Piše: Boško Jakšić (Oslobođenje)

Izrael se godinama u obračunu sa svojim protivnicima oslanja na ciljna ubistva, atentate koji su se u političku leksikografiju uselili u 11. veku pojavom Asasina, pripadnika šiitske sekte ubica sa perzijskih obala Kaspijskog mora, koji su ime dobili po arapskoj reči hašišijin jer su pre ubistava obavezno uzimali grumen droge.

Koliki je grumen potreban Benjaminu Netanyahuu kada naredi da Mossad eliminiše iranske i egipatske nuklearne naučnike, funkcionere palestinskog pokreta, vođe Hezbollaha, poput Hassana Nasrallaha u Bejrutu, lidera Hamasa Ismaila Haniyeha u Tehranu i konačno iranskog vrhovnog vođu Alija Khameneija?

Koliki je grumen potreban Donaldu Trumpu koji se srčano pridružio ulozi egzekutora? On je januara 2020. naredio da general Qasem Soleimani, komandant elitnih Quds snaga iranske Islamske revolucionarne garde (IRCG), bude likvidiran u blizini bagdadskog aerodroma?

Ubistva lidera mogu da promene tok događaja. Likvidacija Alija Abdullaha Saleha izmenila je Jemen. Nasilna smrt Muammara Gaddafija uvela je Libiju u stanje haosa. Sa Iranom stvari stoje drugačije.

Grumen hašiša koji su zajednički odlučili da popuše američki predsednik i izraelski premijer stvorio je readioaktivni oblak čija radijacija preti čitavom svetu, ali i Trumpu, više, i Netanyahuu, manje.

Izrael je prvog dana agresije likvidirao ajatolaha Khameneija, komandanta IRCG-a, načelnika Generalštaba i desetinu vojnih i političkih lidera, a ovaj akt državnog terorizma nesumnjivo je bio zemljotres u zemlji čiji politički sistem u velikoj meri počiva na autoritetu vrhovnog vođe.

Pokazalo se, međutim, da ubistvo nije blokiralo sistem Islamske Republike ili dovelo do njegovog kolapsa, kako su priželjkivali u Washingtonu i Tel Avivu. Iransko rukovodstvo u velikoj meri nije načeto, sačuvalo je koheziju i nema rizika od njegovog kolapsa u skorijoj budućnosti, potvrdili su američki eksperti bezbednosti. Izraelski zvaničnici se u privatnim razgovorima slažu sa ovom procenom. Režim ajatolaha nije oboren. Štaviše, narod je homogenizovan, a novi vrhovni vođa Mojtaba Khamenei, sin Alija Khameneija, duboko je konzervativan i pod kontrolom IRCG-a.

U odgovoru na svakodnevna raketiranja, Iran se opredelio za rat iznurivanja i iznenađujuće efikasno uzvraća po energetskoj strukturi regiona, izazivajući šokove na svetskim tržištima nafte. Strategija počiva na pretpostavci da će blokada puteva u Perzijskom zalivu ne samo lansirati cenu nafte već može da vodi berzanskim krahovima, globalnoj recesiji i inflaciji i da bi to moglo da navede Trumpa da što pre okonča rat, čak i da pregovara sa režimom koji je nameravao da obori.

Saobraćaj tesnacom Hormuz, kojim prolazi petina svetske nafte, smanjen je za 80 odsto, faktički je blokiran. Tankeri su u plamenu. Zapaljeni su rafinerija u Saudijskoj Arabiji i naftne instalacije u Emiratima. Katar je morao da obustavi proizvodnju tečnog gasa. Irak je produkciju nafte smanjio za 60 procenata.

Iran će nastaviti sa blokadom, kaže se u prvoj poruci koju je uputio novi vrhovni vođa, za koga se tvrdi da je ranjen i još se nije pojavio u javnosti.

“Spremite se za barel po ceni od 200 dolara, jer cena nafte zavisi od regionalne bezbednosti, koju ste destabilizovali”, poručio je jedan iranski zvaničnik.

Odgovor je na Trumpu, a on ide u eskalaciju. Krenuo je u uništavanje instalacija na ostrvu Kharg sa koga ide 90 odsto iranskog izvoza nafte i pozvao saveznike da upute ratne brodove u Hormuz.

Šef Bele kuće proglašava pobedu, a odmah posle toga kaže da ostaje da se posao završi. Za doručak zahteva bezuslovnu kapitulaciju, u vreme ručka kaže da je spreman da pregovara. Kontradiktornost i konfuzija prate od starta rat čiji ciljevi nisu precizno utvrđeni, a izlazna strategija ne postoji.

Režim nije promenjen. Nuklearna postrojenja su uništena, ali to je rečeno i posle američko-izraelskog napada juna 2025. Velika šteta je izvesno naneta iranskom programu balističkih raketa, ali ne i dronova koji gađaju svuda po Zalivu. Suviše malo u poređenju sa ambicijama na početku agresije.

Međunarodno pravo davno je počelo da se gazi, i pre doktrine “humanitarnog intervencionizma” Billa Clintona, ali poslednje eksere u kovčeg zakucava Trump, koji je, eto paradoksa i još jedne potvrde nedoslednosti – kampanju gradio na protivljenju “glupim i večitim ratovima”.

Toliko o (ne)ostvarenim ciljevima rata koji produžava listu zločina poznatih pod eufemizmom kolateralna šteta. Tvrditi da je Iran zbog uzvratih napada odgovoran za opasnu eskalaciju u Zalivu, a prećutkivati agresorske rakete koje su u osnovnoj školi u južnom iranskom gradu Minabu odnele živote najmanje 165 osoba, većinom devojčica, vrhunac je hipokrizije i cinizma.

Predsednik Trump, poznat po zavidnoj frekvenciji neistina izrečenih u jednom satu, odmah je optužio Irance. “Oni su veoma nepouzdani sa svojom municijom.” Ubrzo su stigli podaci nezavisne istrage koja je pokazala da su nesretnu školu pogodili američki tomahawk projektili. Amerikanci su priznali da su zastareli obaveštajni podaci doveli do tragedije. Masakr nije bio izolovan. Pogođena je škola i u kvartu Teherana, a dvoje đaka je stradalo.

Greške? Ne, to su ratni zločini. Obezbediti da škole rade i budu bezbedne usred ratova znači više od časova koje deca provedu u učionici. Za decu, to je sigurnost, za roditelje je poruka da se život nastavlja koliko god bio opasan.

Ženevske konvencije, međunarodno humanitarno pravo i Konvencija o pravima deteta iz 1989. zabranjuju napade na decu i škole i predstavljaju ratni zločin po članu 8 Rimskog statuta po kojem je ustrojen Međunarodni krivični sud.

SAD nisu članice suda, pa američki lideri sebe izuzimaju svake odgovornosti. Amerika je sebi dodelila poziciju nedodirljivog. Američki pilot mogao je februara 1998. iz obesti da preseče žicu gondole u Dolomitima i u smrt pošalje 20 skijaša, ali diplomate ga izvuku iz Italije i obezbede mu da u SAD-u nastavi da živi bez kazne. Tako i sa školom u Minabu. Posle se pitaju odakle antiamerikanizam.

Vladari sveta obavezni su da poštuju pravila, uključujući i zakone rata propisane raznim konvencijama, ali suviše često to nije slučaj. Da li će škola pretvorena u masovnu grobnicu protresti svest čovečanstva?

Trump sledi Netanyahua koji je po brutalnosti zasad neprevaziđen: od 70.000 palestinskih žrtava rata u Gazi, većina su žene i deca. Saldo smrti sada se obogaćuje gađanjem juga Libana i Bejruta koje je 800.000 ljudi oteralo u izbeglištvo i u smrt poslalo najmanje 850 osoba, uključujući više od stotinu dece.

Trumpova agresija na Iran ni po čemu se ne razlikuje od Putinove na Ukrajinu, pa se ljudi pitaju otkud tako strastvena odbrana Ukrajine, a sramno ćutanje Evrope oko genocida u Gazi ili razaranja škole u Minabu.

Postoji, ipak, jedna velika razlika. Rusija je sankcionisana, a Međunarodni krivični sud je 2023. za Putinom raspisao poternicu zbog ratnih zločina. Isti sud je godinu kasnije smogao snage da poternicu raspiše i za Netanyahuom.

Administraciju u Washingtonu nema ko da kazni. Ko je odgovarao za spektakularnu krađu kada su američki vojnici odnosili suvenire iz muzeja u Bagdadu nakon invazije? Da li će neko odgovarati što nije ažurirao obaveštajne podatke za Minab? Neki životi vrede više od drugih.

Svet se zgražavao kada su džihadisti Islamske države eksplozivom i pneumatskim čekićima uništavali neprocenjivo bogatstvo Ninive ili Palmire, a Amerikanci “iz nehata” ne zaostaju u razaranju bisera iranske civilizacije. Čak i kada im UNESCO dostavi precizne koordinate mesta koja su pod njegovom zaštitom.

U Teheranu je ozbiljno oštećen čuveni Hol ogledala raskošne palate Golestan iz 14. veka, u kojoj se 1967. krunisao šah Reza Pahlavi, a njegova supruga Farah Diba postala prva carica u dva i po milenijuma dugoj perzijskoj istoriji.

U Esfahanu, staroj prestonici dva sveta, rat protiv civilizacije naneo je ozbiljne štete palati Chehel Sotoon iz 17. veka. “Zemlja bez istorije ne obraća pažnju na znakove istorije”, poručuje Trumpu guverner Esfahana Mahdi Jamalinejad. “Esfahan nije običan grad, on je muzej bez krova.”

Trampov oslonac na brutalnu silu, ohrabren mesijansko-ratničkom misijom izraelskog premijera, ne zna za granice. Ako bi zaratio sa Francuskom, gađao bi Eiffelov toranj. U Indiji bi raketirao Taj Mahal.