranje komande treba ići naš Simatović (Frenki, pomoćnik Jovice Stanišića, op.a.). Nešto bi ljudi uzeo iz Banje Luke, ima ljudi koji bi išli sa nama. To su sve oficiri, treba ih anagažovati. Ja ću pokupiti s koca i konopca ljude, tražiću da ih plati Fikret Abdić. Naša je artiljerija i raketni sistemi”, rekao je Stanišić. Mladić dalje bilježi da se Jovica Stanišić zalaže za zajedničku komandu (RSK plus JS), a da Jovica Stanišić koordinira dejstva. Na Mladićevu primjedbu da nema Fikret Abdić čime da ih plati, Stanišić je kazao – “Ne sekirajte se vi za to.”

 

General Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske SRJ, obratio se Čeleketiću:

 

“Imate li vi dovoljno snage da odsečete Kladušu. Fikret Abdić se sa 4.000 ljudi nije mogao odbraniti, kako može napadati i osloboditi Kladušu?” General Čeleketić: “Ja imam snaga vezati Peti korpus. Mišljenja sam da Fikret Abdić mora nositi teret. Odvojiću oko 2.000 ljudi. Zatvoriti mostove na Uni i Glini i šverc je prekinut.”

 

Potom se umiješao Slobodan Milošević: “Ako bi se zatvorila granica prema Petom korpusu i ako bi se Fikret Abdić vratio, to bi omogućilo da se Peti korpus lakše kontroliše. Na prostoru Cazinske krajine imamo muslimana koji hoće da se bore protiv Alije Izetbegovića i to trebamo iskoristi.”

 

Slijedeća izjava Jovice Stanišića zasigurno će se biti korištena kao čvrst dokaz  da je dugogodišnji Miloševićev prvi čovjek državne bezbjednosti organizovao paravojne formacije koje su se borila na prostoru BiH.

 

"OFORMIT ĆEMO UBITAČAN BATALJON OD 800 LJUDI"

 

“Mi imamo ideju, a ako ste saglasni, da konsolidujedmo Fikreta Abdića i njegovu vojsku. Mi možemo oformiti jedinicu ranga bataljona, pomoći u artiljeriji, radio izviđanjem. Naša prednost je što bi mogli oformiti ubitačan bataljon od 700-800 ljudi, mogli bi da uvojničimo Fikretovu vojsku, mogli bi to uraditi uz pomoć Vojske Jugoslavije. Nama trebaju šatori, nafta, hrana (Vlada RSK), a Vojska Jugoslavije da nas pomogne u ljudstvu, municiji, neko oklopno vozilo, prešli bi odavde sa ljudstvom, formirali bi komandu, ušli bi sa naftnim konvojima i tada bi mogli na licu mesta proceniti šta da radimo... Porastao bi moral... Moramo raditi zajedno bez ikakve surevnjivosti. Naš cilj je da uđemo u Kladušu, da uspostavimo Fikreta i izađemo na pozicije sa kojih bi se on branio, ukopao i slično. Treba da napravimo komandu, da preuzmemo odgovornost za kampove, da uspostavimo svoje veze”, kazao je Jovica Stanišić.

 

General Mladić je objašnjavao da je osnovi cilj VRS, VSK i VJ, da se razbije Peti korpus i izbaci iz daljeg toka rata.

 

Sastanak je zaključio Milošević riječima da je s ciljem povratka Fikreta Abdića potrebno oformiti jedinstvenu vojsku sastavljenu od VRS, Vojske RSK i Vojske Jugoslavije.

 

“Dok se jedinstveno radilo na vojnom planu i političkom planu imali smo uspeha. Ja se nadam da će to biti jedinstvena vojska”, kazao je Milošević.

 

Nakon sastanka Jovica Stanišić se obratio generalu Perišiću: “U avgustu smo poslali generalu Mladiću sedam šlepera municije i neki dan bez znanja predsednika. Vaš, generale Perišiću, načelnik bezbednosti poslao je o tome belešku Predsedniku, ako je to uradio bez vašeg naređenja, on neće nikada ući u moju kancelariju.”

 

(Nastaviće se)

trenutak ...