Razgovarala: Sanela Gojak

Mislim da sada dolazi na naplatu kratkovidost bošnjačke kako političke ali isto tako i intelektualne elite koja nije uvidjela opasnost da Bošnjaci godinama biraju hrvatskog člana Predsjedništva BiH. Ova situacija nije bila samo incident da se dogodila jednom pa da se progleda kroz prste. Ova situacija je postala realno stanje stvari da Bošnjaci preglasavaju Hrvate i biraju im najviše predstavnike u državi, kaže u intrvjuu za “Slobodnu Bosnu” politički analitičar iz Banja Luke Velizar Antić.

Politolog Antić govorio je o aktuelnoj političkoj situaciji, trzavicama unutar opozicije u Republici Srpskoj, ali i o američkoj politici prema BiH. Za Blanušu, predsjednika SDS-a kaže da je političar van ovog vremena i političke žabokrečine u kojoj se godinama nalazimo, te da nije dovoljno spreman da se takmiči u blatu i igra po pravilima koja su nametnuli trenutni političari.

U više navrata ste isticali da Branko Blanuša ima potencijal da okupi opoziciju, dok dio javnosti smatra da još nije dovoljno uvjerljiv lider. Ljubiša Petrović je nedavno izjavio da, ako ‘profesor Blanuša dozvoli da ga Draško Stanivuković vodi, nema se čemu nadati’. Šta po vašem mišljenju trenutno najviše nedostaje Blanuši kao političkom lideru?

Branko Blanuša definitivno ima najveći potencijal da okupi najveći broj opozicionih birača u Srpskoj. Taj njegov kapacitet da okupi sve opozicione birače nema apsolutno više niko. Dok za Draška Stanivukovića nisu spremni da glasaju birači Nebojše Vukanovića, važi i potpuno obrnuta situacija, da Stanivukovićevi birači nisu spremni da glasaju za Vukanovića. U trenutnoj situaciji, niko nema toliki potencijal kao Branko Blanuša da objedini sve opozicione glasove. Kao takav on i jeste najveća pretnja za režim Milorada Dodika jer bi sa bilo kojim drugim opozicionim kandidatom, osim sa Brankom Blanušom, Dodikov kandidat vrlo verovatno odneo laku pobedu. Sa Blanušom kao protivkandidatom Dodikov kandidat bi imao mnogo teži posao da osvoji mandate.

Najveći nedostatak Blanuše jeste što je političar van ovog vremena i ove političke žabokrečine u kojoj se mi godinama nalazimo. On, kao čovek koji dolazi sa univerziteta i nauke, mislim da nije dovoljno spreman da se takmiči u blatu i igra po pravilima koja su nam nametnuli trenutni političari. Dakle, on je jedan potpuno netipičan političar za naše područje i mnogo više odgovara političkim sistemima sa višim stepenom demokratije i demokratske političke kulture. On je, na neki način, političar pre svog vremena i bojim se da mu je to i najveća mana.

Kako ocjenjujete rad Draška Stanivukovića kao gradonačelnika Banje Luke, posebno u kontekstu njegovih tvrdnji da je jedini opozicioni političar koji ima rezultate? Otkud toliki nivo samouvjerenosti i da li on realno ima uporište u političkim rezultatima ili je riječ o političkoj strategiji?

Stanivuković veoma uspešno koristi ovu formulaciju da samo on ima epitet pobednika u opozicionim redovima u Republici Srpskoj. Ovaj epitet forsira zahvaljujući pobedi na lokalnim izborima iz 2020. i 2024. godine za gradonačelnika Banjaluke. Međutim, zaboravlja da kaže da je Banjaluka okrenula leđa Miloradu Dodiku i vladajućoj koaliciji još na izborima 2018. godine kada je Vukota Govedarica pobedio Željku Cvijanović sa nekih 60-40% glasova. Dakle, još iz tog perioda opozicija je uspela da okrene javno mnjenje u Banjaluci na svoju stranu. Stanivuković je ovo stanje jako dobro iskoristio na izborima 2020. godine kada se kandidovao godinu dana ranije kao predstavnik opozicije u ovom gradu bez bilo kakavih konsultacija sa ostalim opozicionim akterima u gradu.

On definitivno ima jaku želji i ambiciju i ogromnu energiju koja je vidljiva. Međutim, osim toga ima još mnogo nedostataka koje može i mora u budućem vremenu da popravlja. Mislim da još uvek nije sazrelo vreme da on iskače ovoliko i mislim da mu ovolika ambicija na duži rok donosi mnogo više štete nego koristi. Mislim da bi trebao, u ovom trenutku, da malo obuzda svoju ambiciju i da sačeka vreme koje dolazi kada bi mu se otvorilo mnogo više prostora da pokaže šta zna da radi i koliko vredi.

Savo Minić je u posljednje vrijeme sve prisutniji u javnosti. Dodik i SNSD već grade njegov profil kao mogućeg kandidata za predsjednika Republike Srpske? Vaš komentar?

Po poslednjim nastupima vladajućih krugova može se naslutiti da će kandidat SNSD-a i njegovih koalicionih partnera za predsednika Republike Srpske biti Savo Minić. Radi se o čoveku koji ima veliko poverenje Milorada Dodika i sasvim sigurno spade u red lojalnih kadrova partije. Međutim, nisam siguran koliko je ovo rešenje i dobro jer oni na poziciji predsednika Srpske imaju Sinišu Karana koji je, po mom mišljenju, bolji kandidat. Ukoliko Blanuša bude kandidat celokupne opozicije a njegov protivkandidat bude Savo Minić mislim da su Blanuši šanse mnogo veće nego da protiv sebe ima Sinišu Karana.

Gdje je Siniša Karan? Pojavile su se informacije da navodno nije bio ni pozvan na svečanost polaganja kamena temeljca za autoput Bijeljina–Brčko, dok je među glavnim akterima bio Savo Minić. Da li je riječ o običnom protokolarnom propustu ili nešto drugo?

Zaista nisam upoznat sa detaljima o međusobnim odnosima u SNSD-u i ukupno u vladajućoj koaliciji. Mislim da su i Siniša Karan i Savo Minić ljudi u koje Milorad Dodik ima poverenje i da što se tiče ovog dela između njih dvojice nema razlike. Ko će biti kandidat između njih dvojice je isključivo odluka Milorada Dodika. Od njegove procene će zavisiti ime kandidata vlasti.

Kako tumačite posljednje poteze administracije SAD prema Bosni i Hercegovini i da li je Washington promijenio pristup prema domaćim političkim akterima?

Nova američka administracija predvođena Donaldom Trumpom sasvim sigurno ima potpuno drugačiji pristup od prethodne Bidenove administracije. Prethodna administracija je imala skora pa otvoreni sukob sa Miloradom Dodikom dok mu je nova ukinula sankcije. Pored toga i same izjave visokih zvaničnika nove administracije u Vašingtonu jasno upućuju na zaključak da se politika SAD prema BiH menja. Mislim da će ona za vreme Trumpove administracije biti mnogo manje naklonjena tome da se od BiH napravi više centralizovana država, dok će više ići ka tome da se odluke donose konsenzusom i dogovorom svih strana a samim tim da se mnogo više poštuje ono što stoji u Dejtonskom sporazumu. Prema njemu su date jako velike nadležnosti nižih organa vlasti, kako entiteta, tako i kantona i mislim da će upravo taj princip zastupati i nova američka administracija. Najjasnija naznaka ovog pristupa je bila inicijativa da se smeni Schmidt  koji je izašao izvan okvira svojih nadležnosti definisanih Dejtonskim sporazumom i samim tim postao remetilački faktor. Mislim da su vremena nametanja odluka prošla i da će se više ići ka tome da u budućnosti domaći političari preuzmu odgovornost za upravljenje zemljom.

Pitanje Schmidtovog nasljednika otvoreno je nakon što je njemački diplomata u maju podnio ostavku. Konsultacije u PIC-u početkom juna nisu donijele dogovor o njegovom nasljedniku. Italija je, uz snažnu podršku SAD-a, kandidirala diplomatu Antonija Zanardija Landija, dok su Francuska, Njemačka i Velika Britanija podržale francuskog diplomatu Renea Troccaza. Očekuje se do kraja juna imenovanje novog visokog predstavinka u  BiH. Vaš stav o svemu ovome?

Što se tiče izbora novog visokog predstavnika ko god on da bude ja mislim da se neće ponašati kao što su se ponašali prethodni visoki predstavnici i da neće nametati odluke koje su u suprotnosti sa interesima bilo kog naroda u zemlji. Za početak, to je sasvim dovoljno i bio bi to veliki napredak u odnosu na vreme koje smo imali u prethodnih trideset godina. Dakle, mislim da je u međunarodnoj zajednici sazrelo uverenje da su visoki predstavnici vremenom postali remetilački faktor jer su nametanjem odluka koje izlaze van njihovih nadležnosti zemlju vukli unazad a ne unapred. Mislim da će svi ići ka tome da se uloga visokog predstavnika u zemlji vrati u svoje nadležnosti koje su definisane Dejtonskom sporazumu.

Što se samog imena tiče, mislim da ima više izgleda da prođe kandidat koga podržava američka administracija nego članice EU. I ovo iz prostog razloga što je prethodni visoki predstavnik sklonjen sa te pozicije isključivo na insistiranje Amerikanaca. Evropljani su se odrekli Schmidta a da nisu ni prstom mrdnuli. I očekivati sada da će se žestoko suprotstaviti američkom predlogu je malo manje verovatno. Ukoliko ne prođe američki kandidat mislim da će se Amerikanci u potpunosti povući iz BiH i da će u potpunosti prepustiti zemlju na rukovođenje EU, što nisam siguran da će se i dogoditi.

Domovinski pokret predlaže saborsku rezoluciju o jačanju političkog položaja Hrvata u BiH, uključujući i ideju posebne hrvatske izborne jedinice u Federaciji BiH. Kaliko su opasne takve inicijative iz Zagreba, jel ovo legitiman politički interes ili potencijalno miješanje u unutrašnja pitanja BiH?

Mislim da sada dolazi na naplatu kratkovidost bošnjačke kako političke ali isto tako i intelektualne elite koja nije uvidela opasnost da Bošnjaci godinama biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH. Ova situacija nije bila samo incident da se dogodila jednom pa da se progleda kroz prste. Ova situacija je postala realno stanje stvari da Bošnjaci preglasavaju Hrvate i biraju im najviše predstavnike u državi. Ti predstavnici apsolutno nisu imali nikakav legitimitet. Oni su zadovoljili princip legaliteta jer je sve urađeno “po zakonu”. Ali ovakav izbor apsolutno nije zadovoljio drugi neophodan uslov demokratskog društva a to je princip legitimiteta. Ti predstavnici nisu bili izraz volje hrvatskog naroda i kao takvi nisu smeli da budu izabrani na te pozicije.

Ovu činjenicu sada upotrebljava Domovinski pokret, sasvim sigurno iz interesa nametanja kao zaštitnik hrvatskog naroda u BiH, ali sa druge strane im se nema šta prigovoriti jer insistiraju na nečemu što prema Dejtonskom sporazumu zaista pripada hrvatskom narodu. Dakle, umesto da se ovaj problem preglasavanja Hrvata rešio unutar zemlje sada imamo situaciju da se ona na neki način internacionalizovao i da je postao problem na mnogo širem nivou. Rešenje ovog problema je u rukama, pre svega, bošnjačkih političkih elita koji moraju da nađu hrabrosti da reše ovo pitanje. Problem je u tome što su svi oni godinama štitili ovakvo stanje i sada treba imati hrabrosti da se prizna greška i da se ovaj problem ispravi i reši unutar zemlje.

Bosna i Hercegovina bi već ove sedmice mogla završiti na sivoj listi Moneyvala, što bi značilo ozbiljan udarac za investicijski imidž zemlje i dodatne probleme u finansijskom sektoru. Ko snosi najveću političku odgovornost za ovaj neuspjeh?

Najveću odgovornost snosi vlast na državnom nivou. Nema nikakve sumnje da su stranke koje su u koaliciji na državnom nivou prethodne četiri godine provele u sukobima i pumpanju nacionalnih mišića a da su mnogo manje radile na pronalasku rešenja i kompromisnom rešavanju problema. Kao takvi su samo nastavili politiku koja je krasila i prethodnu koaliciju koja je prespavala četiri godine i jako malo uradila. Sadašnja vlast na državnom nivou je na početku svog mandata najavljivala da će odustati od takve politike a danas vidimo da ne samo da su odustali od te politike već su na mnogim mestima i manje uradili od prethodnog saziva. Tako da kada sve saberemo vlast na državnom nivou u prethodne četiri godine je jedno veliko razočarenje i jako malo su uradili od onih obećanja sa početka svog mandata.